Vodeći rejtinzi svetskih univerziterta

U poslednja tri meseca protekle godine   istraživači globalnih  univerzitetskih rejtinga objavili su svoje rezultate za 2011.  godinu. Studenti, predavači, zaposleni, akademska javnost i društvo u celini, koji se oslanjaju  na te rejtinge prilikom donošenja važnih odluka, u stalnoj su dilemi zbog čega  se  rezultati ovih istraživanja toliko razlikuju. Kraće rečeno: ko je u pravu, kojem rejtingu verovati? Odgovor je jednostavan: sve zavisi od toga koji krirertijum  i metodologija najviše interesuju korisnika.  Da bi odredili  poziciju unverziteta na rejtingu, eskperti  porede različite pokazatelje: laureate Nobelove nagrade ili Fildsove medalje  koji su potekli sa univerziteta, publikacije objavljene u naučnim časopisima „Nature„ ili „Science„ ,indekse citiranosti za prirodne ili društvene nauke  Instituta za naučne informacije  (Institute for Scientific Information, ISI) – Science Citation Index; Expanded and Social Sciences Citation  Index; Arts and Humanites Citation Index; Web of Knowledge kompanije  Thomson Reuters  i druge pokazatelje.  
 

Zaključak će proizići sam od sebe pošto se izlože rezulati, ciljevi istražianja i  korišćena metodologija  dva vodeća  rejtinga svetskih univerziteta: ARWU, Instituta visokog obrazovanja Šangajskog univerziteta i rejting QS World University Rankings. 

 

Ovaj najuvažavaniji u svetskoj  akademskoj javnosti rejting koji svake godine sastavlja ekspertska grupa  Instituta visokog obrazovanja Šangjaskog  univerzitea  (Institute of Higher Education of Shanghai Jiao Tong  University) pod nazivom «Akademski rejting univerziteta sveta« (Academic Ranking of World Universities) ( ARWU)  sadrži top-listu od 500 visokoškolskoih ustanova iz svih krajeva sveta. 

 

Prvobitni cilj ovog istraživanja koje uživa ugled  najautoritaivniojeg rejtinga univerziteta na  svetu, je bio da uporedi kineski sistem viskog obrazovanja sa evropskim i američkim, kako bi se  saznalo na kojim univerzitertim da se školuju mladi kineski lideri o državnom trošku. Zatim je spisak najbonjih univerziteta po verziji Czao Tun postao najprestižnija top lista u koju maštaju da  dospeju mnoge visokoškolske ustanove na svetu. Šangajski rejting odražava sumu dostignuća pojedinih univerziteta  tokom cele njihove istorije.  Unverziteti se ocenjuju na osnovu više parametara od kojih su najznačajniji: obim istraživanja koje sprovode naučne  ustanove, broj svršenih studenata laureata prnjstižnih nagrada, veličina univerziteta, publikacije objavljene u časopisima  „Nature“  ili „Science“. 

Šangasjka top lista 500 univerziteta 

Za ulazak u Šangajski rejting od 500 najboljih univerziteta na svetu  za 2011.  g. bilo je neophodno steći  najmanje  60 poena, na osnovu podataka koje je dao sastavljač   rejtinga.  Ovaj  akademski rejting  ocenjuje  naučno-nastavni nivo univerziteta na osnovu publikovanih rezultata istraživanja odvajajući do 60 od sto  rejtinga za citiranost i  objavljene naučne radove bez ikakvog pokušaja  da se upušta u vrednovanje kvaliteta predavanja.   Dve trećine poena u poslednjoj stotini rejtinga (od 401.  do  500.)   dobijaju se  za broj publikacija tako što se za 50 publikacija dobija 1 poen. Ako se pretpostavi da univerzitet  koji ima više od 2000 publikacija godišnje može osigurati  komplet ostale trećine poena, onda će se brzina rasta broja publikacija univerziterta sačuvati i biće linearna.  Ako se još pretposatvi da se   prag ulaska  na rejting neće promeniti, onda se može predvideti godina dospavanja na rejting.  

