Početna stranica > Novosti
Kako su Srbi nameravali da otvore i normalne škole
Iz opšteg pregleda srbskih škola „odnosno učitelja i njihovih plata , kao i lokalnih školskih nadzornika „ sazanajemo da se broj srbskih veroispovednih škola u to vreme uvećao , „ te da Srbi , šta više, nameravju da otvore i nekoliko noramalnih ( viših ) škola , za šta se već pripramaju.“ Pa za te srpke nakane baron fon Mitezen je na svom maternjem, nemačkom, a uz to i zvaničnom , jeziku carevine, tražio odobrenje i to ne po nekoj protekciji ,nego , dapače, isključivo na osnovu zakonskih propisa i to konkretno Ilirskog Regulamenta sa pozivom na paragraf 57.dodatnog Reskripta koji ide uz Regulament.
Dvorski ratni savet je usvajajući izveštaj sa merama „školske reforme „ barona fon Mitezena , odobrio otvaranje „normalnih, glavnih i trivijalnih škola pošto je to bilo zakonski mogućno,a uz to i zato što bi takve škole služile za obuku dece obe religije .
Prelistavamo u ovoj dokolici između izbornih krugova i naraslih bankarskih dugova karakteristike koje je o učiteljima sremskim sačinio pisar u Slavonskoj generalkomandi sa sedištem joj u Osijeku, a po instrukcijama barona fon Mitezena , i u njima nailazimo i na nakoliko učitelja iz našeg kraja , iz sela koja su nekoliko vekova kasnije pripala najpre srezu, a potom i opštini staropazovačkoj i ostaće u njoj sve dok se ne izdvoje , a ni to ne treba sasvim isključiti, nego naprotiv ,ozbiljno uključiti, naročito glede Nove Pazove koje u ovoj školskoj joj šemi nema, sa umišljajem, naravno.
Životopisi ili karakeristike naših učitelja su bile toliko afirmativne i preporučljive da nijednom cenzoru u kancelriji Dvorskog ratnog saveta u Beču, a bar u njima carevina nam, nekadašnja , nije oskudevala, u kojoj su ove karaktrsitike „prorađivane „,nije palo ni na kraj pameti da bi bi možda prema nekom učitelju trebalo pokrenuti postupak lustracije, a od nekakvih čistki su bili u premislima daleko kao vojačka škola što ono nekoć beše udaljena od fiskultune sale , a sad, bogami nije ,ili Tehnička škola od rastanka sa skelama čuvaricama .
Navedena su imena i prezimena svih učitelja po selima sremskim koji behu već tada svetovna , a ne kao ranije sveštena lica, i svi su bili orni i sposobni za predmete koje su predavali, a tu se nisu mnogo pretrgli, jer osim pisanja, čitanja i računanja, retko je ko držao fakultatvinu nastavu , psaltir na primer.
Nedočekani kolektivni prijem u KPJ
Da su takve karakteristike dobijali potomci učitelja sremskih dva veka kasnije, bili bi kolektivno primljeni u Komunitičku prtiju ili SKJ , i upisivali se na listu čekanja , ako ne za sekrtara Opštinskog komiteta SK, sa jednogodišnjim madatom, ( kako bi se što više njih popelo na kadrovske lestvice ) , onda svakako za predsednika OK SSRN, a komandovanje štabom za ONO i DSZ ne bi im izmaklo. Radne karakristike nekih učitelja sačinjene u pisarnici Srbima ne posebno naklonjenog barona fon Mitezena ,preporučili bi ih i kandidovali u uži izbor ako ne za narodne heroje prosvećivanja , a ono u svakom slučaju za narodne heroje opšte namene , ako ne i sindikalne lidere u pokušaju .
Materijalni položaj prosvetnih radnika u Sremu u to doba, drugoj polovini 18. veka, kako bi se to danas, tranzicionim vokabularom reklo, bio je zavidan,pa se uoči početka nove školske godine nije najavljivao štrajk , kao što se
Obavezan“video nadzor „učitelja
Karakteristike za svakog učitelja overavali su školski nadzornici koji su uglvnom bili sveštenici i vojna lica : potporučnik, oberlajtant, nadporučnik, zasatavnik .
