Rusi idu u Evropu s novcem, a ne sa Kalašnjikovom

Spremnost da se finansiraju veliki projekti u Nemačkoj objavio je u intervjuu za Zidojče cajtung ministar energetike RF Sergej Šmatko. Radi se između ostalog o izgradnji novih centrala. Posle izlaska iz atomske energtike Nemcima će biti potrebna kompenzacija obustavljene proizvodnje. Zamena predviđa podizanje od 10 do 12 novih termocentrala i investiranje u projekat do 15 milijardi evra. Šmatko pretpostavlja da je za Nemačku i Rusiju došlo vreme da izađu van okvira pojedinačnih projekata i da zaključe šoroku energetsku alijansu.

Reakcija nemačkog ministra ekonomije na ruski predlog usledila je operativno. Bilo je izjavljeno da nikanvi dodatni sporazumi u datom slučaju nisu potrebni. Strane mogu da započnu da razmatraju detalje projekta.

Redak slučaj kada velikom poslu uz učešće Rusije u EU ne podmeću nogu od prvog koraka. Očiglednu i skrivenu diskriminaciju ruski izvoznici osećaju na sebi na svakom koraku. Ministar inostranih poslova Sergej Lavrov objavio je još 2007. godine ovakve žalosne podatke: krivicom Zapada bilo je osujećeno 13 velikih poslova u ukupnoj vrednosti od 50 milijardi dolara. Slušaoci i čitaoci mogu da se sete jednog od poslednjih očiglednih primera, kada je kupovina firme Opel od strane rusko-kanadskog konzorcijuma bila neuspela zbog grubog mešanja SAD. Iz čisto političkih motiva, što Vašington čak nije ni skrivao.

Ipak, ruski investitori ne smanjuju aktivnost u Evropi. Po podacima Nemačkog centra za istraživanje tržišta, odeljenja berlinskog Slobodnog univerziteta, do 60 velikih ruskih preduzeća bavi se direktnim investicijama u inostranstvu.

Uglavnom se to dešava u tri sektora – energetskom, sirovinskom i metalurškom. Pri tome do polovine ruskih ulaganja kapitala otpada na EU.

Izvozni potencijal ruskih kompanija mnogo je raznovrsniji nego što se može suditi po njegovoj sirovinskoj komponenti. Šta sprečava proširenje robne nomenklature? Mišljenje Vladislava Belova:

Uobičajena je predstava da smo mi sirovinska sila. Odavno je vrme da prekinemo da merimo potencijal Rusije po onom izvozu koji imamo. Stalno se uvećava udeo preduzeća koja izbacuju proizvode sa velikom dodatom vrednošću. To se tiče i sirovinskih grana, i prerađivačkih. Želimo da izvozimo ne naftu, već benzin, ne gas, već petrohemijske proizvode. Ovde nas ne puštaju. Ako stupimo u STO naše šanse će se povećati ne samo za sirovinske, već i prerađivačke grane.

Nije tajna da govore i o lošem imidžu koji imaju ruske firme u EU. Ne nose li predrasude umnogome veštački karakter?

To je i veštački karakter, i nedovoljni napori ruske države za njegovo poboljšanje, smatra Vladislav Belov. Nećemo se miriti sa tim što postoji na Zapadu. Sami moramo da poboljšamo svom imidž – aktivnije i kompetentnije. U prvom redu na nivou regiona.

Što se tiče predrasuda u pogledu ruskog biznisa, ovde je recept jedan. On je univerzalan: poverenje se osvaja ne odjednom, a dugotrajnom saradnjom. Evropski partneri koji više godina rade sa Rusima, postepeno su se uverili u njihovu pouzdanost. U svoje vreme Vladimir Putin je istupajući u Minhenu izjavio: Rusi idu u Evropu ne sa Kalašnjikovom, već sa novcem. I ovaj novac ništa nije gori od američkog ili kineskog.