Водећи рејтинзи светских универзитерта

У последња три месеца протекле године   истраживачи глобалних  универзитетских рејтинга објавили су своје резултате за 2011.  годину. Студенти, предавачи, запослени, академска јавност и друштво у целини, који се ослањају  на те рејтинге приликом доношења важних одлука, у сталној су дилеми због чега  се  резултати ових истраживања толико разликују. Краће речено: ко је у праву, којем рејтингу веровати? Одговор је једноставан: све зависи од тога који крирертијум  и методологија највише интересују корисника.  Да би одредили  позицију унверзитета на рејтингу, ескперти  пореде различите показатеље: лауреате Нобелове награде или Филдсове медаље  који су потекли са универзитета, публикације објављене у научним часописима „Nature„ или „Science„ ,индексе цитираности за природне или друштвене науке  Института за научне информације  (Institute for Scientific Information, ISI) – Science Citation Index; Expanded and Social Sciences Citation  Index; Arts and Humanites Citation Index; Web of Knowledge компаније  Thomson Reuters  и друге показатеље.  
 

Закључак ће произићи сам од себе пошто се изложе резулати, циљеви истражиања и  коришћена методологија  два водећа  рејтинга светских универзитета: ARWU, Института високог образовања Шангајског универзитета и рејтинг QS World University Rankings. 

 

Овај најуважаванији у светској  академској јавности рејтинг који сваке године саставља експертска група  Института високог образовања Шангјаског  универзитеа  (Institute of Higher Education of Shanghai Jiao Tong  University) под називом «Академски рејтинг универзитета света« (Academic Ranking of World Universities) ( ARWU)  садржи топ-листу од 500 високошколскоих установа из свих крајева света. 

 

Првобитни циљ овог истраживања које ужива углед  најауторитаивниојег рејтинга универзитета на  свету, је био да упореди кинески систем виског образовања са европским и америчким, како би се  сазнало на којим универзитертим да се школују млади кинески лидери о државном трошку. Затим је списак најбоњих универзитета по верзији Цзао Тун постао најпрестижнија топ листа у коју маштају да  доспеју многе високошколске установе на свету. Шангајски рејтинг одражава суму достигнућа појединих универзитета  током целе њихове историје.  Унверзитети се оцењују на основу више параметара од којих су најзначајнији: обим истраживања које спроводе научне  установе, број свршених студената лауреата прњстижних награда, величина универзитета, публикације објављене у часописима  „Nature“  или „Science“. 

Шангасјка топ листа 500 универзитета 

За улазак у Шангајски рејтинг од 500 најбољих универзитета на свету  за 2011.  г. било је неопходно стећи  најмање  60 поена, на основу података које је дао састављач   рејтинга.  Овај  академски рејтинг  оцењује  научно-наставни ниво универзитета на основу публикованих резултата истраживања одвајајући до 60 од сто  рејтинга за цитираност и  објављене научне радове без икаквог покушаја  да се упушта у вредновање квалитета предавања.   Две трећине поена у последњој стотини рејтинга (од 401.  до  500.)   добијају се  за број публикација тако што се за 50 публикација добија 1 поен. Ако се претпостави да универзитет  који има више од 2000 публикација годишње може осигурати  комплет остале трећине поена, онда ће се брзина раста броја публикација универзитерта сачувати и биће линеарна.  Ако се још претпосатви да се   праг уласка  на рејтинг неће променити, онда се може предвидети година доспавања на рејтинг.  

Критике параметара (број нобеловаца и  добитника  Филдсове медаље за математичке науке)

Овај рејтинг критикују  због тога што  и до 30 процената опште оцене коју добија виоско 

школска установа улази број добитника Нобелове награде или Филдсове медаље,које као историјски критеријум (неко је ова признања добио и пре 80 година) могу да представљају резултате  довољно стабилним, али не и обавезно употребљивим за поређења. 

Сагласно новом рејтингу најбољи универзитети на планети у 2011. г.  су били осам из САД и 2 из Велике Британије:  
 

1. Харвард, САД (Harvard University); 

2. Стендфорд (Stanford University)САД; 

3.  Масачусетс (Massachusetts Institut  of Technology,MIT), САД;

4. Калифорнија, Беркли (University of California, Berkeley), САД; 

5. Кембридж (Unoiversity of Cambridge) Велика Британија;

6. Калифорнијски технички универзитет (California institute of Technology), САД;

7.  Принстон (Princeton Univercity) SAD; 

8.  Колумбија (Columbia Univercity) САД; 

9. Чикаго (University of Illionis, at Chicago) САД; 

10. Оксофрд (University of Oxford) Велика Британија. 

На „Шангајској топ -500 „ нашли су се   поред универзитета из САД и Велике Британије још и високошколске установе из Немачке, Канаде,Француске, Аустралије, Јапана, Швајцарске, Холандије, Шведске, Данске,Белгије, Израела, Норвешке, Финске, Русије, Кине, Хонг – Хонга, Тајвана. 

