ŠANGAJSKI REJTING 500 NAJBOLJIH UNVERTITEA NA PLANETI (ARWU)

500 NAJBONJIH UNIVERZITETA NA SVETU  ZA 2013. GODINU, koji je sastavio Univerzitet  Czao Tun iz Šangaja (the Institute of Higher Education,Shanghai Jiao Tong University-IHE –SJTU)

- NA TOP -500 JE I BEOGRADSKI UNIVERZITET  NA POZICIJI OD 300-400 (366.MESTO) I NAPREDOVAO JE U ODNOSU NA PROŠLU GODINU ZA  91 MESTO

- IZA  SEBE JE   NA PETOJ DEONICI (0D 400-500) ZA 117 MESTA OSTAVIO ZAGREBAČKI (493) I LJUBLJANSKI UNIVERZITET ZA 108 MESTA (474)

- BEOGRDSKI UNIVEZITET JE PRVI PUT UVRŠTEN  NA TOP LISTU  200 NAJBOLJIH UNVERZITETA IZ MATEMATIKE  ZAUZEVŠI 134. MESTO

 MESTO NA REJTINGU  KLJUČNI FAKTOR  RAZVOJA  NAUKE I OBRAZOVANJA U NEKOJ ZEMNJI

 Dana 15. avgusta  Šangajski univerzite Jiao Tong  objavio je  rejting  ARWU  2013., novi  globalni rejting  T-500  najboljih svetskih univerziteta,zvani Šangajski rejting.

Nas je obradovalo što se među njima našao  i Beogardski univerzitet koji je čak u odnosu na prošlu godinu  ,kad je bio  u poslednjoj stotki (400-500),zauzevši 457. mesto, sada  napredovao za 91 mesto i našao se  na tabeli od 300 -400.  

Iako se lista sa rednim brojevima obavljuje samo za prvih sto univrziteta, po redosledu kojim su navedeni, nezvanično se može  reći da je Beogradski univerzite na 366. poziciji,  ostavivši iza sebe  dva univerziteta iz okruženja: Zagrebačko sveučilište (493.) za 117 mesta  i Ljubljanski univerzitet  (474.) za 108 mesta.

Međunarodni  karakter savremne nauke

Svrstavanje na top listu od 500 najboljih univetiteta sveta (the Academic Ranking of World Unversities )   koju je  ove godine jedanesti  put zaredom  sastavio   Institu  visokog obrazovanja Šangajskog univerziteta  Czjao Tun, (The Institute  of  Higher Education,Shanghai Jiao  Tong University-THE-SJTU), može se smtrati značajnim uspehom za visokoškolsku ustanovu koja se na njemu nađe. Kad ovo kažemo, mislimo pre svaga da istaknemo da savremena nauka, pa i obrazovni sistem , sadrže  veoma izraženi međunardoni karakter.

Okolnost da   univerzitet  neke zemlje ulazi u svetski rejting univerziteta može se smatrati ključnim fakotorom razvoja naučno-istraživačkog i obrazovnog  sistema te zemlje.

Ne bismo smeli smetnuti s uma da je na Zapadu   mesto na rejtingu jedan od osnovnih kriterijuma pri  izboru univerziteta na koji student želi da se upiše.

 Otuda je mesto na svetskom  rejtingu, pa i sam ulazak  na top listu najboljih, veoma važan pokzatelj za taj univerzitet.

   Metodologija rejtinga ARWU

Rezultati ovog rejtinga koji su prosvetne  vlasti NR Kine ustanovile   da bi unapredili kvalitet  domaćeg visokoškolskog obrazovanja i podigli ga na svetski nivo, u vidu spiska 500 najbonjih univerziteta sveta objavljuje  se od 2003.g.

Pri sastavljanju tog rejtinga najboljih svetskih uiverziteta  odabiraju se samo  oni čiji  su predavači ili nekadašnji  studenti dobili Nobelovu nagradu ili Fildsovu medalju, publikuju u naučnim izdanjima  svoja  istraživanja koja se citiraju,a indeksirana su u Sciennce Citation Index-Expand  Social i Scince Citatiob Index.

Uzima se u obzir i veličina  visokoškolske ustanove.

