EU: čežnja za „čvrstom rukom“

Sve je više Evropljana koji prednost daju autoritarnom obliku vladavine, a ne parlamentarnoj demokratiji. Isto toliko su među njima rašireni rasizam i antisemitizam. Takav je zaključak izborne ankete, koju je izvršio nemački Fond Erberta (Ebert-Stiftung) u osam država Evropske Unije. Temu razmatra analitičar Sergej Guk, pozvani ekspert – ugledni ruski diplomata i istoričar Valentin FALIN.

„Na šiljak“ su uzeti stanovnici Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Italije, Portugalije, Poljske, Mađarske i Holancije. Opseg auditorijuma je popriličan. Što se tiče rezulata, oni treba da nateraju evropske političare da se dobro zamisle nad uzrocima protestnih raspoloženja.

Ispostavilo se da bi skoro svaki treći Nemac na čelu države želeo da vidi „snažnu ličnost“, neopterećenu bilo kakvim obavezama prema parlamentu i biračima. Ukratko: diktatora. Preko 40 odsto njihovih istomišljenika pronađeno je u Velikoj Britaniji i Francuskoj, a u Portugaliji i Poljskoj ovaj pokazatelj je premašio 60 procenata. Da li ovakva raspoloženja treba smatrati zvoncetom za uzbunu? Mišljenje Valentina FALINA:

Kao prvo, to nije prosto zvonce, već ogromno zvono. Kao drugo, više puta sam govorio, dok sam još radio u diplomatiji 60-ih godina, Francuzima i drugim predstavnicima zapadnih država da prestizanje nacionalista i ekstremista zdesna neizbežno vodi ka narastanju sveopšteg ekstremističkog raspoloženja. Nije moguće biti demokrata po nužnosti, to se može biti samo po ubeđenju. To doslovce istim rečima mogu da ponovim i danas“.

Zapanjujući uspeh lidera ultradesničarskog Nacionalnog fronta u Francuskoj Marin Le Pen, koja je po popularnosti daleko iza sebe ostavila Nikolu Sarkozija predstavlja barometar protestnih raspoloženja. Da li je realno smatrati da se ono lako može konverotovati u glasove na izborima?

„Mislim da će se ta raspoloženja razvijati složenijim putem, nego što smo mogli da vidimo 30-ih i drugih godina, smatra Valentin FALIN. Ona mogu da se transformišu u krah onih sloboda, onih prava, koji su po ustavu i drugim zakonodavnim aktima darovani posle rata. Ili je ovde došlo do ustupaka, koje su vladajući krugovi učinili građanima svojih zemalja. Ali, nekada mi je ministar unutrašnjih poslova SRN govorio: posle uvođenja zakona o vanrednom stanju ugasila se zvezda nemačke demokratije“.

Nerazdvojni saputnik poštovalaca „čvrste ruke“ bila je i ostaje ksenofobija. Oko polovine anketiranih Evropljana žali se na prekomernu poplavu migranata u njihovim zemljama. I zahtevaju da se prilikom zapošljavanja prednost daje „svojima“, a ne tuđincima, nezavisno od kvalifikacije. Prilična kolebanja u mišljenjima otkrivena su prilikom testova vezanim za antisemitizam. Od 17 procenata Holanđana do 70 procenata Poljaka je ubeđeno: proganjanje svojih sunarodnika u toku nacizma Jevreji danas žele da pretvare u zvonku monetu.

I na kraju, još jedan bitan dodatak: trećina anketiranih Evropljana sveto veruje u nadmoć bele rase nad tamnoputom.