 

Шангајски Академски рејтинг ARWU садржи и специјалситичке  топ-лсте са по 100 најбољих универитетских студија из  посебних научних грана: друштвених наука (Social Sciences: Харвард, Масачусетс Технолошки универзитет, Колумбијски универзитет, Калифорнијски уноверзитет у Берклију, Чикашки универзитет, итд.), медицине и фармације (АRWU in Clinical Medicine and Pharmacy), Математике (Matematices), Физике (Phisics), Хемије (Chemistry),  Економије и бизниса (Economics /Buisness/), науке о компјутерима (ARWU in Computer Science) где су на топ листи прве десетице  9 универзитеа из САД, а десети из Торонта (Канада), док су на целој топ листи од 100 универзитеа чак 52 из „земље порекла“  САД!

ARWU рејтинг се најчешће користи у научним круговима

Овај академски рејтинг  најчешће се користи у научним круговима, али се поставља питање да ли он може бити набољи показатељ на основу радног доприноса бивших студента? Друго, веома важно питање: како нови научно-истражицачки центри да „стигну или престигну“ универзитете са дугом научном и педагошком традицијом? 

II QS –THES,cWorld University Ranking 

Други по значају рејтинг је  Q
 

S-THES који се 2010.  поделио на  два дела.  QS World Universitty Rankings (www. toupuniversityes.com)  који саставља група Quacqarelli Symonds (QS) и THE  World University Rankigs (THE)  коју саставља лондонски дневни лист Тајмс (The Times). О

ба рејтинга су оријентисана да привуку што већи број иностраних  студената, пре свега из земаља Азије  за студирање на европским универзитетима. Резултати рејтинга британских универзитета  по THE  верзији власти ове острвске земље користе да сваке године унесу корекције у систем њиховог финансирања. 

Топ-листа  десет најсупешнијих  универзитета  у 2011 по верзији  QS World University Rankings

 Међународна компанија QS (Quacquarelli Symonds) World Unviversity Rankings 2011/ 12 Тop Uniersiteties  после раскида са Тајмсом  свој рејтинг од 200 универзитета  за 2011/12 објавила је у сарадњи са америчким часописом US New&World Report под називом “QS World Univesity Rankigs TM 2011/12“. Топ листа прве декаде овог рејтинга  изгледа  овако: 

 1. Кембриџ, Велика Британија (100 поена);

 2. Харврад, САД (99,34 поена);

3.  Технолошки институ Масачусетс, САД (99, 21);

 4.  Универзитет Јејл, САД (98,84); 

5. Оскофрд, Велика Бротанија (98 9);

 6.  Ипмеријални универзитетски колеџ, Лондон, Велика Британија (97,64); 

7. Универзитет колеџ Лондон, Велика Британија (97,33);  

8. Универзитет Чикаго, САД (96,089); 

9.  Пансилванија Универзитет, САД (95,73);

 10. Колумбија Универзите, САД (95,28).  

Први пут од кад се прави рејтинг унивретитета Харвард је изгубио водећу позицију: на QS-у je водећу позицију уступио Кембриџу, док је лидер рејтинга по верзији Тајмса Калифорнијски технолошки институ, звани Колтех, САД . 

Пет милиона посета сајту QS у 2011. години

 QS рејтинг  који  иначе  вреднује организацију рада, квалитет научних истраживања  и предавања као и интернационални аспект, стално  доказује да је најпопуларнији од свих рејтинга, што се види по томе што је у 2011.  г. сајт Тopuniversities  нa  коме се објављују резлтати рејтинга QS  имао   преко 5 милиона посетилаца. 

Особеност рејтинга QS

Особеност QS  рејтинга карактеришу експертске анкете којима је обухваћена већина предавача и других  запослених на европским универзитетима и њихови одгвори служе  као одлучујући  критеријум при састављању ранг листе. С повећањем боја експерата из других региона света, „географија“  унивезитета који су ушли на  листу биће све сличнија у свим рејтинзима . 

Састављачи  ТНЕ  су тачку ослонца  фокусирали на мерење показатеља  развоја универзитета  усредсређујући се на њихову  развојну динамику за последњих 5 до 10 година. Проширивањем броја универзитета  са 200 на 400 дало је могућност  неким  високо школским установама, а посебно oним, из  земаља бившег Совјетског Савеза да се нађу на рејтингу као што су два водећа руска универзитета МГУ (276 - 300) и Санкт-петребуршки, СПбГУ, ( 351 -400).  

Шта замерају овом рејтингу?

Рејтинг   критикују најпре  зато што се 40 од сто  топ -листе попуњава на основу  квалитета  научних истраживања.   Други аналитичари препоручују сатављачима да више од 10 % рејтинга резервишу за  питања студентског успеха (параметру који укључује многе  факторе, али који се не ограничава само квалитетом наставе). Пропорција  предавачи /студенти  која чини 20 од сто рејтинга  је важан показатељ, али он међутим  не може да оцени  квалитет предавања. 