Za Georgija Lazarevića iz Starih Banovaca sve probrani epiteti : kao učitelj u svakom pogledu dobar,đaci mu uče čitanje,pisanje, psaltir i katihizis , a na ime godišnje plate prima u gotovom 80 forinti od seoske opštine i to u ratama . To je garantovao školski nadzornik , zastavnik KUZMANOVIĆ, A IME JE NEGDE VEROVATNO ZAKAČIO ZASTAVOM PA KAO NEUPOTREBLJIVO SE VIŠE I NE POMINJE. Njegov kolega , Gligorije Marković ,koji je učiteljevao u Vojki, inače bio dobar nastavnik , primao je takođe rekordnu platu od 80 forinti raspođenu na godišnje rate, dok su prinadležnosti“ u svemu dobrog „učitelja Lazara Simeunovića iz Belegiša bile za 20 forinti umanjene, a isplaćivne su gotovim novcem dobijenim od prihoda sa saoskog pašnjka.
Za svakodnevni video nadzor vojačkog uče Gliše Markovića, anagžvano je mini ekspertsko nadgledatejstvo u čijem sastavu behu dva vojna lica , ne zato što im je učitelj Gliša bio posebno sumnjiv ,nego su natporučnik Ome ( Oehme ) i kaplar Arsenije Zeković bili suviše dokoni , pošto u selu, a ni okolo njega , nije bilo remećenja javnog reda i mira , a samo jedan bircuz, na raskršću , pa su morali malo da porade na sebi u cilju proširenja vidika bar do Tapavice i Pazove.
Treninge radi sticanja intelektualne kondicije , opšte informisanosti , duhovnog i psihičkog sazrevanja ,su održavali u mesnoj, nadaleko čuvenoj i tada, a posebno sada, vojačkoj školi, ograničavajući se pri tom samo na umni rad, imajući u vidu da u to vreme, kao ni dan danas ,vojačka škola kontinuirano trpi sitne probleme po pitanju oskudacije u fiskulturnim dvoranama. Za koju nikad da se nađe odgovarajuči plac , pa su projekti vazda premašivali ponuđeni zemljišni maksimum, koji je bio mali, premali za zamišljenu halu sportova ,ružu vetrova i raskršće vekova.
Pa bi se projekat proskitao i do popovksih bašti , zbog čega je bio zdravo ljut natporučnik Ome , ništa manje od kaplara Arsenija Zekovića, samo što je on , budući da je bio nižeg čina ,morao da trpi i da se suzdržava.
Inđija radi, Pazova se gradi
Što se platnog spiska tiče , omiljene , a neretko i jedine lektire prosvetnih radnika, kako tada ,tako i danas , iz njega se može saznati da su pre dva i po stoleća učiteji na području sadašnje staropzovčke opštine bili najbolje plaćeni, bar u čistom novčanom iznosu , i to ne samo u Sremu, nego su po plaći nadvisivali i slavonske učitelje.
A bilo je i dodataka u naturi: poseban doprinos za regres,minuli rad, jubilarne nagrade, otežale uslove rada, nesnošljivi život učitelja selskog.
Učitelj iz Beške, Dunavska industrijska zona,opština Inđija, Lazar Doronjski, koji je tokom godine primio samo 25 forinti i to u gotovom i na rate ,a i 200 oka pšenice koje je dobio da se malo pripomgne ,bio je u nikad prekidanoj životnoj oskudaciji, jer sve što je dobijao, a nikad nije to bilo bog zna šta, nije bilo dovoljno za opširnu potrošačku korpu njegove višečlane porodice .
Ni intervencije školskog nadzornika, paroha selskog Kuzmana Jovanova, nisu mnogo pomogle. U to vreme,kako prenose izvori bliski kancelariji Slavonske generalkomande kojom je rukovodio carski menadžer od posebnog poverenjnja dinastije Habzburga , baron fon Mitezen, u Inđiji i bliskom joj okruženju, nije još uvek bilo na pomolu nijedne grinfild- investicije, a sitem 48 bio je , zbog nesposbnosti lokalne vlasti jednoumlja , još uvek udaljen čak i od 1848. godine, jer je su te sedmadesete, a posebeno osamdesete godine 18. nam veka sporo prolazile zbog nedovoljno razvijenih komunikacija kao i selektivnog retroaktivnog pristupa Ministartva za kapetilane investicije tenderu za izgradnji drugog mosta u Beški u vreme kad se ni prva ćuprija još nije naslućivala..
