Evroazija: zajedničke opasnosti i složenosti zbližavanja

Ove nedelje je predsednik Rusije Vladimir Putin učestvovao u nekoliko akcija, povezanih s integracionim procesima na postsovjetskom prostoru.

28. maja u Biškek na samit ODKB nisu stigli svi predsednici. Bili su odsutni lideri Jermenije i Belorusije – država, koje su pored Rusije, Kirgizije, Kazahstana i Tadžikistana članice te organizacije. Serž Sargsjan je učestvovao u nacionalnom prazniku, a Aleksandr Lukašenko, izgleda, nije došao u Kirgiziju da bi izbegao nezgodna pitanja o Kurmanbeku Bakijevu. Taj bivši kirgiski predsednik našao je utočište u Belorusiji, dok ga aktivno traže specijalni resori.

U skraćenom sastavu Vladimir Putin, Almazbek Atambajev, Nursultan Nazarbajev i Эmomali Rahmon razmotrili su suprotstavljanje opasnostima, koje će pretiti s teritorije Avganistana posle povlačenja zapadnih snaga iduće godine. Te opasnosti su dobro poznate – radikalizam, ilegalna migracija i narkotrafik.

Međutim, početkom pregovora je Vladimir Putin ocenio značaj samog ODKB.

- Naša organizacija igra primetnu ulogu u osiguranju stabilnosti u zoni svoje odgovornosti. Na to je usmerena delatnost njenih političkih i vojnih struktura. Pre svega, Kolektivnih snaga operativnog reagovanja (KSOR) i mirotvornih snaga. U ODKB se redovno održavaju operacije u oblasti borbe s narkotrafikom, ilegalnom migracijom, zločinima u informativnoj sferi, zajedničke vojne vežbe. Ove će godine vežbe KSOR biti održane u Belorusiji, a mirovnjaci će vežbati u Rusiji. Vojno-tehnička saradnja u okviru ODKB dopunjena je doslednim radom u učvršćenju spoljnopolitičke koordinacije.

Na samitu šefovi država su se dogovorili da će pružati pomoć avganistanskoj vladi, pojačati vojni deo ODKB i preduzeti dopunske mere za učvršćivanje avganistansko-tadžičke granice. Inače je samit pokazao da šefovi država ozbiljno shvataju zabrinutost eksperata povodom negativnih scenarija u Avganistanu.

Neki od njih ne isključuju punovredni građanski rat i podelu te zemlje prema etničkom principu. Druga realna opasnost je masovni prodor ekstremista u Centralnu Aziju. Vladimir Putin se ranije više puta izjasnio o avganistanskoj opasnosti i planovima ekstremista da izvoze nestabilnost u Centralnu Aziju.

Jasno je da takva situacija ne može, a da ne zabrinjava Rusiju i njene susede. Povlačenje međunarodnog kontingenta, koji ne samo što nije postigao u Avganistanu uspeh, već je umnogome doprineo učvršćivanju islamizma, preti novim nasiljem. Pitanje odbrane postaje kritično važno. Inače, lideri zemalja ODKB nameravju da povećavaju ne samo vojni deo, već i razvijaju ekonomiju. Recimo, predsednik Kirgizije je 28. maja predložio izgradnju železnice «Tadžikistan-Kirgizija-Kazahstan-Rusija», koja će ujediniti evroazijski prostor i omogućiti da se izađe na nova perspektivna tržišta, između ostalih, Indije i Irana. Razrađuju se i drugi projekti, između ostalih u okviru UN. Veoma je važno što se Avganistanu predlaže učešće u njima.

Posle samita ODKB 29. maja u Astani je održana prva sednica Višeg Evroazijskog ekonomskog saveta uz učešće prdsednika Rusije, Belorusije i Kazahstana. On odgovara za realizaciju integracionih projekata u oblasti ekonomije. Na taj susret su bili pozvani ukrajinski i kirgiski lideri. Na redu je formiranje Evroazijskog ekonomskog saveza 2015. godine. Partneri su podržali taj predlog Vladimira Putina.

Glavna intriga saveta je bila već poznata – perspektive učešća Ukrajine u Carinskom savezu. Radi razmatranja tog pitanja je u Astanu stigao njen predsednik Viktor Janukovič. Kijev stoji pred složenim izborom – da li da se učlani u to udruženje ili da se zbližava s Evropom, koja mu je predložila asocijativno, odnosno, ne baš punovredno članstvo. Oko te dileme se već mnogo raspravlja: jedno isključuje drugo. Zato ukrajinske vlasti moraju da laviraju s promenljivim uspehom.

Kijev predlaže sebe u svojstvu posmatrača prema šemi «3+1». Međutim, postoji pravna kolizija: pojam «posmatrača» u Carinskom savezu ne postoji. Između ostalog, najveće ekonomske dividende Ukrajina bi imala upravo pod uslovom punovrednog učešća u CS. Ona bi dobila pristup bez prepreka na tržišta država, u kojima živi oko 170 miliona ljudi, a da ne govorimo o drugih preferencijama, između ostalih, energetskim. Inače, put u «jedinstvenu evropsku porodicu» će u ovom slučaju biti odsečen. Teško da će se to dopasti brojnim oponentima Janukoviča. Usled kontakata u Astani doneta je odluka da se narednih meseci razradi status posmatrača i potpiše odgovarajući memorandum.

S Kirgizijom je stvar jednostavnija. Još 2011. godine se ona obratila s molbom o učlanivanju u Carinski savez s perspektivom učešća i u Evroazijskom savezu, koji se formira.

Tokom pregovora lideri zemalja-članica Carinskog saveza, pored strateških, razmatrali su i konkretna pitanja. Između ostalih, projekat ugovora o Evroazijskom savezu, koncepciju usklađene agroindustrijske politike i stvaranje informativnog sistema spoljne i uzajamne trgovine. Prema rezultatima razmatranja potpisan je niz važnih dokumenata. Ove godine će se Vladimir Putin, Aleksandar Lukašenko i Nursultan Nazarbajev u okviru Višeg evroazijskog ekonomskogo saveta sresti još dva puta.