НАРОД КОЈИ НЕМА ИСТОРИЈУ НЕМА НИ БУДУЋНОС

 Разговор Горана Киковића, главног и одговорног уредника ''Гласа Холмије'' са Aлександром Васојевићем, чукунунуком кнеза Холмије Николе Милошевића Васојевића.

оран Киковић и Александар Васојевић

Aлександрар Васојевић, чукунунук кнеза Холмије Николе Милошевића Васојевића, рођен је 1930. у Београду, гдје је завршио Економски факултет. Радио је у познатим предузећима у Београду на пословима руководиоца и директора, гдје и данас живи као пензионер. Пише и говори неколико страних језика: енглески, њемачки, руски и шпански. Носилац је многих признања и одликовања међу којима: Ордена рада са сребрним вијенцем (1966.), Ордена рада са сребрним вијенцем (1976.) и Ордена заслуга за народ са сребрним зрацима (1985.). Познати је експерт за области приватизације, процјенe вриједности имовине и капитала, анализe биланса успјеха и биланса стања, економске анализе, стечајних поступака. Био је активан друштвено-политички радник, одборник и руководилац у СКЈ и ССРН, као и члан Привредне коморе - Београда, Србије и Југославије. Члан је многих струковних удружења и асоцијација, радних група у земљи и иностранству из области своје струке. Бавећи се спортом обављао је многе одговорне дужности у клубовима и спортским асоцијацијама. Иако пензионер стални је судски вјештак за економско-финансијску област.

Радо се одазвао да говори за ''Глас Холмије'' и да нас упозна нешто више о свом претку кнезу Николи Милошевићу Васојевићу, држећи се гесла: ''Народ који нема историју нама ни будућност!''.

КИКОВИЋ: Koja су Ваша сазнања о Николи Милошевићу Васојевићу, Вашем претку? ВАСОЈЕВИЋ: Остао сам без оца врло рано, јер је умро још 1938. године, а већ 1939. године сам се са мајком преселио из Београда у Доњи Милановац, код бабе, одакле је била моја мајка, тако да дуго нисам имао контакт са осталим члановима породице Васојевић, тј.потомцима кнеза Холмије Николе Милошевића Васојевића, те сам прве податке о пореклу своје породице добио тек 1975. године у Лондону од господина Вешовића, рођеног брата др Радослава Јагоша Вешовића, аутора књиге о Васојевићима, који ми је тада поклонио докторску дисертацију свог брата, а која је штампана у Сарајеву 1935. године под насловом ''Племе Васојевића у вези са...''. Ментор овог капиталног дјела био је професор др Јован Цвијић. Допунске податке сам затим након тога интензивно сакупљао од осталих чланова потомака кнеза Холмије Николе Милошевића Васојевића, те сам их у неколико махова, усмено и писмено, пренео господину Радомиру Губеринићу из Берана, који их је у целости објавио у својој књизи ''Кнез Никола Васојевић'', објављеној у Андријевици 1997. године, од кога сам добио посебно признање за те податке. Упоређујући податке из неколико објављених књига о кнезу Николи Милошевићу Васојевићу, са којим сте сигурно у целости упознати, стекао сам закључак да је био веома школован технички стручњак, посебно у области картографије, јер је једини у то време израдио прецизне географске карте Холмије, Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Албаније, Метохије...Такође је био и врстан политичар који је био успешан племенски вођа, војник и дипломата и да је убијен, јер је тежио уједињењу свих србских и црногорских племена. КИКОВИЋ: Испричајте нам како сте се срели са потомком убице Вашег претка кнеза Холмије Николе Милошевића Васојевића? ВАСОЈЕВИЋ: Пре неколико месеци возио сам се таксијем са Дорћола на Славију. Приметио сам да таксиста говори ''црногорским нагласком'' па сам га упитао одакле је родом. Одговорио је да је родом из Црне Горе. Остатак разговора је текао како следи: Ја: ''И ја сам родом из Црне Горе, из Лијеве Ријеке испод Комова''. Он: ''То значи да сте из Васојевића''. Ја: ''Тако је. Чак се и презивам Васојевић''. Он: ''Да не водите можда порекло од кнеза и конзула Николе Васојевића?'' Ја: ''Да, он ми је чукундеда''. Тог тренутка заустави такси у Добрачиној улици, угаси мотор, окрену се према мени и обрати ми се речима: ''Морам да Вам се представим. Мој чукундеда је на прилазима Цетиња убио Вашег чукундеду Николу Васојевића. Његова жена Застасија проклела је целу нашу породицу ''да нам се затре потомство''! Клетва се делимично испуњава ево већ више од 160 година. Ово је већ пета генерација наше породице, а у свакој је по једно мушко дете ненормално. Иако нас пуно има, та клетва је погодила баш мене''. Ја: ''Јако жалим због тога, а у чему се и како огледа та ненормалност Вашег детета?'' Он: ''У принципу је здрав, чио и весео али се повремено у њега ''усели звер'' па кида, уједа, гризе, гребе и напада све око себе. Због тога је већ неколико година са мојом супругом у манастиру Острог на лечењу, али за сада нема резултата. Па моја супруга не ради и стално је тамо са њиме''. Ја: ''Веома ми је жао што Вас је задесила таква зла судбина због злочина Вашег чукундеде''. Он: ''Пошто сте директан потомак Николе Васојевића да ли би сте ми дали ''опрост'' да се скине клетва са моје породице?'' Ја: ''Веома радо. Просто Вам било!'' Он: ''Хвала, драги и хумани човече!'' То рече упали мотор и одвезе ме до Славије. Рачун је износио око 450 динара, али је енергично одбио да ми наплати вожњу. Ипак сам на задњем седишту оставио 500 динара и отишао послом, веома ожалошћен злом судбином овог човека, али ипак не верујући у клетву! Када сам кући супрузи, ћерки и унуцима испричао овај догађај настао је општи плач, мук и неверовање. Тек у новембру месецу прошле године, када сам се прикључио удружењу великог србског племена Васојевића, који живе у Црној Гори и Србији, сетио сам се овог тужног догађаја. КИКОВИЋ: Да ли сте нешто као породица предузели да обиљежите гробно мјесто Вашег претка кнеза Холмије Николе Милошевића Васојевића? ВАСОЈЕВИЋ: На жалост нисмо, јер остали потомци нису показали интересовање за то, уз то нисмо ни знали за тачно место сахране. Уколико би Ваш часопис ''Глас Холмије'' или Србско историјско-културно друштво ''Никола Васојевић'', Беране, које носи име мог директног претка предузели нешто у том правцу спреман сам да расположивим подацима и личним ангажовањем и присуством помогнем у обележавању његовог гробног места.