Stoga se na kulturno-komemorativnoj maniftaciji „Idu dani“, koja je prethodila Kulturnom letu i Scena –festu u Indjiji, kao mestu nedaleko od Beške, pevalo :“ Inđija radi / Pazova se gradi!“
A sirotan učitelj Lazar Doronjski iz Beške, svuda je išao peške i hvatao beleške, pa je i tu pesmu nekako uhvatio, ali je nije zapisao zato što niti je imao čime, niti na čemu,nego je zapamtio i pričao je dalje, kao da se iz Beške u to vreme moglo ikud dalje otići kad je ona sama bila daljina i najudaljenija tačka na planeti carevine ,osim za korisnika prve ( socijalne ) pomoći bez zaštite učitelja sirotana Lazu Doronjskog , koji nije kriv što ga je služba zapala u jednoj zaostaloj,nerazvijenoj opštini ( u najavi ) kao što je inđijska .
Zašto učitelj iz Surduka nije skočio u mutno Dunavo ?
A šta je bilo sa g.Andrijom Ivanovićem,učteljem iz Surduka , kako je sastavljao kraj s krajem i koliko mu je puta dolazilo da skoči u mutno Dunavo, da ga u tome nije sprečio njegov, a carski, video nadzor, školski mu nadzornik ,otac Teodor Vranić?
Pa uz reči:“ Ne ,dok se ne završi izgradnja fiskulturne sale !“ kojoj je u to vreme položena cigla temeljica i ozidan jedan zid koji je jedva izdražao garantni rok od dva veka, ali duže nije mogao , pa se ničim izazvan srušio daleko od izvođača radova posakrivanih pod Tender- planinom i njeni vrh vrhova Žuti čot !
Na to pitanje je jedino mogao da odgovorin njegov kolega Todor Radivojević, učitelj iz Krnješevaca , čija je plata čak za 7 forinti manja nego surdučkog uče Andre, ali se nije žalio. Nije hteo da se žali, ili nije smeo od svog nadzornika popa Pavla Lauševića, zdravo opasnog i razgranatog video -nadzornika jer je po ugovoru o delu video nadzor obavljao i u školi u Krčedinu , kao verni pratilac tamošnjg ekološkog uče Jovana Natoševića.
Krnješevački uča sa platom od 43 forinte mogao je jedino da baca perspektivne pogled na uzroke i posledice po ledinama ovog sela , onako dokon i sirot, na kojima će se kasnije komunalno urediti dve radne zone sa ciljem da usisavaju strani kapital . A prdsednik opštine iz ondašnjeg futura drugog , ako bude na njega došao red da dela , će uzviknuti :“ Zona, A, zona B , opštinske su obadve“!
Pilot izdanje vojačkih pudrskih dana u Borovom gaju u Čortanovcima
Na probnim pudarskim danima, pilot izdanju, Vojčane je u Borovom gaju u avgustu 1781. dočkao Sima Tomašević, učitelj iz Čortanovaca koji je ponudio da jednu trećinu svoje plate od 45 forinti priloži kao donaciju, ali se tome oštro usprotivio školski video nadzor mu ,otac Aksentije Stanisavljević, napominjući da to propisi o trezorskim transakcijama ne dozvoljvaju , i da će, ako to bude učinio, obavestiti ministra finansija, koji je i tada, kao i danas ,bio nadležan za srpsku prosvetu bez kulture ,sa kojom bi bilo lepše da je bilo, ali nije , kao što je ni danas nema,pa motd valjda i ovoliki i inoliki centri za kulturu, a kulturu ni za šta.
Kako su prošli ti prvi vojački pudarski dani organizovani pod nazivom „Vojačke partizanske pudarske vatre „ nema sačuvanih pouzdanih svedočenja .