 Takvih univerziteta ima svega 1000 na svetu, od kojih  500  najboljih dospevaju jednom godišnje na Šangajsku  top-listu, a među njima je i naš Beogradski.

Kriterijumi za  izbor univerziteta

Univerziteteti se za ovaj rejting biraju na osnovu   sledeća četira kriterijuma:naučnih publikacija, kvaliteta  nastavnog kadra,kvaliteta  nastave i akademske prodkcije.

U naučnim publikacijama vrednuje se pre svega broj  naučnih prilpoga  objavnjenih u Nature ili  Scinece što donosi  20% poena u konačnoj oceni.Isto toliko poena zaslužuje  i broj često citiranih    naučnih publikacija (pokazatelj citiranosti SCIE-Science Citatiobn Index –Expanded  SSCI-Social Science Citation Index.)

Broj predavača laureata Nobelove nagarde ili Fildsove medalje (analog Nobelovoj nagardi za matematiku koja se ne dodeljuje) je glavni kritererijum za ocenjivanje  kvaliteta nastavnog personala - 20% poena, koliko donosi i broj često citiranih naučnih  publikacija.

 U ocenu  kvaliteta nastave  ulaze  broj  diplomaca tog unverziteta koji su dobili Nobelovu nagardu  i  Fildsovu  medalju, a pod diplomcima se  računaju bivši studenti koji su u toj naučno-obrazovnoj ustanovi stekli stepen bakalavra, magistra ili doktora  nauka,  a uzima se  u obzir samo jedna nagrada i jedan stepen.

Veću težinu ima broj  diplomaca   koji su naučni stepen stekli posle 1991.g., a manju  nosioci naučnih zvanja stečenih u periodu   od 1901. do 1910. Ovaj kriterijum donosi 10 % poena , koliko i međusbni odnos pet višesložnih pokazatelja  prema ukupnom broju personala univerziteta.

Najbolji univerzitet sa 100 poena

Najbolji univerziteta sveta  su oni koji po svakom od navedenih kritrtijuma  imaju maksimalni broj poena, a u ukpnim  iznosu 100.

Ocena drugih univerziteta se izvodi kao procenat od maksimalnog mogućeg broja poena.

Lideri rejtinga su opet američki univerziteti

I ove, 2013. godine su lideri  rejtinga ARWU  kao i obično, američki univerziteti, a to se dešava  kad su u pitanju   Tajmosv i i QS  rejting.

 Na ovogodišnjem Šangajskom rejtingu u top-10 ušlo je čak osam američkih uniiverziteta:Harvard (100 poena), Stanford (72,6),Kalifornija, Berkli (71,3),Masačusetski  tehnološki institut (MIT,71,1),Kembridž ( Engleska,  69,6), Kalifornijski tehnološki institu (62,9), Prinston (61,9) , Kolumbija(59.8), Čikago (57,1) i Oksoford (Engleska, 55,9).

Drugu deseticu «univerziteskog  tima snova « prema verziji ARWU popunjavaju sve samo amrički unverziteti (sa jednim „ uljezom»), predvodi ih Jejl (11.mesto, 55,4 poena) a slede ga: 12.Univerzitet Kalifornija(Los Anđelos(  52,9) ;13.Kornel (50); 14.Kalifornijski univerzitet , San Dijego (49, 9) ; 15.Pensilvanija (49, 6) ;16.Univerzitet Vašington (48,3);17. Džon Hopinks Univerizitet (46,9) ; 18.Kalifornijski univerzitet  San Francsko (46,2) ; 19.Univerzitet Viskonsin –Medison (Univesity of Visconsin-Madison(44,9) -

U kontintalnoj Evropi za najbolju visoko školsku ustanovu proglašena je Švajcarska visoka tehnološka škola iz Ciriha koja je prvi put ušla među 20 odabranih (20. mesto,  43, 5 poena).

Tako je top-20  ovog rejtinga „popunjena“ sa   17 američkih univerzitea, dok su samo 3 „iz ostatka sveta „(dva englseka i jedan švajcarski).

