NAROD KOJI NEMA ISTORIJU NEMA NI BUDUĆNOS

 Razgovor Gorana Kikovića, glavnog i odgovornog urednika ''Glasa Holmije'' sa Aleksandrom Vasojevićem, čukununukom kneza Holmije Nikole Miloševića Vasojevića.

oran Kiković i Aleksandar Vasojević

Aleksandrar Vasojević, čukununuk kneza Holmije Nikole Miloševića Vasojevića, rođen je 1930. u Beogradu, gdje je završio Ekonomski fakultet. Radio je u poznatim preduzećima u Beogradu na poslovima rukovodioca i direktora, gdje i danas živi kao penzioner. Piše i govori nekoliko stranih jezika: engleski, njemački, ruski i španski. Nosilac je mnogih priznanja i odlikovanja među kojima: Ordena rada sa srebrnim vijencem (1966.), Ordena rada sa srebrnim vijencem (1976.) i Ordena zasluga za narod sa srebrnim zracima (1985.). Poznati je ekspert za oblasti privatizacije, procjene vrijednosti imovine i kapitala, analize bilansa uspjeha i bilansa stanja, ekonomske analize, stečajnih postupaka. Bio je aktivan društveno-politički radnik, odbornik i rukovodilac u SKJ i SSRN, kao i član Privredne komore - Beograda, Srbije i Jugoslavije. Član je mnogih strukovnih udruženja i asocijacija, radnih grupa u zemlji i inostranstvu iz oblasti svoje struke. Baveći se sportom obavljao je mnoge odgovorne dužnosti u klubovima i sportskim asocijacijama. Iako penzioner stalni je sudski vještak za ekonomsko-finansijsku oblast.

Rado se odazvao da govori za ''Glas Holmije'' i da nas upozna nešto više o svom pretku knezu Nikoli Miloševiću Vasojeviću, držeći se gesla: ''Narod koji nema istoriju nama ni budućnost!''.

KIKOVIĆ: Koja su Vaša saznanja o Nikoli Miloševiću Vasojeviću, Vašem pretku? VASOJEVIĆ: Ostao sam bez oca vrlo rano, jer je umro još 1938. godine, a već 1939. godine sam se sa majkom preselio iz Beograda u Donji Milanovac, kod babe, odakle je bila moja majka, tako da dugo nisam imao kontakt sa ostalim članovima porodice Vasojević, tj.potomcima kneza Holmije Nikole Miloševića Vasojevića, te sam prve podatke o poreklu svoje porodice dobio tek 1975. godine u Londonu od gospodina Vešovića, rođenog brata dr Radoslava Jagoša Vešovića, autora knjige o Vasojevićima, koji mi je tada poklonio doktorsku disertaciju svog brata, a koja je štampana u Sarajevu 1935. godine pod naslovom ''Pleme Vasojevića u vezi sa...''. Mentor ovog kapitalnog djela bio je profesor dr Jovan Cvijić. Dopunske podatke sam zatim nakon toga intenzivno sakupljao od ostalih članova potomaka kneza Holmije Nikole Miloševića Vasojevića, te sam ih u nekoliko mahova, usmeno i pismeno, preneo gospodinu Radomiru Guberiniću iz Berana, koji ih je u celosti objavio u svojoj knjizi ''Knez Nikola Vasojević'', objavljenoj u Andrijevici 1997. godine, od koga sam dobio posebno priznanje za te podatke. Upoređujući podatke iz nekoliko objavljenih knjiga o knezu Nikoli Miloševiću Vasojeviću, sa kojim ste sigurno u celosti upoznati, stekao sam zaključak da je bio veoma školovan tehnički stručnjak, posebno u oblasti kartografije, jer je jedini u to vreme izradio precizne geografske karte Holmije, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Albanije, Metohije...Takođe je bio i vrstan političar koji je bio uspešan plemenski vođa, vojnik i diplomata i da je ubijen, jer je težio ujedinjenju svih srbskih i crnogorskih plemena. KIKOVIĆ: Ispričajte nam kako ste se sreli sa potomkom ubice Vašeg pretka kneza Holmije Nikole Miloševića Vasojevića? VASOJEVIĆ: Pre nekoliko meseci vozio sam se taksijem sa Dorćola na Slaviju. Primetio sam da taksista govori ''crnogorskim naglaskom'' pa sam ga upitao odakle je rodom. Odgovorio je da je rodom iz Crne Gore. Ostatak razgovora je tekao kako sledi: Ja: ''I ja sam rodom iz Crne Gore, iz Lijeve Rijeke ispod Komova''. On: ''To znači da ste iz Vasojevića''. Ja: ''Tako je. Čak se i prezivam Vasojević''. On: ''Da ne vodite možda poreklo od kneza i konzula Nikole Vasojevića?'' Ja: ''Da, on mi je čukundeda''. Tog trenutka zaustavi taksi u Dobračinoj ulici, ugasi motor, okrenu se prema meni i obrati mi se rečima: ''Moram da Vam se predstavim. Moj čukundeda je na prilazima Cetinja ubio Vašeg čukundedu Nikolu Vasojevića. Njegova žena Zastasija proklela je celu našu porodicu ''da nam se zatre potomstvo''! Kletva se delimično ispunjava evo već više od 160 godina. Ovo je već peta generacija naše porodice, a u svakoj je po jedno muško dete nenormalno. Iako nas puno ima, ta kletva je pogodila baš mene''. Ja: ''Jako žalim zbog toga, a u čemu se i kako ogleda ta nenormalnost Vašeg deteta?'' On: ''U principu je zdrav, čio i veseo ali se povremeno u njega ''useli zver'' pa kida, ujeda, grize, grebe i napada sve oko sebe. Zbog toga je već nekoliko godina sa mojom suprugom u manastiru Ostrog na lečenju, ali za sada nema rezultata. Pa moja supruga ne radi i stalno je tamo sa njime''. Ja: ''Veoma mi je žao što Vas je zadesila takva zla sudbina zbog zločina Vašeg čukundede''. On: ''Pošto ste direktan potomak Nikole Vasojevića da li bi ste mi dali ''oprost'' da se skine kletva sa moje porodice?'' Ja: ''Veoma rado. Prosto Vam bilo!'' On: ''Hvala, dragi i humani čoveče!'' To reče upali motor i odveze me do Slavije. Račun je iznosio oko 450 dinara, ali je energično odbio da mi naplati vožnju. Ipak sam na zadnjem sedištu ostavio 500 dinara i otišao poslom, veoma ožalošćen zlom sudbinom ovog čoveka, ali ipak ne verujući u kletvu! Kada sam kući supruzi, ćerki i unucima ispričao ovaj događaj nastao je opšti plač, muk i neverovanje. Tek u novembru mesecu prošle godine, kada sam se priključio udruženju velikog srbskog plemena Vasojevića, koji žive u Crnoj Gori i Srbiji, setio sam se ovog tužnog događaja. KIKOVIĆ: Da li ste nešto kao porodica preduzeli da obilježite grobno mjesto Vašeg pretka kneza Holmije Nikole Miloševića Vasojevića? VASOJEVIĆ: Na žalost nismo, jer ostali potomci nisu pokazali interesovanje za to, uz to nismo ni znali za tačno mesto sahrane. Ukoliko bi Vaš časopis ''Glas Holmije'' ili Srbsko istorijsko-kulturno društvo ''Nikola Vasojević'', Berane, koje nosi ime mog direktnog pretka preduzeli nešto u tom pravcu spreman sam da raspoloživim podacima i ličnim angažovanjem i prisustvom pomognem u obeležavanju njegovog grobnog mesta.

