REJTINZI REPUTACIJE SVETSKIH UNIVERZITETA ZA 2013.

U junu je  britanski list Times  Hidgher  Education objavio svoj redovni godišnji rejting, takozvani Tajmsov rejting 400 najbonjih svetskih  univerziteta s, a 15. avgusta   je svoju verziju  rejtinga 500 najsupešnijih visokoškolskih ustanova na planeti između 1000 istraživanih, 11. put zaredom obelodanio   i Istarživački centar svetskih univerziteta Šangajski univerzitet Czao Tun,ARWU (Academic Ranking of World Univesitites), pozant kao Šangajski rejting.

Ovaj rejting je za nas zanimljiv  jer je u njemu, kao i prošle godine i naš Beogradski univerzitet sa popravljenom pozicijom za dvadesetak mesta: sad je 366. na tebeli od 500  univeziteta .

Još veći uspeh Beogradskog univerziteta je što je  svsrStan među  200 najboljih  iz matematike, rejting posbenih znanja zauzevši poziciju pod rednim brojem  134 .

Rezultate je objavio i treći, takođe veoma uticajni i autoritatvni rejtnig, QS World University Rankings.

  I Tajmsov rejting (THE)

TAJMSOV REJTING (THE), NAJAUTORITAVNIJI NA SVETU, GODINU DANA PRIPERMALO 16 HILJADA   NAUČNIKA

Ovogodišnji rejting  unveziteta planete koji je sastavio Times Higer Education (THE), odlikuje se  od prethodnih  time što se zasniva na reputaciji visokoškolksoih ustanova.

Reputacija, iako subjektivni kriterijum, igra  ogromnu ulogu svetskom sektoru univerziteta

Premda je reputacija   subjetivni kriterijum i teško ga je precizno odrediti, ona igra ogromnu ulogu u svetskom sektoru visokog obrazovanja, u kojemu caruje žestoka konkurencija.

Osnovni kriterijum prilikom sastavljanja ovog rejtinga  bilo je autoritavno mišljenje  naučnika i predstavnika  akademskih krugova   koji se bolje i kompentetnije  od bilo koga drug razumeju  u kvalitet univerzitetskg obrazovanja .

Istraživanja su pokazala da  je reputacija univerzitea  za predavača   važniji kriterijum od mesta gde se ustanova nalazi, pa čak i od plate;a za mnoge studente koji su pred izborom na koji fakultet da se upišu,   reputacija  fakulteta je značajnija   od nastavnog programa i cene  studiranja.

Ne sme se zaboravti da je   upravo reputacija univerziteta odlučujuća u privlačenju partenera i finansiranje od strane bivših studenata, sponzora i privrede.

THE rejting pripremali nučnici sa prosečnim istraživačkim stažom od 17 godina

Za pripremanje najautoritatvinijeg i najutcajnijeg  akademskog rejtinga  na svetu, Times Higher Education za 2013. godinu, bilo je anagažovano 16 hiljada specijalista koji su po celoj kugli zemaljskoj  proučavali  profesorski  sastav i druge pokazatelje na visoko školskim ustanovama.

U sastavljanju  THE rejtinga  učestvovali su naučnici koji su se u proseku bavili  naukom na univerzitetu ne manje od 17 godina  i veoma su poznati u  svetskim akademskim krugovima.

Svaki od te ogromne armije od 16 hiljada naučnika anagažovanih na projektu THE rejtinga, bio je zamoljen  da navede 15 univerzita koje  smatra najboljim  u svojoj oblasti znanja.

Na sastavljanje rejtinga THE angažovani  naučnici iz 144 zemlje sa svih kontinenata

Naučnici iz 144 zemlje  sa svih kontinenata dostavili su  ukupno 16.639 odgovra.Od anketiranih naučnika  22,1% su eksperti za društvene nauke; 21,3% za inženjerijsko-tehničke;  eksperti  fizičari  su činili 18% anketirnaih naučnika;15,4% stručljaci  iz oblasti medicinski nauka; 12,7% predstavnici prirodnih nauka  dok  je 10,5% bilo predstavnika  humanističkih nauka i umetnosti.

