ЕУ: чежња за „чврстом руком“

Све је више Европљана који предност дају ауторитарном облику владавине, а не парламентарној демократији. Исто толико су међу њима раширени расизам и антисемитизам. Такав је закључак изборне анкете, коју је извршио немачки Фонд Ерберта (Ebert-Stiftung) у осам држава Европске Уније. Тему разматра аналитичар Сергеј Гук, позвани експерт – угледни руски дипломата и историчар Валентин ФАЛИН.

„На шиљак“ су узети становници Немачке, Велике Британије, Француске, Италије, Португалије, Пољске, Мађарске и Холанције. Опсег аудиторијума је поприличан. Што се тиче резулата, они треба да натерају европске политичаре да се добро замисле над узроцима протестних расположења.

Испоставило се да би скоро сваки трећи Немац на челу државе желео да види „снажну личност“, неоптерећену било каквим обавезама према парламенту и бирачима. Укратко: диктатора. Преко 40 одсто њихових истомишљеника пронађено је у Великој Британији и Француској, а у Португалији и Пољској овај показатељ је премашио 60 процената. Да ли оваква расположења треба сматрати звонцетом за узбуну? Мишљење Валентина ФАЛИНА:

Као прво, то није просто звонце, већ огромно звоно. Као друго, више пута сам говорио, док сам још радио у дипломатији 60-их година, Французима и другим представницима западних држава да престизање националиста и екстремиста здесна неизбежно води ка нарастању свеопштег екстремистичког расположења. Није могуће бити демократа по нужности, то се може бити само по убеђењу. То дословце истим речима могу да поновим и данас“.

Запањујући успех лидера ултрадесничарског Националног фронта у Француској Марин Ле Пен, која је по популарности далеко иза себе оставила Николу Саркозија представља барометар протестних расположења. Да ли је реално сматрати да се оно лако може конверотовати у гласове на изборима?

„Мислим да ће се та расположења развијати сложенијим путем, него што смо могли да видимо 30-их и других година, сматра Валентин ФАЛИН. Она могу да се трансформишу у крах оних слобода, оних права, који су по уставу и другим законодавним актима даровани после рата. Или је овде дошло до уступака, које су владајући кругови учинили грађанима својих земаља. Али, некада ми је министар унутрашњих послова СРН говорио: после увођења закона о ванредном стању угасила се звезда немачке демократије“.

Нераздвојни сапутник поштовалаца „чврсте руке“ била је и остаје ксенофобија. Око половине анкетираних Европљана жали се на прекомерну поплаву миграната у њиховим земљама. И захтевају да се приликом запошљавања предност даје „својима“, а не туђинцима, независно од квалификације. Прилична колебања у мишљењима откривена су приликом тестова везаним за антисемитизам. Од 17 процената Холанђана до 70 процената Пољака је убеђено: прогањање својих сународника у току нацизма Јевреји данас желе да претваре у звонку монету.

И на крају, још један битан додатак: трећина анкетираних Европљана свето верује у надмоћ беле расе над тамнопутом.