KIKOVIĆ: Koje su Vaše poruke čitaocima ''Glasa Holmije''?

VASOJEVIĆ: Veoma je lepo i osnovano da putem časopisa ''Glas Holmije'' i putem Srbskog istorijsko-kulturnog društva ''Nikola Vasojević'', Berane, nastojite da očuvate istorijsku tradiciju i date naučno tumačenje istorije plemena Vasojevića iz Lijeve Rijeke, jer ''Narod koji nema istoriju nema ni budućnost !'' Kako je to lepo rekao neko pametan i razuman. Ne razumem ljude, koji se radi svog trenutnog položaja i tekuće politike, odriču svoje istorije! KIKOVIĆ: Kakvo je Vaše mišljenje o našem časopisu '' Glas Holmije ''? VASOJEVIĆ: Do prvog primerka cenjenog časopisa ''Glas Holmije'' došao sam prvi put iz ruku njegovog glavnog i odgovornog urednika Gorana Kikovića, u novembru prošle godine na skupu Vasojevića u Savinom Selu kod Vrbasa. Odajem puno priznanje redakciji, i posebno glavnom i odgovornom uredniku gospodinu Kikoviću, na ozbiljnosti, aktuelnosti i naučnim postavkama na kojima se zasnivaju svi članci, i uopšte tretirana problematika u časopisu ''Glas Holmije'', a posebno vezani za istoriju najvećeg srbskog plemena Vasojevići. Dodaću jednu moju dogodoštinu iz davne 1960. godine. Na jednom političkom skupu u gradskom komitetu SKJ u Beogradu javio sam se za reč i sekretar je rekao: ''ima reč drug Vasojević ''. Kada sam završio i seo, obratio mi se sused koji reče da je pukovnik JNA i da je iz srbskog plemena Vasojevićâ. Ja sam uzvratio sa: ''Druže pukovniče, čuo sam da su Vasojevići većinom bili u četnicima, te da se ne hvalimo da smo Vasojevići''. Na to mi je on, uvređen, uzvratio: ''Da to nikad više nijesi reka'! Bilo nas je i tamo i ovđe. Tamo smo bili vojvode, a ovđe komadanti brigada i nemoj da se stidiš što si Vasojević!''