Geografska rasprostranjenost istraživanja

Naučnici responderi su  po regionima bili ovako raspoređeni: 33% u Severnioj Americi ; 17 % u Zapadnoj Evropi ;12% u Istočnoj Aziji; 10% u Okeaniji; 6% u Istočnoj Evropi;po 5% u Južnoj Americi i na Bliskom Istoku.

 Ovaj rejting kao nauticajniji u akademskoj javnoti  sveta  može biti od koristi pre svega  onima koji se opredeljuju gde će steći prvo ili drugo visoko obrazovanje.

U rejting su ušli unvireziteti iz 25 zemalja,a najbolji su u SAD i Engleskoj.

Harvard-vrh vrhova

Vrh vrhova je prema ovoj verziji  Harvarad, a univerziteski visovi koji su vidljivi iz svakog kutka planete  su Masačusetski  tehnološki institut, zatim Kembridž, pa Oksofrod,Kalifornijski univerzitet, pa Berkli i Stenford.

Opširniju rang listu donećemo nakon što najpre upoznamo  čitace  sa opisom istražvanja.

Cilj  sastavljanja rejtinga:

Rejting  najboljih univerziteta sveta  po verziji Times Higher Education/ The World University Rankngs   je ekspertsko-analitičko istraživanje čiji je cilj izučavanje društvenih procesa u oblasti  nastave i obrazovanja  koje redovno   svake godine od 2010.  organizuje ovaj englaski časopis

Opis istraživanja

Rejting najboljih univerzteta  sveta (THE World University  Rankings) je globalno  istraživanje  koje ima za cilj da sastavi   rejting najboljih visokoškolskih ustanova svetskog značaja.Razrađen je po metodologiji koju je utvrdio britnaki list  Times  Higher  Education (THE) u saradnji sa informacionom grupom Thomson Reuters.Smatra se za jednog od najuticajnijih globalnih rejtinga i zamenio je 2010.popularni rejting  World University Rankings koji je od 2004. do 2010. sačinjavao Times Higher Education zajedno sa kompanijom Quacquarelli Symonds.

Sa svoje strane, kompanija  Quaquarelli Symonide od 2010. publikuje  svoj rejting naboljih svetskih unoiveziteta pod nazivom QS World  University Rankings, koji se zajedno sa Tajmsovim i Šangajskim  ulazi u grupu vodećih u ovoj oblasti.

Ocenjivanje nivoa dostignuća univerziteta

Nivo dostignuća univerziteta  se ocenjuje na osnovu rezultata kombinacija statističkih  analiza njihove delatnosti, intervjua, a takođe i na osnovu   rezultata jednogodišnjeg  globalne eksperstke ankete i istražavnja koje vrše predstavnici međunarodnog akadeskog društva i poslodavaca koji prilažu svoja mišljenja o univerzitetima.

Anketama i istraživanjima su   obuhvaćene desetine hiljada naučnika iz većine zemalja sveta.

Kriterijumi za izbor eskperata

Kao kriterijumi  za izbor eksperata  za anketu uzimaju se naučnometrijske analize produktivnosti i citiranosti, a takođe  predavačka i  naučna delatnost  u visokim  školama   duže od 16 godina ,bibliografija više od 50 publikovanih naučnih radova i drugi stručni kriterijumi.

Tokom istraživanja eskperti  od 6 hiljada  visokoškolksih ustanova biraju samo  najbolje, kao i najprestižnije univerzitete  za nastavak studija  na  magistarskom i doktorkom nivou.

Podaci  iz globalnog istraživanja čine osnovu superrejtinga  za sastavljanje naučne reputacije  univerziteta  sveta (THE World Reputation Rankigns) koji  obavljuju  mediji u okvirima projekta.

Analiza delatnosti univeziteta od 13 pokazatelja

Analiza delatnosti  svetskih visokoškolskih ustanova  se zasniva na 13 pokazatelja.