Iz nečitkih beležaka sponzora u najavi pilotske manifetsacije „ Vojački pudarski dani Vojčanima „ na Borovom gaju, učitelja Akse, a ne Makse, kao što je u nekim zapisima bilo obelodanjeno, ne može se sasvim razabrati da li je bilo dovoljno priložnika za ovu vojačku veselicu, ali se posle divanilo kako se tu začela pesma „Ajde , Jejo, kravu da prodamo, / da prodamo , Jejo, samo da igramo...“
Kao učitelj dobar, a kao čovek osrednji
Školski nadzornik iz Boljevaca , pop Stojan Marković, svedoči da je učitelj u ovom sremskom selu ,Pavle Stefanović, kao pedagog dobar, ali je zato kao čovek tek „osrednji“, pa je tako nastala hamletovska dilema da li je uča zasluživao tih 60 forinti godišnje, a uz to i 6 hvati ogrevnog drveta u naturi .
Jednu od retkih negativnih karaktersitika , ali bez bojazni da dobije otkaz ili da mu se oduzme licenca, dobio je Petar Veselinović iz Batajnice koji je „isuviše mlad i nepodoban za svoj poziv“. Sa ovom drakonskom ocenom se saglasio, ako je nije i sam izrekao , potporučnik Pantelić u svojstvu školskog nadzornika.
Ko se soli, taj se voli
Učitelj Sofronije Kalajtić, u sremskom selu Grku , u vreme inspekcijskog pregleda, koji je obavio školski nadzornik potporučnik Stojčević, svoje đake nije mogao ni učiti, a još manje naučiti ničemu osim bukvaru , pošto je škola sa radom počela kad joj čak ni u tadašenjem dobu vreme nije, 20.jul (178O.) , pa zbog nestanka na tržištu klima- uređaja do kojeg je došlo enormnom potražnjom, učionica nije bila klimatizovna čak ni za sabiranje, a kamo li za oduzimnje , ili za psaltir.
Ipak je uči iz humanitarne seoske pomoći uvek nevladinog sektorra ,dodeljeno na ime dodataka plaći od 40 forinti godišnje i 300 oka brašna,jedno debelo svinjče i četiri funte sveća za kuću i uličnu rasvetu oko kuće, a nije se zaboravilo ni najpotrebniji začin iz ukrštenica , pa mu je pripalo i 4 funte soli.
Ko se soli, taj se voli !
(Kulturno leto, 2008., Stara Pazova )
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
OBRAZOVANJE
KAD SU UČITELJI U SREMU U SVAKOM POGLEDU BILI DOBRI
Kako je Dvorski savet u Beču raspravljao o srpkim učiteljima u Sremu
Što jeste, jeste : posmatrano malo poizdalje, iz Osijeka na primer , svi učitelji u srbskim školama u Sremu bili su dobri u svakom pogledu.A kad tako, tvrdi baron fon Mitezen , načelnik Slavonske generalkomande sa sedištem joj u Osijeku,onda
Dvorskom ratnom savetu u Beču nije ništa drugo preostalo osim da se duboko saglasi sa izveštajem o stanju u srbskim veroispovednim školama u „Sremsko- slavonskoj , a i Šajkaškoj vojnoj granici“. Koji je na pomenutu adresu na zvaničnom, a uz to i maternjem mu jeziku, nemačkom, poslao resorni baron dne 12. septembra 1780 . godine .
Kako su Srbi nameravali da otvore i normalne škole
Iz opšteg pregleda srbskih škola „odnosno učitelja i njihovih plata , kao i lokalnih školskih nadzornika „ sazanajemo da se broj srbskih veroispovednih škola u to vreme uvećao , „ te da Srbi , šta više, nameravju da otvore i nekoliko noramalnih ( viših ) škola , za šta se već pripramaju.“ Pa za te srpke nakane baron fon Mitezen je na svom maternjem, nemačkom, a uz to i zvaničnom , jeziku carevine, tražio odobrenje i to ne po nekoj protekciji ,nego , dapače, isključivo na osnovu zakonskih propisa i to konkretno Ilirskog Regulamenta sa pozivom na paragraf 57.dodatnog Reskripta koji ide uz Regulament.
