RAZGLEDNICA ( između dva kruga izbora) - RIZUS SARDONIKUS

Čuli ste onu od Olivera Mandića, "Smejem se a plakao bih"?! Garant! E. to mu tako nekako dođe ulični prevod latinske fraze rizus sardonikus. Medicinski, duga je to stvar za objašnjavanje, ali je u suštini to, kad imaš osmeh na zgrčenom licu iza koga stoji strašan bol. Tako nekako... Odatle i dolazi pojam "sardonični osmeh". Oni koji su od Boga nadareni da malo "čitaju " ljude, odavno je već jasno da sardonični osmeh nosi svaki drugi građanin Srbije. Možda je to i odgovor veoma čestim događajima u poslednje vreme, da mnogi nose providni blaženi osmeh na licima, a nije im do smejanja,pa prelazedirektno u neuračunjljivost, što znači da takvi i nisu bili prethodno nasmejani kao što su izgledali...
Pečurke se sporo razmnožavaju u poređenju sa ovakvim likovima po svakodnevici Srbije. Nasmejani a tužni,neraspoloženi, očajni, svako u svom ambisu praznoće začaranog kruga - Circulus Viciosus! U međuvremenu, iz kafića se čuje "bam - bum " muzika, mladost cveta, svi nose tamne naočare i poziraju, kao da Dunavom teče džin tonik, a ne govna nakupljena od Nemačke naovamo. Svaka druga konverzacija među prijateljima počinje sa: "čujem, biće gore". Uostalom, to je i poručio B.T. ako ponovo ne izaberemo njega. U Knez Mihajlovoj, izvolite da vidite sliku jednog, da ga nazovem, velegrada. Sleva nailazi top model koji, da prostite, ne zarezuje ni 2 posto ništa živo oko sebe, a sa desne strane, dolazi jedno "selo moje, lepše od Pariza". Na sredini ulice, jedna bakica vuče za rukave prolaznike tražeći novac za lek zapisan na receptu kojim maše. U vazduhu latentni nemir. Osmeh blista na sve strane, a svi smo svesni da iza njega stoji vrisak. Srbija, leto Gospodnje 2012, Rizus Sardonikus! Devet od deset preduzeća ne radi, isto toliko lokala propadaju ili rade onako, "za lepe oči", da ne bi stavili katanac na vrata.Nikakav "trange - frange " biznis se ne okreće, svako nekome nešto sitno duguje, samo je pitanje vremena kada će oni koji  duguju krupnu lovu početi da vade oči. Medijumski spin je izbledeo, ne peca se više narod na to. Depresivni roditelji okreću telefone moleći i Kurtu i Murtu da im zaposle dete, koje je u međuvremenu debelo ušlo u film kako da uhvati džadu negde napolju, sa kartom u jednom pravcu. Iz prolećnih oblaka se čuje tutnjava, koja kao da kaže "aj narode ne seri mnogo, da ne bi bilo rata"! Umukni!Znači, ima i goreg. Zato se smeškaj, uvuci se u neki politički čmar da te štiti, ali ako on prdne, nemoj da kašljaš, da ne bi mahao receptima tražeći milost od stola do stola, kao ona baba po Knez Mihajlovoj. Bitno je da na fejsbuku imaš lajkove, da te neka očajna domađica hvali da s iti najlepši, najpametniji, a da je ti muntaš da u njoj vidiš ljubav svog života, masturbirajući mentalno do 2 posle pola noći. A razlog što je ne pozoveš na ručak negde uživo je podatak koji kaže da je to skupo a ti nemaš ni prebijene pare u džepu, a tamo na Fejsu, jes da je seks virtualan, ali je džaba! I tako, sunce sija nad Knez Mihajlovom, balvani se mangupiraju, šmizle kojima je "ona stvar" na kolenu kvare prosek ostaloj ženskoj čeljadi, petoro piju, jedan plađa račun i na kraju vodi sa sobom koga hoće. Lepo reče Bora Čorba, "danas krešu sponzori, sirotinja uboga, osta k***a suvoga". Ostali ostaju kao popišani, neko sa prstom u ustima, neko u dupetu, ali, šta je tu je. Drugom prilikom... Ali zato niko ne skida osmeh sa lica, pa makar bio i Rizus Sardonikus! Nije mali broj analitičara koji predviđaju, da će se Evropa, takva kakva je, raspast. Dali će Srbija barem za lek jednog dana uđi u nju pre nego što se raspadne, pa da bude kao na utakmici, kad trener ubaci nekoga u igru dva minuta pre kraja, koliko da se zakune da je zaigrao. Trčanje za šargarepom vezanu za štap, zamara. A i za magarce je to. Ko upražnjava "Kamasutru" nad narodom?! Građanin puca po šavovima. Demos je anksiozan, a strečica grejača na bojleru pokazuje da je pregrejan i da samo što nije ekspodirao. A ako eksplodira, popariće sve okolo. U međuvremenu, na javnom servisu svih građana Srbije i još ponekoj žutoj tv stanici sa nacionalnom frekvencijom, kažu da život sasvim drugačije funkcioniše, dajući neki prilog kako se neki Francuz oženio Srpkinjom, očekujući da se narod rastopi od sreće i miline i da konstatira da je Srbija "zemlja ljubavi i sve zemaljske sreće", pa samim tim, šta bre sere ovaj narod, večito je nešto nezadovoljan. KAo, u Srbiji se loše živi. I taman sam se raspoložio i raspilavio, presekoh se! Setih se one babe sa Knez Mihajlove, koja je išla od stola do stola, mašući reseptima i proseći novac za lekove. Tužno! Onima iz priloga sa TV, ne je sa srećom! Kažu, brak je kao bure u kome ima tri prsta meda, a ispod su g**na.Ma, neka za početak uživaju. Nisu oni krivi što živimo u zemlji u kojima su takvi brakovi još na ceni. U Evropi je to demode. Tamo se uzimaju Pera i Steva ili Eva i Mileva, mi smo zaostali... A u međuvremenu se na ulici mimoilaze dva sveštenika. Prolazeći jedan pored drugog, kurtoazno klimnuše glavama pozdrav, žureći na molitvu, mrmljajući sebi u bradu, za sebe: "Betmen",  "Terorista". Obojica žure ka svome hramu da se pomole Bogu. A On odozgo gleda, te jednog, te drugog... Kad ni Bogu nije jasno šta se dešava, šta očekuješ od onog što prodaje krastavce na Zelenom Vencu. Bitno je da se mole.
Mole se svi u Srbiji. Da Bog da zdravlja, sreće, berićeta, mir... Još da se molimo, to na je preostalo, dotle je došla stvar. Kažu, kad dođe dotle da se Bogu moliš, znači da smo doterali cara do duvara. Dal je do cara, do duvara, ili do politike, ko će ga znati. Ili je do nas samih... Džaba ponekad moliš Boga, kad te on ponovo vraća nazad u samog sebe, da se preispitaš, jer kaže: "jeli bre, ja sam ti dao mozak da ga koristiš, a ti..."! Šta poseješ, to požanješ Srbine moj.