 Kao osnovni kriterijumi za ocenjivanje uzimaju se: međunarodna studentska i predavačka mobilnost(1), broj  i obim međunarodnih programa  za stipendiranje(2), nivo naučnih istraživanja (3),doprinos inovacijama (4),citiranost naučnih studija (5),nivo obrazovnih usluga (6), itd.

Sve ocene se normiraju prema maksimumu  od 100 poena na skali.

Metodologija  za sastavljanje rejtinga THE World Univesity Rankigs-Pokazatelji

Od 13 pokzatelja koje sadrži metodologija  vrednovanja   kvaliteta u ovom rejtingu,  dva su utvrđena na osnovu  podtaka  globalnog eskpertskog istraživanja predstavnika međuanarodnog akademskog društa, a to su: akademska  reputacija univerziteta  uključujući  naučnu delatnost i kvalitet  obrazovanja  (1) što donosi 15% o maksimalnog broja od 100 poena i naučna repuatcija univerziteta  u određenim oblstima(2), na koje se može dobti 19  %  od ukupnog broja poena.

Dva pokazatelja se utvrđuju na osnovu analize čak 12 hiljada  naučnih časopisa za petogodišnji period: opšta citiranost  naučnih publikacija  i uspostavljanje   uzajamnosti i  povezanosti među različitim oblastima istraživanja (3.), što donosi mksimalni postotak poena u celoj strukturi od 13 pokazatelja: čak 32% ;i odnos  objavljenih naučnih studija i broja profesorsko-predavačkog sastava (4.) što se vrednuje  relativno skromnim postotkom poena:4,5%.

Obim finansiranja unierziteta se trostruko vrednuje.Najpre  kao ulaganja u istraživačku delatnost univerziteta u odnosu na broj  profesorsko-predavačkog sastava,a pokazatelj se dobija na osnovu pariteta kupovne moći  polazeći od  specifičnosti ekomomskog stanja   svake zemlje (5.)  što čini 5,25% u skali poena ; zatim    kao obim sredstava koje   kompanije ulažu u naučna  istraživanja  univerzitea  u odnosu na broj profesorsko -predavačkog personala (6.)  sa 5,5%  učešća u vrednsnoj slali od 100 poena  ; a posebno se vrednuje sa simboličnim postotkom od svega 0,75% učešće državnog finanasiranja  naučne delatnosti u ukupnom budžetu univerziteta (7.)

 Broj profesorsko-predavačkog sastava u odnosu na broj studenata (8.) može doneti do 4,5%, dok odnos inostranih, gostujućih profesora prema   broju domaćih (9.) donosi  3%,a odnos  broja inostranih srudenata u odnosu na mesne (10.) donosi 2% poena. Posebno se vrednuje broj odbranjenih disertacija (Ph.D)u odbosu na  brojno stanje   ukupnog profesorsko-predavačkog sastava (11.)  koje donosi  6%, dok broj odbranjenih disertacija kandidata za magistra (Ph. D)  kao 12. kriterijum  čini 2,25 %  na vrednosnoj skali.

Poslednji, 13. po redu kriterijum  koji vredi  2,25% poena na ukupnoj skali, je  prosečna plata pripadnika   predavačkog sastava  koja se utvrđuje po paritetu kupovne moći   koja proizilazi iz  ekonomskog stanja  svake konkretne zemlje.

Harvard predvodnik najboljih među najboljima

Na osnovu rezultata jednogodišnjeg  istraživanja sastavlja se svake godine  rejting od 400 najboljih univerzitea  sveta.

Treba istaći da rejtingom nisu obuhvaćeni univerziteti koji se bave samo specifičnim  oblastima  istraživanja, a imaju manje od 200 naučnih publikacija godišnje.

Autori projekta ukazuju da istraživački tim Times Hingher Education radi maksimalno objektivno, a svi podaci i metodologija  rejtinga  su dostupni  preko interneta svim   zainteresovanim.

Nadmoć i svemoć američkih univerzita

I u vom rejtingu, kao u Šangajskom i QS, dominantna je nadmoć američkih univerziteta tako da su oni  svemoćni i sveprisutni, pa iz godine u godinu, iz rejtinga u rejting, ponekad promene samo redosled na tabeli kao  što to  na sportskim terenima čine igrači   tima snova koji uvek  pobeđuje.

A uvek je čelni, kapiten, glavnokomandujući, Harvard, uovom rtejtingu sa 100 poena kao etalon po kome se svi ravnanju. 

U prvoj  univerzitetskoj „diviziji“, prvoj desetki,  sedam je američkih predstavnika poređanih jedna za drugim: iza  Harvarda,  n drugoj pozociji je sa 87,6 poena Tehnološki institut iz Masačisuetsa,a posle  nega  redosled su   malo  poremetila dva „uljeza „ iz Velike Britanije : Kembridž sa  81,3 poena na 3.   i Oksford sa 73,0 poena na 4. mestu. Onda sledi  kolona od četiri američkia univerzitea: 5.Kalifornija, Berkli  (72,4),6. Stanford (70.6), 7.Prinston (36, 2),8. Kalifornija, Los Anđelos (35, 6). Poired dva negleska u prvoj desetki je još jedan „uljez“:Tokijski univerzitet  na 9. mestu sa  32, 9 poena, a desetku zaknjučuje  Jejl sa 32, 8 poena.

U drugoj  desetici: ista meta,  isto odstojanje: sedam Amerikaca i tri „ostalih „.

Druga desetica (od 11-20) počinje Tehnološkim Instituom Kalifornija (27,8) poena, a  onda slede još šest Amerikaca: Univrezitet Mičigen (22,4 poena),Kolumbija (21,4),Čikago (21,3),Koreneli (18,3 ),Pensilavanija (17,9),  i Džon Hopkins ( 16,9) .

 Na ovoj top listi su i dva engleska, oba iz Londona : 14.Imperijal Koledž   (21, 3 poena) i 20. Univerzitet  Koledž (15, 8) kao i Univerzitet  Toronto, Kanada, koji se sa 18,8 poena  našao na 16. mestu.

Na top listi 50  najboljih, više od polovine  američkih univerziteta

Prema THE rejtingu na listi od 50 najboljih univerzita, 28 je američkh, 7 engleskih, 3 kanadska, po 2 su iz Japana,  Kine i Honghoa , i po jedan iz Singapura, Australije, Rusije, Koreje,Nemačke,Švajcarske.

Geografska rasprostranjenost: Sverana Amerika ( 2 zemlje,31 univerzitet); Evropa(4 zemlje, 10 univerzita) ;

Azija (5 zemalja, 7 univerziteta) i Australija (1 univerzitet).

Na top listi 100 najboljih- univerziteti iz 16 zemalja

Na top  listi 100 najboljih su  univerziteti iz  16 zemalja. Pored univerzitrske super- sile, SAD, koja je na top listi zastupljena sa  37 i Engleske sa 10 univerziteta, koje  svojom kvalitetnom mrežom visokoškolskih ustanova  uživaju specijalni satus     na ovom i ostalim rejtinzima, zastupljeno je još 14 zemalja sa ukpno 53 univerziteta .

Evropsku „reprezentaciju „čine  šest država sa   21 univerzitetom:: Holandija (7), Francuska  i Nemačka po 4, Belgija i Švedska sa po 2,Švajcarska  i Rusija  sa po jednim univerzitetom.

Na rang listi  top 100 THE je 5 azijskih zemanja sa ukupno 13 univeziteta: Japan, NR Kina i Južna Koreja sa po 3, Honghong  i Siungapur sa po  2.

Na ovom, kao i na ostala dva ugledna rejtinga zastupljene su Astarlija koja na top listi 100   THE rejtinga ima 6 i Kanada sa  3 visokoškolske ustanove .Top 200 rejtinga THE pored ovih 16 sa Top 100, proširena je za još 9 zemanja sa najbonjim univerziteima na svetu u koju su ušle: Izrael (3), Irska i Danska sa po 2, Tajvan, Brazil, Finska, Austrija, Novi Zelenad, Južnoafrička Republika   sa po jednim univerzitetom.