U prvih  50 najboljih, čak  35 amarička univerziteta

 Dok je na top-20  bilo mesto samo za američke   i  tri univerziteta iz dve „gostujuće“ zemlje, na top-50 su zastupljeni univerziteti iz još šest zemalja, pa struktura „popunjenosti  „ izgleda ovako: SAD -35,Engleska -5 ;sa po 2 univerzitrteta su zastupljeni :Japan,Kanada i Francuska,a  Švajcarska, Nemačka, Švedska i Danska sa po jednim uiverzitetom.

I na top-100 više od polovine  američki univerziteti

Na top-100 listu  su ušli   univerziteti iz 15 zemalja  od kojih su pored  11 evropskih po dve iz Severne Amerike(SAD i Kanada) i Azije (Japan i Izrael).

Ovogodišnji top-100  se samo neznatno razlikuje od  prošlogodišnjeg (broj univerziteta u 2012. donosimo u zagradi, ukoliko se razlikuje od ovogodišnjeg).

I na ovoj liti dominraju američki univerziteti  kojih je kao i lane  53, a slede  sa istim brojem unveziteta kao i lane :Engleska  9, Australija  5,sa po 4 predstavnika  su zastupljene: Kanada, Nemačka,Francuska  (3); sa po 3: Holandija(2) ,Švedska,Izrael,Švajcvarska (4), Japan (4); 2 su univerziteta iz Danske,a po jedan iz Belgije, Rusije,Norveške i Finske.

Ove godine na top-100  nema prinova, niti je neka zemlja  koja je lane  bila  na liti  ove godine ispala.

Top-100 za 11 godina ( 2003-2013)

Za proteklih 11 godina od kad je ustanovljen Šangajski rejting, na top-100 najboljih univerzitea na planeti  svoje predstavnikje je imalo ukupno 18  zemalja iz Severne Amerike, Australije, Azije (Japan i Izrael) i Evrope(  14 zemalja).

Koliko je preimućstvo američkih univerziteta,  vidiljivo je iz podtaka da je od ukupnog broja 1095 svetskih unvierziteta sa ove liste, više od plovine američkih-čak 592, a iz „ostatka sveta“ iz 17 zemalja -503.

Već prve godine rejtinga , 2003., u  100 naboljih univerzitea sveta ušlo je 58 amričkioh, a iz ostalih 10 zemalja samo 35.

Godišnji prosek broja američkih univerziteta  iznosi između 53 - 54,kaO u ukupno učešće Japana  za 11 godina.

Iz Engleske  je na listi 100 najboljih bilo ukupno 114 univerzitea (godišenji prosek 11), Nemačke   58,Japana 53, Kanade  44,Švedske 38, Australije  i Francuske po 33, Švajcarske  32,Holandije  25,Danske  16,Izraela 14, Finske, Norveške, Rusije po 10 (svake godine izuzev 2003. po jedan) , Belgije 5 (prve  i od 2010. redovno po jedan), Italije 5 (od 2003-2008. po jedan), i Austrije 3 (od 2003-2005 po jedan).
 

Top-200 za 2013.

Radi sveobuhvatnijeg uvida u Šangajski rejting, donosimo i top-200 za 2013. u kome se pojavljuje i univerziteti iz Kine:SAD  85,Engleska  19,  Nemačka 14,  Japan 9, Francuska i Holandija  po 8,Kanada, Australija  i Kina po 7,Švajcarska 6,Švedska 5,Izrael i Belgija po 4,Danaska 3, a sa po jednim univerzitetom  su zastupljene Norveška, Finska i Rusija.

Ovogodišnji rejting:bez značajnijih promena u odnosu na prošlu godinu

Potvrđeno je lidrstvo američkih i engleskih unvierziteta,a u kontinetalnoj Evropi je najbolja Visoka tehnička škola iz Ciriha (Swis Federal Institute of Technology  Zurich).

Tako se desilo da  prvi put za 11 godina od kad je ustanovljen Šangajski rejting (2003), jedan univerzitet   iz kontinetalne Evrope uđe na  top-20,premda se izand 20. mesta nije popeo.

 Drugo i treće mesto na top-500 iz Starog sveta (bez Velike Britanije) zauzeli  su pariski univerziteti «Pierre and Marie  Curie University-Paris 6 (37. mesto na svetskom rejtingu) i Paris Sud XI(39. mesto).