Dvorski ratni savet je usvajajući izveštaj sa merama „školske reforme „ barona fon Mitezena , odobrio otvaranje „normalnih, glavnih i trivijalnih škola pošto je to bilo zakonski mogućno,a uz to i zato što bi takve škole služile za obuku dece obe religije .
Karakteristike kao za prijem u Savez komunista
Prelistavamo u ovoj dokolici između izbornih krugova i naraslih bankarskih dugova karakteristike koje je o učiteljima sremskim sačinio pisar u Slavonskoj generalkomandi sa sedištem joj u Osijeku, a po instrukcijama barona fon Mitezena , i u njima nailazimo i na nakoliko učitelja iz našeg kraja , iz sela koja su nekoliko vekova kasnije pripala najpre srezu, a potom i opštini staropazovačkoj i ostaće u njoj sve dok se ne izdvoje , a ni to ne treba sasvim isključiti, nego naprotiv ,ozbiljno uključiti, naročito glede Nove Pazove koje u ovoj školskoj joj šemi nema, sa umišljajem, naravno.
Životopisi ili karakeristike naših učitelja su bile toliko afirmativne i preporučljive da nijednom cenzoru u kancelriji Dvorskog ratnog saveta u Beču, a bar u njima carevina nam, nekadašnja , nije oskudevala, u kojoj su ove karaktrsitike „prorađivane „,nije palo ni na kraj pameti da bi bi možda prema nekom učitelju trebalo pokrenuti postupak lustracije, a od nekakvih čistki su bili u premislima daleko kao vojačka škola što ono nekoć beše udaljena od fiskultune sale , a sad, bogami nije ,ili Tehnička škola od rastanka sa skelama čuvaricama .
Navedena su imena i prezimena svih učitelja po selima sremskim koji behu već tada svetovna , a ne kao ranije sveštena lica, i svi su bili orni i sposobni za predmete koje su predavali, a tu se nisu mnogo pretrgli, jer osim pisanja, čitanja i računanja, retko je ko držao fakultatvinu nastavu , psaltir na primer.
Nedočekani kolektivni prijem u KPJ
Da su takve karakteristike dobijali potomci učitelja sremskih dva veka kasnije, bili bi kolektivno primljeni u Komunitičku prtiju ili SKJ , i upisivali se na listu čekanja , ako ne za sekrtara Opštinskog komiteta SK, sa jednogodišnjim madatom, ( kako bi se što više njih popelo na kadrovske lestvice ) , onda svakako za predsednika OK SSRN, a komandovanje štabom za ONO i DSZ ne bi im izmaklo. Radne karakristike nekih učitelja sačinjene u pisarnici Srbima ne posebno naklonjenog barona fon Mitezena ,preporučili bi ih i kandidovali u uži izbor ako ne za narodne heroje prosvećivanja , a ono u svakom slučaju za narodne heroje opšte namene , ako ne i sindikalne lidere u pokušaju .
Materijalni položaj prosvetnih radnika u Sremu u to doba, drugoj polovini 18. veka, kako bi se to danas, tranzicionim vokabularom reklo, bio je zavidan,pa se uoči početka nove školske godine nije najavljivao štrajk , kao što se
danas preti obustavom rada pre nego što je i počeo, kao u pesmi Mirposlava Antića Pera , koju je recitovao jdan od političkih lokalnih lidera na nedavno priređenoj večeri Romskle pesme i muzike „Sad će doći/ jedno strašno čohano …“ ( čim mi odemo sa političke pozonice ,na kojoj je već crkla jedna faza , a šta će tek biti malo sutra -veče )
Obavezan“video nadzor „učitelja
Karakteristike za svakog učitelja overavali su školski nadzornici koji su uglvnom bili sveštenici i vojna lica : potporučnik, oberlajtant, nadporučnik, zasatavnik .
