РАЗГЛЕДНИЦА ( између два круга избора) - RIZUS SARDONIKUS

Чули сте ону од Оливера Мандића, "Смејем се а плакао бих"?! Гарант! Е. то му тако некако дође улични превод латинске фразе ризус сардоникус. Медицински, дуга је то ствар за објашњавање, али је у суштини то, кад имаш осмех на згрченом лицу иза кога стоји страшан бол. Тако некако... Одатле и долази појам "сардонични осмех". Они који су од Бога надарени да мало "читају " људе, одавно је већ јасно да сардонични осмех носи сваки други грађанин Србије. Можда је то и одговор веома честим догађајима у последње време, да многи носе провидни блажени осмех на лицима, а није им до смејања,па прелазедиректно у неурачуњљивост, што значи да такви и нису били претходно насмејани као што су изгледали...
Печурке се споро размножавају у поређењу са оваквим ликовима по свакодневици Србије. Насмејани а тужни,нерасположени, очајни, свако у свом амбису празноће зачараног круга - Circulus Viciosus! У међувремену, из кафића се чује "бам - бум " музика, младост цвета, сви носе тамне наочаре и позирају, као да Дунавом тече џин тоник, а не говна накупљена од Немачке наовамо. Свака друга конверзација међу пријатељима почиње са: "чујем, биће горе". Уосталом, то је и поручио Б.Т. ако поново не изаберемо њега. У Кнез Михајловој, изволите да видите слику једног, да га назовем, велеграда. Слева наилази топ модел који, да простите, не зарезује ни 2 посто ништа живо око себе, а са десне стране, долази једно "село моје, лепше од Париза". На средини улице, једна бакица вуче за рукаве пролазнике тражећи новац за лек записан на рецепту којим маше. У ваздуху латентни немир. Осмех блиста на све стране, а сви смо свесни да иза њега стоји врисак. Србија, лето Господње 2012, Ризус Сардоникус! Девет од десет предузећа не ради, исто толико локала пропадају или раде онако, "за лепе очи", да не би ставили катанац на врата.Никакав "транге - франге " бизнис се не окреће, свако некоме нешто ситно дугује, само је питање времена када ће они који  дугују крупну лову почети да ваде очи. Медијумски спин је избледео, не пеца се више народ на то. Депресивни родитељи окрећу телефоне молећи и Курту и Мурту да им запосле дете, које је у међувремену дебело ушло у филм како да ухвати џаду негде напољу, са картом у једном правцу. Из пролећних облака се чује тутњава, која као да каже "ај народе не сери много, да не би било рата"! Умукни!Значи, има и горег. Зато се смешкај, увуци се у неки политички чмар да те штити, али ако он прдне, немој да кашљаш, да не би махао рецептима тражећи милост од стола до стола, као она баба по Кнез Михајловој. Битно је да на фејсбуку имаш лајкове, да те нека очајна домађица хвали да с ити најлепши, најпаметнији, а да је ти мунташ да у њој видиш љубав свог живота, мастурбирајући ментално до 2 после пола ноћи. А разлог што је не позовеш на ручак негде уживо је податак који каже да је то скупо а ти немаш ни пребијене паре у џепу, а тамо на Фејсу, јес да је секс виртуалан, али је џаба! И тако, сунце сија над Кнез Михајловом, балвани се мангупирају, шмизле којима је "она ствар" на колену кваре просек осталој женској чељади, петоро пију, један плађа рачун и на крају води са собом кога хоће. Лепо рече Бора Чорба, "данас крешу спонзори, сиротиња убога, оста к***а сувога". Остали остају као попишани, неко са прстом у устима, неко у дупету, али, шта је ту је. Другом приликом... Али зато нико не скида осмех са лица, па макар био и Ризус Сардоникус! Није мали број аналитичара који предвиђају, да ће се Европа, таква каква је, распаст. Дали ће Србија барем за лек једног дана уђи у њу пре него што се распадне, па да буде као на утакмици, кад тренер убаци некога у игру два минута пре краја, колико да се закуне да је заиграо. Трчање за шаргарепом везану за штап, замара. А и за магарце је то. Ко упражњава "Камасутру" над народом?! Грађанин пуца по шавовима. Демос је анксиозан, а стречица грејача на бојлеру показује да је прегрејан и да само што није експодирао. А ако експлодира, попариће све около. У међувремену, на јавном сервису свих грађана Србије и још понекој жутој тв станици са националном фреквенцијом, кажу да живот сасвим другачије функционише, дајући неки прилог како се неки Француз оженио Српкињом, очекујући да се народ растопи од среће и милине и да констатира да је Србија "земља љубави и све земаљске среће", па самим тим, шта бре сере овај народ, вечито је нешто незадовољан. КАо, у Србији се лоше живи. И таман сам се расположио и распилавио, пресекох се! Сетих се оне бабе са Кнез Михајлове, која је ишла од стола до стола, машући ресептима и просећи новац за лекове. Тужно! Онима из прилога са ТВ, не је са срећом! Кажу, брак је као буре у коме има три прста меда, а испод су г**на.Ма, нека за почетак уживају. Нису они криви што живимо у земљи у којима су такви бракови још на цени. У Европи је то демоде. Тамо се узимају Пера и Стева или Ева и Милева, ми смо заостали... А у међувремену се на улици мимоилазе два свештеника. Пролазећи један поред другог, куртоазно климнуше главама поздрав, журећи на молитву, мрмљајући себи у браду, за себе: "Бетмен",  "Терориста". Обојица журе ка своме храму да се помоле Богу. А Он одозго гледа, те једног, те другог... Кад ни Богу није јасно шта се дешава, шта очекујеш од оног што продаје краставце на Зеленом Венцу. Битно је да се моле.
Моле се сви у Србији. Да Бог да здравља, среће, берићета, мир... Још да се молимо, то на је преостало, дотле је дошла ствар. Кажу, кад дође дотле да се Богу молиш, значи да смо дотерали цара до дувара. Дал је до цара, до дувара, или до политике, ко ће га знати. Или је до нас самих... Џаба понекад молиш Бога, кад те он поново враћа назад у самог себе, да се преиспиташ, јер каже: "јели бре, ја сам ти дао мозак да га користиш, а ти..."! Шта посејеш, то пожањеш Србине мој.