Kritike parametara (broj nobelovaca i  dobitnika  Fildsove medalje za matematičke nauke)

Ovaj rejting kritikuju  zbog toga što  i do 30 procenata opšte ocene koju dobija viosko 

školska ustanova ulazi broj dobitnika Nobelove nagrade ili Fildsove medalje,koje kao istorijski kriterijum (neko je ova priznanja dobio i pre 80 godina) mogu da predstavljaju rezultate  dovoljno stabilnim, ali ne i obavezno upotrebljivim za poređenja. 

Saglasno novom rejtingu najbolji univerziteti na planeti u 2011. g.  su bili osam iz SAD i 2 iz Velike Britanije:  
 

1. Harvard, SAD (Harvard University); 

2. Stendford (Stanford University)SAD; 

3.  Masačusets (Massachusetts Institut  of Technology,MIT), SAD;

4. Kalifornija, Berkli (University of California, Berkeley), SAD; 

5. Kembridž (Unoiversity of Cambridge) Velika Britanija;

6. Kalifornijski tehnički univerzitet (California institute of Technology), SAD;

7.  Prinston (Princeton Univercity) SAD; 

8.  Kolumbija (Columbia Univercity) SAD; 

9. Čikago (University of Illionis, at Chicago) SAD; 

10. Oksofrd (University of Oxford) Velika Britanija. 

Na „Šangajskoj top -500 „ našli su se   pored univerziteta iz SAD i Velike Britanije još i visokoškolske ustanove iz Nemačke, Kanade,Francuske, Australije, Japana, Švajcarske, Holandije, Švedske, Danske,Belgije, Izraela, Norveške, Finske, Rusije, Kine, Hong – Honga, Tajvana. 

 

Šangajski Akademski rejting ARWU sadrži i specijalsitičke  top-lste sa po 100 najboljih univeritetskih studija iz  posebnih naučnih grana: društvenih nauka (Social Sciences: Harvard, Masačusets Tehnološki univerzitet, Kolumbijski univerzitet, Kalifornijski unoverzitet u Berkliju, Čikaški univerzitet, itd.), medicine i farmacije (ARWU in Clinical Medicine and Pharmacy), Matematike (Matematices), Fizike (Phisics), Hemije (Chemistry),  Ekonomije i biznisa (Economics /Buisness/), nauke o kompjuterima (ARWU in Computer Science) gde su na top listi prve desetice  9 univerzitea iz SAD, a deseti iz Toronta (Kanada), dok su na celoj top listi od 100 univerzitea čak 52 iz „zemlje porekla“  SAD!

ARWU rejting se najčešće koristi u naučnim krugovima

Ovaj akademski rejting  najčešće se koristi u naučnim krugovima, ali se postavlja pitanje da li on može biti nabolji pokazatelj na osnovu radnog doprinosa bivših studenta? Drugo, veoma važno pitanje: kako novi naučno-istražicački centri da „stignu ili prestignu“ univerzitete sa dugom naučnom i pedagoškom tradicijom? 

II QS –THES,cWorld University Ranking 

Drugi po značaju rejting je  Q
 

S-THES koji se 2010.  podelio na  dva dela.  QS World Universitty Rankings (www. toupuniversityes.com)  koji sastavlja grupa Quacqarelli Symonds (QS) i THE  World University Rankigs (THE)  koju sastavlja londonski dnevni list Tajms (The Times). O

ba rejtinga su orijentisana da privuku što veći broj inostranih  studenata, pre svega iz zemalja Azije  za studiranje na evropskim univerzitetima. Rezultati rejtinga britanskih univerziteta  po THE  verziji vlasti ove ostrvske zemlje koriste da svake godine unesu korekcije u sistem njihovog finansiranja. 

Top-lista  deset najsupešnijih  univerziteta  u 2011 po verziji  QS World University Rankings

 Međunarodna kompanija QS (Quacquarelli Symonds) World Unviversity Rankings 2011/ 12 Top Uniersiteties  posle raskida sa Tajmsom  svoj rejting od 200 univerziteta  za 2011/12 objavila je u saradnji sa američkim časopisom US New&World Report pod nazivom “QS World Univesity Rankigs TM 2011/12“. Top lista prve dekade ovog rejtinga  izgleda  ovako: 