Za Georgija Lazarevića iz Starih Banovaca sve probrani epiteti : kao učitelj u svakom pogledu dobar,đaci mu uče čitanje,pisanje, psaltir i katihizis , a na ime godišnje plate prima u gotovom 80 forinti od seoske opštine i to u ratama . To je garantovao školski nadzornik , zastavnik KUZMANOVIĆ, A IME JE NEGDE VEROVATNO ZAKAČIO ZASTAVOM PA KAO NEUPOTREBLJIVO SE VIŠE I NE POMINJE. Njegov kolega , Gligorije Marković ,koji je učiteljevao u Vojki, inače bio dobar nastavnik , primao je takođe rekordnu platu od 80 forinti raspođenu na godišnje rate, dok su prinadležnosti“ u svemu dobrog „učitelja Lazara Simeunovića iz Belegiša bile za 20 forinti umanjene, a isplaćivne su gotovim novcem dobijenim od prihoda sa saoskog pašnjka.
Za svakodnevni video nadzor vojačkog uče Gliše Markovića, anagžvano je mini ekspertsko nadgledatejstvo u čijem sastavu behu dva vojna lica , ne zato što im je učitelj Gliša bio posebno sumnjiv ,nego su natporučnik Ome ( Oehme ) i kaplar Arsenije Zeković bili suviše dokoni , pošto u selu, a ni okolo njega , nije bilo remećenja javnog reda i mira , a samo jedan bircuz, na raskršću , pa su morali malo da porade na sebi u cilju proširenja vidika bar do Tapavice i Pazove.
Treninge radi sticanja intelektualne kondicije , opšte informisanosti , duhovnog i psihičkog sazrevanja ,su održavali u mesnoj, nadaleko čuvenoj i tada, a posebno sada, vojačkoj školi, ograničavajući se pri tom samo na umni rad, imajući u vidu da u to vreme, kao ni dan danas ,vojačka škola kontinuirano trpi sitne probleme po pitanju oskudacije u fiskulturnim dvoranama. Za koju nikad da se nađe odgovarajuči plac , pa su projekti vazda premašivali ponuđeni zemljišni maksimum, koji je bio mali, premali za zamišljenu halu sportova ,ružu vetrova i raskršće vekova.
Pa bi se projekat proskitao i do popovksih bašti , zbog čega je bio zdravo ljut natporučnik Ome , ništa manje od kaplara Arsenija Zekovića, samo što je on , budući da je bio nižeg čina ,morao da trpi i da se suzdržava.
Inđija radi, Pazova se gradi
Što se platnog spiska tiče , omiljene , a neretko i jedine lektire prosvetnih radnika, kako tada ,tako i danas , iz njega se može saznati da su pre dva i po stoleća učiteji na području sadašnje staropzovčke opštine bili najbolje plaćeni, bar u čistom novčanom iznosu , i to ne samo u Sremu, nego su po plaći nadvisivali i slavonske učitelje.
A bilo je i dodataka u naturi: poseban doprinos za regres,minuli rad, jubilarne nagrade, otežale uslove rada, nesnošljivi život učitelja selskog.
Učitelj iz Beške, Dunavska industrijska zona,opština Inđija, Lazar Doronjski, koji je tokom godine primio samo 25 forinti i to u gotovom i na rate ,a i 200 oka pšenice koje je dobio da se malo pripomgne ,bio je u nikad prekidanoj životnoj oskudaciji, jer sve što je dobijao, a nikad nije to bilo bog zna šta, nije bilo dovoljno za opširnu potrošačku korpu njegove višečlane porodice .
Ni intervencije školskog nadzornika, paroha selskog Kuzmana Jovanova, nisu mnogo pomogle. U to vreme,kako prenose izvori bliski kancelariji Slavonske generalkomande kojom je rukovodio carski menadžer od posebnog poverenjnja dinastije Habzburga , baron fon Mitezen, u Inđiji i bliskom joj okruženju, nije još uvek bilo na pomolu nijedne grinfild- investicije, a sitem 48 bio je , zbog nesposbnosti lokalne vlasti jednoumlja , još uvek udaljen čak i od 1848. godine, jer je su te sedmadesete, a posebeno osamdesete godine 18. nam veka sporo prolazile zbog nedovoljno razvijenih komunikacija kao i selektivnog retroaktivnog pristupa Ministartva za kapetilane investicije tenderu za izgradnji drugog mosta u Beški u vreme kad se ni prva ćuprija još nije naslućivala..