КИКОВИЋ: Које су Ваше поруке читаоцима ''Гласа Холмије''?

ВАСОЈЕВИЋ: Веома је лепо и основано да путем часописа ''Глас Холмије'' и путем Србског историјско-културног друштва ''Никола Васојевић'', Беране, настојите да очувате историјску традицију и дате научно тумачење историје племена Васојевића из Лијеве Ријеке, јер ''Народ који нема историју нема ни будућност !'' Како је то лепо рекао неко паметан и разуман. Не разумем људе, који се ради свог тренутног положаја и текуће политике, одричу своје историје! КИКОВИЋ: Какво је Ваше мишљење о нашем часопису '' Глас Холмије ''? ВАСОЈЕВИЋ: До првог примерка цењеног часописа ''Глас Холмије'' дошао сам први пут из руку његовог главног и одговорног уредника Горана Киковића, у новембру прошле године на скупу Васојевића у Савином Селу код Врбаса. Одајем пуно признање редакцији, и посебно главном и одговорном уреднику господину Киковићу, на озбиљности, актуелности и научним поставкама на којима се заснивају сви чланци, и уопште третирана проблематика у часопису ''Глас Холмије'', а посебно везани за историју највећег србског племена Васојевићи. Додаћу једну моју догодоштину из давне 1960. године. На једном политичком скупу у градском комитету СКЈ у Београду јавио сам се за реч и секретар је рекао: ''има реч друг Васојевић ''. Када сам завршио и сео, обратио ми се сусед који рече да је пуковник ЈНА и да је из србског племена Васојевићâ. Ја сам узвратио са: ''Друже пуковниче, чуо сам да су Васојевићи већином били у четницима, те да се не хвалимо да смо Васојевићи''. На то ми је он, увређен, узвратио: ''Да то никад више нијеси река'! Било нас је и тамо и овђе. Тамо смо били војводе, а овђе комаданти бригада и немој да се стидиш што си Васојевић!''