 1. Kembridž, Velika Britanija (100 poena);

 2. Harvrad, SAD (99,34 poena);

3.  Tehnološki institu Masačusets, SAD (99, 21);

 4.  Univerzitet Jejl, SAD (98,84); 

5. Oskofrd, Velika Brotanija (98 9);

 6.  Ipmerijalni univerzitetski koledž, London, Velika Britanija (97,64); 

7. Univerzitet koledž London, Velika Britanija (97,33);  

8. Univerzitet Čikago, SAD (96,089); 

9.  Pansilvanija Univerzitet, SAD (95,73);

 10. Kolumbija Univerzite, SAD (95,28).  

Prvi put od kad se pravi rejting univretiteta Harvard je izgubio vodeću poziciju: na QS-u je vodeću poziciju ustupio Kembridžu, dok je lider rejtinga po verziji Tajmsa Kalifornijski tehnološki institu, zvani Kolteh, SAD . 

Pet miliona poseta sajtu QS u 2011. godini

 QS rejting  koji  inače  vrednuje organizaciju rada, kvalitet naučnih istraživanja  i predavanja kao i internacionalni aspekt, stalno  dokazuje da je najpopularniji od svih rejtinga, što se vidi po tome što je u 2011.  g. sajt Topuniversities  na  kome se objavljuju rezltati rejtinga QS  imao   preko 5 miliona posetilaca. 

Osobenost rejtinga QS

Osobenost QS  rejtinga karakterišu ekspertske ankete kojima je obuhvaćena većina predavača i drugih  zaposlenih na evropskim univerzitetima i njihovi odgvori služe  kao odlučujući  kriterijum pri sastavljanju rang liste. S povećanjem boja eksperata iz drugih regiona sveta, „geografija“  univeziteta koji su ušli na  listu biće sve sličnija u svim rejtinzima . 

Sastavljači  TNE  su tačku oslonca  fokusirali na merenje pokazatelja  razvoja univerziteta  usredsređujući se na njihovu  razvojnu dinamiku za poslednjih 5 do 10 godina. Proširivanjem broja univerziteta  sa 200 na 400 dalo je mogućnost  nekim  visoko školskim ustanovama, a posebno onim, iz  zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza da se nađu na rejtingu kao što su dva vodeća ruska univerziteta MGU (276 - 300) i Sankt-petreburški, SPbGU, ( 351 -400).  

Šta zameraju ovom rejtingu?

Rejting   kritikuju najpre  zato što se 40 od sto  top -liste popunjava na osnovu  kvaliteta  naučnih istraživanja.   Drugi analitičari preporučuju satavljačima da više od 10 % rejtinga rezervišu za  pitanja studentskog uspeha (parametru koji uključuje mnoge  faktore, ali koji se ne ograničava samo kvalitetom nastave). Proporcija  predavači /studenti  koja čini 20 od sto rejtinga  je važan pokazatelj, ali on međutim  ne može da oceni  kvalitet predavanja. 

Novi rtejting časopisa Times Higher Education

Časopis  Times Higher Educstion  je 2011.  objavio novi rejting u kojemu je osnovni akcenat bio stavljen na naučna istraživanja, ali nisu zanemareni ni pokušaji da se oceni  i kvalitet nastave.  Naučnim istraživanjima je posvećeno 62,5 % rejtinga od kojih je  32, 5 %  skale  „utrošeno“ na  citiranje  naučnih  radova. To je dovelo do toga da se Aleksandrijski univerzitet nađe  čak na četvrtom mestu i da ostavi iza sebe Harvard i Stenford. Na pet pokazatelja  koji se odnose na kvalitet predavanja „otpada“ 30%  rejtinga. 

Burna kritika medtodologije  rejtinga 

Ovakva metodologija  satavljanja rejtinga izazvala je burnu kritiku u akademskim krugovima i široj javnosti. Tako je, na primer, Malkolm Grant, rektor Londonskog univerziteskog koledža, koji se kao i mnogi drugi uključio u raspravu vođenu na stranicama Gardijana (The Guardian) tvrdio da za ocenu kvalteta nastave uopšte ne postoje pokazatelji koji bi se mogli porediti. 

Što se tiče metoda uvrštavanja broja citata  iz akademskih publikacija, profesor Sinbrand    Popema, predsednik saveta univeziteta u Gronigenu (Holnadija)  taj metod smatra „potpuno nejsanim“. 