 Iz Azijsko-Tihooknaksog regiona najbolje pozicije su na ovom svetskom rejtingu zauzela su dva japanska univerziteta: Tokijski (21.mesto) i Kioto  (26.), dok je trećeplasirani iz ove geografske grupacije Unverzitet Melburn (Australija) na 56.mestu.

Ipak, bilo je prinova

Ovogodišnnji rejting ARWU    se inače obogatio sa desetak prinova, od kojih je većina Azijsko-Tihookeanskog  regiona. 

Rejting su kao prinove „dokapitalizovali „   pored ostalih i Naučno –tehnološki univerzitet „Kralj Abdulah“iz Saudijske Arabije (King Abdulaziz University,201-300),Univerzitet Koimbri (University  of Coimbra,401-500) iz Portugala i Korejski katolički univerzitet (Catholic University of Korea ,401-500)  iz Južen Koreje.

U odnosu na 2012.g. ARWU nije pretrpeo značajnije promene: potvrdio je liderstvo američkih (146) i britinaskih (36) unverziteta. Pored navedenih zemalja sa rang- liste prvih 200 najbonjih , na top-500 su i univerziteti  iz Južne Koreje(9), Honghoa, Singapura, Malezije,  Tajvana, Saudijke Arabije, Indije, Irana, Turske (Azija) ; Argentine, Brazila, Čilea, Meksika  (Juža Amerika) , Egipta, Južnoafričke Republike (Afrike), Novog Zelanda; Španije,Italije,Austrije, Češke, Srbije, Hrvatske, Slovenije,Poljske,Grčke, Mađarske(Evropa).

Među najzastupljenijim su  univerziteti iz Nemačke (29), Francuske (22)Kanade (21),Australije i Japana (po 19),Švedske (13),Holandoije (11) itd.

 Za 11 godina neprikosnovena nadmoć  američkih univerzitea

Kolika je dominacija američkih univerziteta, vidi se i prema podacima da su  od ukupno 1100   najboljih univezteta (11 godina, od 2003-2013, po sto)  686 bilo iz SAD, dok je iz Velike  Britanije, druge  sa liste „velike stotke „ u jedanestogodišljem  periodu  u društo  izabranih pozivniice dobilo 143 unverziteta,iz  Nemačke 91, iz Japana 71, iz  Kanade  62,Švajcarske 36,  isto toliko iz Australije 38 itd.

Harvard- škola za nobelovce, predsednike i milijardere

Jedanesti  put uzastopno lider bez premca  je ostao i ove godine  Harvardski unverzitet –Harvards Univrsity(SAD)  sa maksimalnih 100 poena.

Podsećamo da je Hravard(Harvrd Unoiversity, USA)  osnovan 1636., da je od svih konkurenata najduže  u kontinuitetu zadržao status najboljeg svetskog univerziteti na svim uticajinim rejtinzima.

Ovaj  univerzitet koji pohađa oko 12.000 studneta  je poznat  po tome što garantuje znanja najvišeg ranga.

Među svršenim studentima je veliki broj dobitnika Nobelove nagrade, i nekoliko predsednika SAD se  na  njemu se školovao, sa njega potiče  i rekordan broj milijardera-čak 54. Među njima  su Majkl Blumberg,Samner Redstoun,Dejvid Rokfeler.

Čine ga jedanaest podrazdela  :Institut perspektivnih istraživanja  Redklifa  i 10 različitih fakulteta.

 Studije na ovom univerzitetu staju oko oko 40000 dolara.

 Rejtinzi ARWU  po predmetnim oblastima-Arwu-Subject

I u  2013.. godini Šangajski univerzitet Jiao Tong je takođe objavio  Akademski rejting univerzitea sveta po širokim  predmetnim oblastima (ARWU-FIELD ) kao i akademski rejting univerzitea sveta po pojedniačnim predmetima (ARWU-SUBJECT). Ove godine rejtinzi obuhvataju 200, a ne kao dosad samo 100 univerziteta.

Lideri  nomincija  po pojedinačnim predmetima

1. Prirodne nauke: Harvardski univerzitet, Univerzitet Berkli, Kalifornijsko-tehnološki institut,Pristnoski univerzitet, Kembridžski univerzitet...