Stoga se na kulturno-komemorativnoj maniftaciji „Idu dani“, koja je prethodila Kulturnom letu i Scena –festu u Indjiji, kao mestu nedaleko od Beške, pevalo :“ Inđija radi / Pazova se gradi!“
A sirotan učitelj Lazar Doronjski iz Beške, svuda je išao peške i hvatao beleške, pa je i tu pesmu nekako uhvatio, ali je nije zapisao zato što niti je imao čime, niti na čemu,nego je zapamtio i pričao je dalje, kao da se iz Beške u to vreme moglo ikud dalje otići kad je ona sama bila daljina i najudaljenija tačka na planeti carevine ,osim za korisnika prve ( socijalne ) pomoći bez zaštite učitelja sirotana Lazu Doronjskog , koji nije kriv što ga je služba zapala u jednoj zaostaloj,nerazvijenoj opštini ( u najavi ) kao što je inđijska .
Zašto učitelj iz Surduka nije skočio u mutno Dunavo ?
A šta je bilo sa g.Andrijom Ivanovićem,učteljem iz Surduka , kako je sastavljao kraj s krajem i koliko mu je puta dolazilo da skoči u mutno Dunavo, da ga u tome nije sprečio njegov, a carski, video nadzor, školski mu nadzornik ,otac Teodor Vranić?
Pa uz reči:“ Ne ,dok se ne završi izgradnja fiskulturne sale !“ kojoj je u to vreme položena cigla temeljica i ozidan jedan zid koji je jedva izdražao garantni rok od dva veka, ali duže nije mogao , pa se ničim izazvan srušio daleko od izvođača radova posakrivanih pod Tender- planinom i njeni vrh vrhova Žuti čot !
Na to pitanje je jedino mogao da odgovorin njegov kolega Todor Radivojević, učitelj iz Krnješevaca , čija je plata čak za 7 forinti manja nego surdučkog uče Andre, ali se nije žalio. Nije hteo da se žali, ili nije smeo od svog nadzornika popa Pavla Lauševića, zdravo opasnog i razgranatog video -nadzornika jer je po ugovoru o delu video nadzor obavljao i u školi u Krčedinu , kao verni pratilac tamošnjg ekološkog uče Jovana Natoševića.
Krnješevački uča sa platom od 43 forinte mogao je jedino da baca perspektivne pogled na uzroke i posledice po ledinama ovog sela , onako dokon i sirot, na kojima će se kasnije komunalno urediti dve radne zone sa ciljem da usisavaju strani kapital . A prdsednik opštine iz ondašnjeg futura drugog , ako bude na njega došao red da dela , će uzviknuti :“ Zona, A, zona B , opštinske su obadve“!
Pilot izdanje vojačkih pudrskih dana u Borovom gaju u Čortanovcima
Na probnim pudarskim danima, pilot izdanju, Vojčane je u Borovom gaju u avgustu 1781. dočkao Sima Tomašević, učitelj iz Čortanovaca koji je ponudio da jednu trećinu svoje plate od 45 forinti priloži kao donaciju, ali se tome oštro usprotivio školski video nadzor mu ,otac Aksentije Stanisavljević, napominjući da to propisi o trezorskim transakcijama ne dozvoljvaju , i da će, ako to bude učinio, obavestiti ministra finansija, koji je i tada, kao i danas ,bio nadležan za srpsku prosvetu bez kulture ,sa kojom bi bilo lepše da je bilo, ali nije , kao što je ni danas nema,pa motd valjda i ovoliki i inoliki centri za kulturu, a kulturu ni za šta.
Kako su prošli ti prvi vojački pudarski dani organizovani pod nazivom „Vojačke partizanske pudarske vatre „ nema sačuvanih pouzdanih svedočenja .
Iz nečitkih beležaka sponzora u najavi pilotske manifetsacije „ Vojački pudarski dani Vojčanima „ na Borovom gaju, učitelja Akse, a ne Makse, kao što je u nekim zapisima bilo obelodanjeno, ne može se sasvim razabrati da li je bilo dovoljno priložnika za ovu vojačku veselicu, ali se posle divanilo kako se tu začela pesma „Ajde , