Kosovo - Ustav raskola

Pre četiri godine – 15. juna 2008. – na Kosovu je počeo da deluje ustav koji je u stuštini samo potvrdio postojeći međetnički srbsko-albanski raskol i postavio još jednu tempiranu bombu pod postojeći svetskii poredak. 

Nacrt dokumenta odobrio je specijalni predstavnik EU na Kosovu Piter Fejt. Predstavnici kosovskih Srba od početka nisu učestvovali u izdradi ustava i čak su bili odsutni u sali za zasedanje kosovske Skupštine u trenutku usvajanja dokumenta.

Sa tačke gledišta tradicionalnih pravnih zahsteva, tekstu ustava teško je naći primedbe. Ipak problem je u tome što on daje sve klasične državne atribute teritoriji koja nije priznata u UN. 2000. godine Misija UN za poslove privremene administracije na Kosovu utvrdila je Ustavne okvire privremenog samoupravljanja na Kosovu. Dokument je dobio podršku SB UN, i u njemu je Kosovo određeno ne kao nezavisna država, već kao teritorija pod privremenom administracijom UN. Jasno je da se u slično tumačenje nikako ne uklapa ustav Kosova kao nezavisne i suverene države.

Proteklih godina Kosovo se pročulo ne po jačanju slobode i demokratije, već po nizu skandala, čija je kuliminacja bila rezolucija o umešanosti lidera kosovskih Albanaca u nedozvoljenu trgovinu ljudskim organima i druge teške zločine, usvojena 2011. u Paramentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Kosovski ustav po svom određenju nije mogao da postane dokument koji bi konsolidovao društvo. Osim toga, legitimizacija kosovskih vlasti otkrila im je nove mogućnosti za razvoj kriminalnog biznisa na regionalnom i čak opšteevropskom nivou. Glavna njegova sfera je proizvodnja i transport narkotika koja je obuhvatila ne samo Kosovo, već i susedne balkanske teritorije sa albanskim stanovništvom – podsetila je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Centra za proučavanje savremene balkanske rkize Instituta za slavistiku RAN Ana Filimonova.

Na postjugoslovenskom prostoru, i posebno na teritoriji Kosova, u suštini, deluje trougao narkoproizvodnje i narkoisporuka Tirana-Priština-Skoplje. O okvirnim razmerama umešanosti Kosova u svetski promet narkotika govore očigledno nepotpuni podaci koje su ozvučili eksperti. Oni svedoče da obimi prometa narkotika preko teritorije Kosova čine najmanje 5 tona mesečno. Tako da od usvanjanja kosovskog ustava na dobitku su ne stanovnici pokrajine i međunarodno pravo, već u prvom redu ekstremisti i organizovani kriminal.

Povodom godišnjice takozvanog Ustava premijer Hašim Tači kao da je specijalno priredio imenovanje na dužnost zamenika ministra pravde bivšeg gradonačelnika Srbice Ramadana Gašija, protiv kojeg je kosovsko tužilaštvo pokrenulo čak tri optužbe za finansijske mahinacije. Eto takav je pravni poredak na današnjem „ustavnom“ Kosovu.