EU potresaju novi skandali

Nije stigao da se završi samit EU posvećen između ostalog energretskim pitanjima, a evropski komesar za energetiku Ginter Etinger ponovo je privukao sveopštu pažnju za svoju personu. U intervjuu za nemački Bild on je izrazio zabirinutost povodom toga da su neke zemlje među kojima je Rumunija, Bugarska i Italija postale praktično nekontrolisane.

Trenutno linija podele u EU postoji posebno aktuelna zbog unutarpolitičkih faktora pre svega u Nemačkoj – u domovini evropskog komesara Etingera. Krajem septembra tamo će proteći opšti izbori, koji mogu radikalno da preformatiraju nemački politički prostor. Na karti su ne samo očuvanje aktuelne vladajuće koalicije na čelu sa Angelom Merkel, već i sudbina antirkiznih programa čitave EU povezanih sa njenim imenom. Gospođa Merkel poslednjih nekoliko godina je morala praktično neprekidno da se opovrgava pred sopstvenim biračima za otprilike 250 milijardi evra, izdvojenih za spas evrozone Grčke.

Ova suma, čiji značajni deo je zaista izvučen iz džepova nemačkih poreskih obveznika, čini preko 110% grčkog unutrašnjeg bruto proizvoda. Jasno je da je povratak ovih sredstava teško moguć. Ipak glavni problem se sastoji utome da ako se grčki scenario ponovi u Bugarskoj, Rumuniji i tim pre u Italiji, nemačkim birgerima će zaista biti teško. A još teže će biti onim nemačkim političarima koji progovore o potrebi spasavanja istih tih Bugara ili Rumuna. U svakom slučaju, perspektive izbora u bundestag ili na dužnost federalnog kancelara pred takvim političarem će biti zatvorene.

Glavni učesnici predizbornih borbi u Berlinu to dobro shvataju. Etinger je jedan od najbližih saradnika Angele Merkel iz partije HDS – što omogućava njegovim oponentima da sprovode uvredljiva za Nemce uopštavanja u duhu preporoda nemačke agresivnosti i ekspanzionizma. Tako razvoj situacije u zoni evra može da otkrije probleme koji su ostali u Evropi od doba drugog svetskog rata, istakao je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Evropskog instituta RAN Vladislav Belov. Osim toga, po njegovim rečima, govoreći o perspektivama razvoja situacije u EU, treba uzimati u obzir još dve okolnosti – raspored snaga u ovoj organizaciji, kao i činjenicu da se isti ti Mastrihtski kriterijumi u stvari ne svode samo na parametre nacionalnog duga.

- Ja brižljivo analiziram situaciju i ispostavlja se da se većina naklanja u korist zemalja dužnika. Drugim rečima, oni mogu da ukinu razne sankcije Evropske komisije. Svi ćute i o tome da u Mastrihtske kriterijume spada i inflacija, nezaposlenost. O tome takođe ćute.

Indikativno je da finansijsko-ekonomske činjenice upravo sada ne govore o uvećanju rizika vezanih za Bugarsku, Italiju i Rumuniju. Šta više, Evropska komisija na svom zasedanju u sredu pozitvno je ocenila antikrizne napore Sofije, Rima i Bukurešta. Tako da primedbe prema takozvanim novim zemljama EU nisu uvek osnovane.

U septembru 2011. godine Etinger je već podigao buru u Evropskom parlamentu, izjavivši da zemlje članice EU opterećene preteranim dugovima treba da spuste na pola koplja svoje zastave pred zvaničnim zgradama EU u Briselu. Zastave nisu bile spuštene, a evropski komesar je morao da se opravdava zbog svojih reči.

Petar Iskenderov,