U istraživanjima  QS  eksperte   su samo zamolili  da ocene onu sferu koju oni duboko poznaju. Zaposlene su zamolili da ocene univerzitete u kojima  su angažovani kao saradnici. Akademici su zamoljeni da ocene kvalitet istraživanja u oblastima znanja koje najbolje poznaju. 

Kvaliet predavanja-nemerljiva kategorija 

U osvrtima i kritičkim razmatranjima rezultata rejtinga, a posebno metodologije primenjene da se do tih rezultata dođe,  najviše je usaglašenih stavova oko toga  da se kvaitet obrazovanja, za razliku od sredstva predavanja, jednostavno ne može uključiti u rejting  imajući u vidu da ne postoje nazavisni specijalisti kao ni odgovarajući merni  sistemi vrednovanja. 

Globalni rejtinzi i dalje izazivaju sporove

Globalmi rejtinzi ostaju, ali bez obzira gde god bili publikovani,izazivaju sporove koji traju sve dok se ne pojavi neki drugi, sad za novu akademsku godinu. Objedinjavanje organizacija rejtinga i usaglašavanje, i, koliko je god moguće, bar približno, ujednačavanje njihovih kriterijuma  zhateva primenu jasne, čiste metodologije, koja bi nedvosmisleno povukla granicu između onog što je se  u radu univerziteta može izmeriti, i onog što se otima i samoj definicji vrednovanja, ocenjivanja i poređenja. 

Neophodno osposbljavanje studenata i njihovih roditelja da sami prave   rejting univerziteta 

Imajući u vidu koliko košta  kavlitetno visoko obrazovanje i njegov uticaj na ličnu karijeru pojednica i opšti razvoj društva, pravilan izbor visokoškolske ustanove za studenta je danas značajniji nego što je bio ikad dosad. Otuda  budći studenti i njihovi roditelji moraju uvažavati  sve što im može pomoći da naprave izbor zbog kojeg se neće pokajati. Oni sami moraju biti spremni  da proniknu u suštinu svakog rejtinga  kako bi razumeli  pouzdanost,  delotvornost i aktuelnost kriterijuma  i na taj način se ospobili da stvore sosptveni rejting  na osnovu parametara koji su upravo njima važni i  značajni. 

III Internet- rejting svetskih univerziteta po popularnosti na sajtovima-top 200. 

Ovaj rejting se zasniva na specijalnom algoritmu izbora popularnih sajtova  svetskih univerziteta među posetiocima mreže. 

IV Svetski rejting škola bisznisa (po verziji „Fajnašel tajmsa“ (Financial Times)

List „Fajnašel tajms“ (Finnacial Times) sprovodi jednogodišnje ocenjivanje vodećih biznis-škola u svetu, univerziteta i drugih ustanova i instititucija koje se bave promocijama i proučavanjem programa  biznisa, menadžementa, upravljanja i razvojem liderstva. Ocena se izvodi na osnovu  rezultata anketa i intrevjua sa studentima, sardnicima biznis-škola i njihovih bivših polaznika. 

V Pet   internih rejtinga engleskih  univerzizteta

U Velikoj Britaniji je tradicija da se svake godine sastavljjaju rejtinzi za najrazličtije oblasti društvenog, privrednog, političkog, sportskog i kulturnog života, pa se tako ustalilo desetak rejtinga univerziteta od kojih su pet najpozdaniji. 
 

1. Rejting univerziteta Velike Britanije po specijalnostima  za 2011. “The Times Good university Guide subject 2011.“
 

2. Rejting  najboljih  univerziteta Velike Britanije po verziji“ Tajms 2010“ („The Times Good University Guide 2010“)  sastavljen na osnovu rezultata ankete studenata u celoj Velikoj Britaniji. 

3. Rejting naboljih engelskih univerziteta po verziji Gardiana  2010 - „The Gutradian 2010“ (University guid 2010: University league  table).  Reč je o akadmeskom rejtingu „ Gardiana“ u kojemu se univerziteti ocenjuju prema nivou predavanja i pripremanju studenata. 

4.  Guardian University Subject Rankings 2010 -akadmeski rejting   univerziteta Velike  Britanije „Gardian po specijalnostima“ za programe Bakalavriata). 

5.  Rejting univerziteta Engleske 2012. “Gardian“ za  programe biznisa, menadžmenta, finanasija, knjigovodstvenih računa, marketinga i upravljanja personalom.