Francuska priprema za Siriju libijski scenario

Sitauacija oko Sirije sve očiglednije se razvija po libijskom scenariju. Francuski predsednik Fransoa Oland izjavio je da smatra da je neophodno pooštriti sankcije protiv sirijskih vlasti, sve do primene vojne sile u okviru Povelje UN.

Ministar inostranih poslova Francuske Loran Fabius otišao je još dalje i pozvao je da se iznad Sirije formira zona zabranjena za letove po libijskom obrascu. Nazvao je režim predsednika Sirije Bašara Asada klikom ubica i posle državnog sekretara SAD Hilari Klinton optužio je Rusiju za isporuke oružja vlastima u Damasku. Temu nastavlja naš komentator Petar Iskenderov.

Naglo pooštravanje retorike Pariza u pogledu Sirije i Rusije treba smatrati indikativnom pojavom, koja svedoči o razvoju krajnje opasnih tendencija. Treba podsetiti da je upravo Francuska bila glavni katalizator, organizator i izvođač operacije NATO-a protiv Libije – mada je u idejnoj razradi plana aktivu ulogu odigrala Amerika. U Libiji je slična taktika donela uspeh – omogućivši Baraku Obami da uštedi sredstva i pruživši tadašnjem predsedniku Francuske Nikoli Sarkoziju priliku da se oproba u ulozi „oslobodioca Libije od tiranije Gadafija“.

I evo sada novi domaćin Jelisejske palate, koji je tako nedavno kritikovao svog prethodnika zbog avanturizma u unutrašnjim i spoljnim poslovima, izgleda da je našao za sebe svoj mali pobedonosni rat. Akcenti koje je postavio Pariz identični su početku napada na Libiju – ista ta konstatacija neuspeha političkog procesa, izjava o neligitimnosti vlasti i sasvim nedokazane optužbe na račun Moskve. Očigledno da sve to ima za cilj da se za SAD i njihove saveznike stvori propagandna osnova za sopstveno oružano mešanje u sirijski konflikt. Na to da se Sirija nalazi na pragu strane vojne intervencije transparentno aludira i britanski ministar inostranih poslova Vilijam Hejg.

Ekspert Ruskog instituta za strateška istraživanja Adžar Kurtov u razgovoru za Glas Rusije istakao je:

Sve optužbe na račun Asada svedoče o tome da je Siriji izdvojena uloga nove žrtve eksperimenta koji su SAD zamislile na Bliskom Istoku. Što se tiče Rusije i Kine, status stalnog člana SB UN pruža im mogućnost da bar ometu legitimizaciju napora od strane SAD, usmerenih na destabilizaciju i svrgavanje režima Bašara Asada vojnim putem. To što se desilo sa Libijom ne treba da se ponovi u Siriji.

Sličan razvoj događaja nagoveštava prerastanje unutarsirijske krize u pravi regionalni konflikt, sa pravcem povoljnim za SAD i njihove saveznike. Preformatiranje čitavog prostora Severne Afrike i Bliskog Istoka će upravo omogućiti SAD i njihovim saveznicima da likvidiraju nepovoljne režime, da preuzmu pod kontrolu strateški važan region i da dobiju poluge uticaja na svetsku politiku, između ostalog u naftnoj i gasnoj sferi.