Нови ртејтинг часописа Times Higher Еducation

Часопис  Times Higher Educstion  је 2011.  објавио нови рејтинг у којему је основни акценат био стављен на научна истраживања, али нису занемарени ни покушаји да се оцени  и квалитет наставе.  Научним истраживањима је посвећено 62,5 % рејтинга од којих је  32, 5 %  скале  „утрошено“ на  цитирање  научних  радова. То је довело до тога да се Александријски универзитет нађе  чак на четвртом месту и да остави иза себе Харвард и Стенфорд. На пет показатеља  који се односе на квалитет предавања „отпада“ 30%  рејтинга. 

Бурна критика медтодологије  рејтинга 

Оваква методологија  сатављања рејтинга изазвала је бурну критику у академским круговима и широј јавности. Тако је, на пример, Малколм Грант, ректор Лондонског универзитеског коледжа, који се као и многи други укључио у расправу вођену на страницама Гардијана (Тhe Guardian) тврдио да за оцену квалтета наставе уопште не постоје показатељи који би се могли поредити. 

Што се тиче метода уврштавања броја цитата  из академских публикација, професор Синбранд    Попема, председник савета унивезитета у Гронигену (Холнадија)  тај метод сматра „потпуно нејсаним“. 

У истраживањима  QS  експерте   су само замолили  да оцене ону сферу коју они дубоко познају. Запослене су замолили да оцене универзитете у којима  су ангажовани као сарадници. Академици су замољени да оцене квалитет истраживања у областима знања које најбоље познају. 

Квалиет предавања-немерљива категорија 

У освртима и критичким разматрањима резултата рејтинга, а посебно методологије примењене да се до тих резултата дође,  највише је усаглашених ставова око тога  да се кваитет образовања, за разлику од средства предавања, једноставно не може укључити у рејтинг  имајући у виду да не постоје назависни специјалисти као ни одговарајући мерни  системи вредновања. 

Глобални рејтинзи и даље изазивају спорове

Глобалми рејтинзи остају, али без обзира где год били публиковани,изазивају спорове који трају све док се не појави неки други, сад за нову академску годину. Обједињавање организација рејтинга и усаглашавање, и, колико је год могуће, бар приближно, уједначавање њихових критеријума  зхатева примену јасне, чисте методологије, која би недвосмислено повукла границу између оног што је се  у раду универзитета може измерити, и оног што се отима и самој дефиницји вредновања, оцењивања и поређења. 

Неопходно оспосбљавање студената и њихових родитеља да сами праве   рејтинг универзитета 

Имајући у виду колико кошта  кавлитетно високо образовање и његов утицај на личну каријеру поједница и општи развој друштва, правилан избор високошколске установе за студента је данас значајнији него што је био икад досад. Отуда  будћи студенти и њихови родитељи морају уважавати  све што им може помоћи да направе избор због којег се неће покајати. Они сами морају бити спремни  да проникну у суштину сваког рејтинга  како би разумели  поузданост,  делотворност и актуелност критеријума  и на тај начин се оспобили да створе сосптвени рејтинг  на основу параметара који су управо њима важни и  значајни. 

III Интернет- рејтинг светских универзитета по популарности на сајтовима-топ 200. 

Овај рејтинг се заснива на специјалном алгоритму избора популарних сајтова  светских универзитета међу посетиоцима мреже. 

IV Светски рејтинг школа бисзниса (по верзији „Фајнашел тајмса“ (Financial Times)

Лист „Фајнашел тајмс“ (Finnacial Times) спроводи једногодишње оцењивање водећих бизнис-школа у свету, универзитета и других установа и инстититуција које се баве промоцијама и проучавањем програма  бизниса, менаџемента, управљања и развојем лидерства. Оцена се изводи на основу  резултата анкета и интревјуа са студентима, сардницима бизнис-школа и њихових бивших полазника. 

V Пет   интерних рејтинга енглеских  универзизтета

У Великој Британији је традиција да се сваке године састављјају рејтинзи за најразличтије области друштвеног, привредног, политичког, спортског и културног живота, па се тако усталило десетак рејтинга универзитета од којих су пет најпозданији. 
 

1. Рејтинг универзитета Велике Британије по специјалностима  за 2011. “The Times Good university Guide subject 2011.“
 

2. Рејтинг  најбољих  универзитета Велике Британије по верзији“ Тајмс 2010“ („The Times Good University Guide 2010“)  састављен на основу резултата анкете студената у целој Великој Британији. 

3. Рејтинг набољих енгелских универзитета по верзији Гардиана  2010 - „The Gutradian 2010“ (University guid 2010: University league  table).  Реч је о акадмеском рејтингу „ Гардиана“ у којему се универзитети оцењују према нивоу предавања и припремању студената. 

4.  Guardian University Subject Rankings 2010 -акадмески рејтинг   универзитета Велике  Британије „Гардиан по специјалностима“ за програме Бакалавриата). 

5.  Рејтинг универзитета Енглеске 2012. “Гардиан“ за  програме бизниса, менаџмента, финанасија, књиговодствених рачуна, маркетинга и управљања персоналом.