Ruski gasni tokovi na putu u Evropu

Forum Gas Rusije jedan je od važnih događaja godine za ruske i strane predstavnike gasnog biznisa. Među učesnicima su predstavnici vodećih faktora ove grane. Ruski koncern Gasprom, britanski Britiš Petroleum, norveški Statoil, francuski Total, nemački Rurgas i drugi. Jer u savremenom svetu osiguranje energetske bezbednosti ima poseban značaj. I rusija kao krupni proizvođač i isporučilac prirodnog gasa igra u tom procesu ključnu ulogu, istakao je predsednik Ruskog gasnog udruženja Valerij Jazev. Zna se da energetika tradicionalno stoji u centru ekonomskog partnerstva Moskve i Brisela. Danas je Rusija glavni parnter EU u isporukama gasa. Po prognozama eksperata, u perspektivi u Evropi se očekuje bum potrošnje gasa. I do 2030. godine oko polivine plavog goriva za EU će se izvoziti iz Rusije.

Kako bi se na takvu potražnju našla ponuda, u Rusiji postoje megaprojekti – razrada velikih nalazišta, između ostalog Štokmanovskog, na obali Barencovog mora na Arktiku. Po prognozama, rezervi gasa na ruskom Severu ima dovoljno za 90 godina. I čak i više. Istina, teško je izvući ga. Napimer, na Arktiku bez novih tehnologija jedinstavno nema šta da se radi. Danas je Rusija spremna da uvede na određeni period poreske olakšice za kompanije koje vrše razradu nalazšta na arktičkom priobalnom pojasu, rekao je Valerij Jazev.

Osvajati priobalna nalazišta na Arktiku u složenim prirodnim i klimatskim uslovima nemoguće je bez popuštanja poreskog opterećenja. Mi ne govorimo da treba sve oslobađati poreza, ali potrebno je umanjiti porez na ekspluataciju sirovina. Za poremu čiji analozi se ne proizvode u Rusiji treba potpuno ukinuti poreske takse. Inače nećemo moći da izgradimo nove tehnološke komplekse.

Napovoljniji, najjeftiniji i najbezopasniji put za transport plavog goriva od bogatih nalazišta ruskog Severa do evrpskih protrošača već je postavljen preko dna Baltičkog mora – gasovod Nord strim. Prva linija transnacionalnog sistema za transport gasa bila je pokrenuta prošle nedelje.

Između ostalog, nije moglo bez čaše žuči: u zamisli dela evropskih činovnika energetska bezbednost nisu samo novi gasovodi. Kamen spoticanja u odnosima Moskve i Brisela postao je takozvani treći energetski paket. Slup briselskih direktova zahteva od kompanija koje ekspluatišu gas da rpodaju cevovode kojima se gorivo transportuje. Rusija se sa tim kategorički ne slaže. I izgleda da u posednje vreme Brisel postaje sve popustljiviji. Istupajući na ceremoniji ostvaranja Nord strima kancelar Nemačke Angela Merkel obratila se evropskom komesaru za energetiku Ginteru Etingeru sa pozivom da učini jasnijom energetskupolitiku EU za njegove parntere.

Kako bi se osigurale rastuće potrebe za energentima zemalja EU, biće traženi ne samo već postojeći, već i gasni sistemi u izgradnji. U tom poslu u pomoć Severnom toku treba da pritekne Južni tok. Njegovi osnivači su ruski koncern Gasprom i italijanska Eni, podsetio je Valerij Jazev.

Na Južnom toku se intenzivno radi. Nastavlja se pregovarački proces, zahtevi, potpisuju se sporazmi o formiranju kompanija operatera sa učesnicima projekta. Proces je složen. Ali ja sam uvren naprimeru Nord Strima da će Južni tok biti izgrađen na vreme, do 2015. godine.

Ako se uzme u obzir da Evropska komisija garantuje režim podrške prioritetnih energetskih projekata, postaj eočigledno da ruski transtancionalni gasovod Južni tok ima sve osnove da se smatra evropskim. Već sama njegova maršruta – cevovod će proći preko dna Crnog mora u Bugarsku, a odatle će ruski gas teći u dva pravca u zemlje Južne i Crntralne Evrope – čini ga takvim, ističe Valerij Jazev. Ruski transnacionalni cevovodi, između ostalog Južni tok, treba da budu izvedeni iz važenja trećeg energetskog paketa EU, ubeđen je on. Nastaje paradoksalna situacija: projekat Severni tok ima status evropskog prioriteta, što mu omogućava da računa na određene preference. Južnog toka za sada nema. Sada vlada rusije radi na tome da osigura ovom gasovodu odgovarajući status, između ostalog njegovo izvođenje iz trećeg energetskog paketa EU.