Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa – Sporazum u kojem je Rusiji posalo tesno

Prvog maja navršava se 25 godina sovjetsko-američkog Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa. To je u mnogome jedinstveni dokument.

Kao prvo to je jedini sovjetsko-američki sporazum koji ne samo da je ograničavao sisteme nuklearnih naoružanja, već je i uništavao dve klase raketa odjednom. Kao drugo, njega je zajedno sa tadašnjim liderom SSSR Mihailom Gorbačovom potpisao prema SSSR najneprijateljski raspoložen američki predsednik svih posleratnih godina Ronald Regan. I kao treće, sporazum je odmah za nekoliko stepeni ublažio opasnost od nuklearnog konflikta u Evropi. Regan i Gorbačov su ga potpisali u Vašingtonu na zimu 1987. godine, a stupio je on na snagu 1. juna 1988. godine.

Sporazum ima neograničeni karakter, mada su njegove uslove strane ispunile u junu 1991. godine. Moskva je uništila 1846 raketa, pri tome polovina od njih čak nije bila ni postavljena. SAD su likvidirale 846 raketa.

Sada je za obe zemlje sporazum postao tesan. Nastala je paradoksalna situacija: dve nuklearne supersile nemaju klasu raketa koje prave druge zemlje koje stupaju u nuklearni klub, kaže potpredednik ruskog Centra za politička istraživanja Jevgenij Bužinski.

- Posebno je to osetljivo za Rusiju, zato što je kod naših granica mnogo zemalja koje imaju takve rakete. Na primer Indija, Kina, Pakistan, Iran, Severna Koreja. Pre šest godina Rusija je pokrenula u Ženevi inicijativu da napravi sporazum višestranim. Amerikanci su nas u tome podržali. Ali ideja je naravno teško ostvariva. Niko od pomenutih strana nije odustao od raketa srednjeg i malog dometa i ne namerava.

Problem raketa srednjeg (od 1000 do 5500) kilometara i malog (od 500 do 1000) kilometara dometa pojavio se sredinom 70-ih godina prošlog veka. Tada su SAD prenele oslonac u svojoj nuklearnoj doktrini sa strateških na rakete srednjeg i malog dometa u Evropi. Vreme doletanja takvog tima nuklearnih raketa ka ciljevima u SSSR smanjilo se do 4-8 minuta. Za SSSR to je potpuno limilo nuklearni paritet: SAD su produžile svoju nuklearnu palicu i dobile mogućnost da nanose udare po sovjetskim gradovima sa lansirnim sistemima hiljadama kilometara van svoje teritorije. Moskva nije mogla da odgovori istom merom. Raslo je iskušenje preventivnog udara, a sa njim se opasno smanjivao i prag nuklearne opasnosti.

SSSR su počele da postavljaju u svom zapadnom delu i na teritoriji socijalističkih zemalja sopstvene rakete srednjeg dometa RSD-Pionir, R-12 i R-14 (po klasifikaciji NATO: SS-20, SS-4, SS-5). Na strani SAD su se poređali Peršinzi i krstareće rakete Tomahavk.

Od početka 80-ih Moskva i Vašington nikako nisu mogli da se dogovore o raketama. Tek dolazak Gorbačova na vlast uspeo je da pomeri stvar sa mrtve tačke.

U Rusiji se s vremena na vreme pojavljuju predlozi da se istupi iz sporazuma. Mada mnogi eksperti smatraju da za to nema potrebe. Rusija sada ima dovoljno taktičkih i strateških nuklearnih sredstava kako bi odgovorila na sve pretnje raketa srednjeg ili malog odmeta, kaže direktor ruskog Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev.

- Nema nikakvog smisla u istupanju iz sporazuma. Rusija, naprotiv, treba da vodi pregovore o mogućnosti proširivanja sastava učesnika ovog sporazuma. Rusija na to poziva. Ali treba imati u vidu da je vrlo teško uključiti druge države u sporazum zbog problema regionalne bezbednosti.

U principu, SAD takođe nemaju ništa protiv da se izbave od sporazuma. Ali Vašington želi da iz njega prvo istupi Rusija. Moskva to ne želi da čini. Šteta po reputaciju svakog ko se prvi odluči da razori važan sporazum o razoružanju očigledna je. Zato se niko ne odlučuje na prvi korak. Koliko će trajati takvo natezanje konopca, teško je reći.

Andrej Fedjašin,