Hrvati hoće da otmu srpsku tradiciju!

„Čuvanje Hristovog groba je drevni običaj koji je u hrišćanskom svetu zabeležen samo u Jerusalimu i u Vrlici, malom mestu u severnoj Dalmaciji. Crkva Svetog Nikole u Vrlici, u kojoj su pravoslavci običavali čuvanje Hristovog groba, podignuta je 1618. godine. Tačni podaci o samim počecima običaja nisu zabeleženi u istorijskim izvorima, ali, prema usmenim predanjima, običaj postoji najmanje 400 godina“, objašnjava Pavlović.

Čuvari stupaju u crkvu odeveni u narodnu nošnju sela Vrlike i još devet naselja, predvođeni harambašom, gde dvojica čuvara zauzimaju mesto severno i južno od Hristovog groba. Smene straže su česte, čuvari defiluju kroz crkvu nenametljivo, u čvrstoj pobožnosti, zauzimaju svoja mesta i netremice gledaju u Svetu plaštanicu. Ovaj običaj proistekao je iz narodne pobožnosti i ne remeti sklad crkvene molitve, nego ulepšava liturgiju elementima ratničkog dostojanstva.

„Istovetni običaj čuvanja Hristovog groba imaju i Hrvati. Istoriografski posmatrano nije sporno da običaj kod njih ima svoje srbsko i pravoslavno ishodište, jer je uveden u rimokatoličku liturgijsku praksu zahvaljujući unijaćenju pravoslavnih Srba. I to je razlog da Hrvati prisvajaju srbski običaj čuvanja Hristovog groba. A mi, Srbi, ne želimo da budemo na ovaj način pokatoličeni“, kaže harambaša, koji je pod pritiscima još 1983. napustio Hrvatsku i danas se bori za srpstvo u Dalmaciji.

Posle zloglasne „Oluje“ i progona srbskog življa, tradicija duga vekovima je prekinuta sve do 2005. godine, kada su je Srbi iz Dalmacije obnovili u Batajnici. Formirano je novo društvo „Čuvari Hristovog groba“, u kome je danas 65 čuvara i još 200 simpatizera. Članovi mogu da budu samo Srbi rođeni u Vrlici i susednim selima, kao i njihovi direktni potomci. Srbska javnost je mogla da ih vidi u kraljevskom dvoru, u grobnoj crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, krajem maja, kada su učestvovali u sahrani članova kraljevske porodice Karađorđević.

„Zahvaljujući učešću u sahrani kralja Petra, kraljice Aleksandre i kraljice Marije, mi smo postali deo istorije i naše dinastije i srbskog naroda. A što je takođe važno, ovaj narodni običaj preneli smo i u Srbiju“, ponosan je harambaša.

Udruženje vode predsednik Dragan Pavlović, predsednik Skupštine Miljenko Krunić i predsednik Upravnog odbora Milan Cvitkovac. Svake godine za Uskrs društvo na saboru u Vrlici bira novo rukovodstvo i novih šest do osam čuvara. U junu ove godine društvo je pri Etnografskom muzeju Srbije registrovalo i zaštitilo ovaj običaj i tradiciju kao srpsku nacionalnu baštinu.

„U UNESKO želimo da zaštitimo sam običaj čuvanja Hristovog groba, naše pesme i našu nošnju kao jednu od najlepših tradicija hrišćanstva u Evropi. Posebno vredna je naša nošnja, koja se šije ručno, od starih i vrednih materijala. Svaka odežda vredi najmanje 6.000 evra. Kubure i puške pravimo sami i njihova vrednost nije procenjena. Trenutno sakupljamo novac da sašijemo nove opanke, koji su se izlizali. Srbija je odlučila da nas prijavi u UNESKO čim se donese zakon o zaštiti srpske nacionalne baštine „, objašnjava harambaša Dragan Pavlović.

Čuvari u Hilandaru

Obučeni u tradicionalnu nošnju naroda Cetinske krajine, čuvari Hristovog groba, njih 40, na čelu sa svojim harambašom, proslavili su Vidovdan u manastiru Hilandar. Ispovedili su se u manastiru na Svetoj Gori, i sa mladim naraštajima, koji su prvi put posetili Hilandar, pristupili svetom pričešću.

Dinarska odežda

Nošnja čuvara je tipično dinarskog karaktera. Slojevita je i bogato ukrašena. Čine je ravna kapa sa dominantnim metalnim delovima, odnosno oklopima, koji simbolišu hrabrost i snagu, gaće (pantalone), krožet (prsluk-jelek), čerma (borbeni prsluk sa tokama), pašnjača (borbeni pojas od kože),pas (ukrasni vuneni kaiš) i trlagan (suknena jakna-koporan). Čuvar na nogama ima opanke, čarape, suknene štitnike i potkoljenjače (kožni kaiševi ispod koljena).