2. Komjuterske nauke i tehnologije: Masačusetski tehnološki institut (MIT), Stenfordski  univerzitet, Univerzitet Berkli,Teksaški univerzitet u Ostinu i Ilinoijski univerzitet u Urbanu-Šampejnu...

3. Bilogija i agronauke: Haravard,Kembridž,Masučusets (MTI), Kalifornijski univerzitet San Francisko i Vašingtonski univerzitet (Sietl).

4. Medicina: Harvard, Kalifornija San  Francisko,Vašington (Sietl),Univerzitet Džonsa Hopkinsa, Kolumbijski unverzitet...

5. Društvene nauke: Harvard,Čikaški univerzitet, Stenfordski univerzitet, Kolumbijski , Berkli.. .

6. Matematika: Priston, Harvard, Berkli, Kembridž, Univerzitet „Pjer i Marija Kiri „(Pariz)...Beogradski univerzitet (od 100-200, 134. mesto).

7.Fizika: Harvard,Masačusets (MTI), Berkli,Kalifornijski  tehnološki institut, Prinston...

8. Hemija: Harvard, Berkli,Stenfordski univerzitet,Kembridž,Švajcarska visoka tehnološka škola Cirih...

9. Ekonomija i biznis:Harvard, Čikaški univerzitet,Masačusets (MTI),Stenfordksi unoerzitet, Berkli...

Rejting zemalja po broju univerzitet na spisku 500 najboljih na svetu po verziji  ARWU  o od 2003 do 2013.

Ogromna većina od ukupno 45  zemalja koliko ih je ukupno zstupnjeno na ARWU rejtingu, imala je svoje predstavnike  na svakom od  11 rejtinga, počevši od 2003.pa  do 2013., a  učešće onih zemalja  koje nisu imale svoje  predstavnike svake godine, broj zastupljenosti po godinama   označen  je  u zagradama.

1.SAD; 2.Nemačka; 3. Velika Britanija ; 4.Kina ;5.Japan, 6. Kanada;7. Italija;8. Francuska; 9.Australija ;10.Holandoja, 11. Švedska, 12. Južna Koreja;13.Španija; 14.Švajcarska; 15. Izrael; 16. Belgija ; 17. Brazil; 18. Tajvan; 19. Austrija; 20. Finska; 21. Hong-Hong; 22. Novi Zeland; 23.Danska; 24.Norveška; 25.Irska; 26. Južna Afrika ; 27.Rusija, 28. Singapur ;29. Grčka, 30. Saudijska Arabija ( 3) ;31.Mađarska; 32. Poljska;33.Portugal;34. Čile ;35 Argentina; 36. Meksiko ; 37. Češka; 38. Indija, 39. Iran(5); 40. Turska (8),41. Malezija (3), 42. Egipat( 3) ; 43. Slovenija (7)   ;44. Hrvvatska (3  ) 45. Srbija(2).

Ostali  globalni rejtinzi univerziteta  u svetu

Pored šangajskog ili Akademskog rejtinga (ARWU) popularna su još četiri svetska rejtinga univerziteta: Webometrics,Tajvanski,Svetski rejting Times Higher Education,QS World Unovesrsity Rankings.

Važno je napomenuti da se svi  postojeći globalni rejtinzi  mogu razmatrati kao neka vrsta uprošćenih istraživačkih modela.Sa te tačke gledišta, rejting se ne može shvatiti kao istina u poslednjoj instanci, nego  pre kao instrument  za rešavanje  mnogih  važnih zadataka, pa i političkoh, zašto ne.

Osnvne karaketerstike četiri globalna rejtinga

U rejtingu Webometrics univerziteti se porede na osnovu ispunjenosti internet-sajtova, citiranju  na intrenetu  naučnih publikacija.Proces sastavljanja  rejtinga Webometrics  se, kao što vidimo, suštinski razlikuje od Šangajskog.

Primenom ovog rejtinga visokoškolske  ustanove se ocenjuju po stepenu prisutnosti u oficijelnim  internet –sajtovima. Pri tome  sastavljači, -Cibermetric Lab,  baziran u Španiji,-intrepretira Wibometrics  kao ocenu rezultata naučno-istraživačke delatnosti  najboljih univerziteta na svetu.

Analiza rejtiga  prvih 10 zemalja po  sledećim parametrima u procenmtima: a)  udeo u prvoj stotini najboljih unverziteta, b) udeo u top -500;v) dorinos zemlje opštem bruto nacionalnom  dohotku; g) udeo zemlje u stanovništvu planete:

1.SAD: (a-54%, b-30,8%, v- 24,8%, g-4,5%);
2. Velika Britanija: (a-11%, b-7,6 %, v-3,8%, g-0,9 %);
3. Nemačka (a-5,0%,b- 7,8%,v-5,8%, g-1,2%) ;
4.Japan (a-5,0%,b-5,0%, v-8,8 %, g-1,9%);
5. Kanada: (a-4,0%,b-4,6 %, v-2,3 5, g-0,5 %) ; 6.Francuska: (a-3.0 5, b-4, 4 %,v-4,6 %,g-0,9 %),
7.Australija :(a-3,0%,b-3,4, v-1,6, g-0,3%);
8.Švedska: (a-3,0, b-2,2%,v-0,7 %,g-0,1%);9. Švajcarska: (a-3,0%, b-1,4 %, v-0,9 %, g-0,1 %);
10. Holandija: (a-2,0%,b-2,4 %, v-1,4 %, g-0,2 %) ;
11.Danska: (a-2,0%, b-0,8%, v- 0,5 %, g-0,1 %);
12.Belgija: (a-1,0 %, b-1,4%, v-0,8 %, g-0,2 %);
13.Izrael: (a-1,0 %, b-1,4 %,v-0,3 %,g-0,1 %),
14. Finska :(a-1,0%, b-1,2 %, v-0,4 %, g-0,1 %);
15.Norveška: (a-1,0%, b-0,8 %,  v-0,7 %,g-o,1 %);
16. Rusija :(a-1.0 %, b-0,4 %,v-2,1 %,g-2,1 %).

Iz ovih 16 zemalja je u proteklih 11.godina,  od  2003. kad je ARWU ustanovljen,svake godine  potoicalo 100 najboljih univerziteta sveta, 1100 dosada.

Iz  ovih  16 zemalja je  i 73,6% unverzitea s T-500, one  učestvuju sa 59,5  % u ukupnom bruto društvenom proizvodu na svetu, a čine 13, 3% svetskog stanovništva. 

Tajvanski rejting, ili rejting naučne delatnosti univerziteta, stavlja akcenat na rezulate konkrtenih rezultata.Procedura formiranja Tajvanskog rejtinga  umnogme se poklapa  sa metodikom sastavljanja Šangajskog.Sadržajno Tajvanski rejting  se može  odrediti  kao  uporedna ocena naučne delatnosti univerziteta u  oblasti napisanih naučnih radova.Kako ističu sastavljači rejtinga, “akcenat na rezultatima  konkretnih  idstraživanja čini indikatore pravednijim  nego što su tradicinalni pokazatelji reputacije ili broj dobitnika Nobelove nagrade, sudenata ili nastavnog osoblja  na univerzitetu kojima se ističu  univerziteti sa dugom istorijom ili  pak oni iz razvijenih zemalja. «

Svetski rejting Times Higher Edukation zasniva se na 13 indikatora objedinjenih u 5 grupa: predavanja (obrazovna sredina), istraživanja ( obim, rezultati, reputacija), citiralje (uticaj istraživanja),stručni učinak ( inovacije) , međuanarodne veze  (  saradnici  i studenti).

Ovaj rejting sadrži sledeće grupe indikatora: nastava –izučavanje životne  sredine (30% poena opšteg rejtinga);naučna istraživanja –obim, učinak i reputacija(takođe 30% poena) ; citiranje –istraživanje uticaja (isto 30% poena) ; praktična primena  u stvarnju dobiti –inovacija (2,5%);međunarodna saradnja –saradnici, studneti (7,5 %).

Pri sastavljanju rejtinga QS World Unversity Rankings (QS) koristi se šest pokazatelja:reputacija akadmeske sredine  kao osnovni kriterijum ; praćenje   svršenih studenata  na njihovim radnim mestima ; citiranost publikacija  saradnika univerziteta;odnos broja studenata i predavača ; relatvni broj stranih  predavača i studenata.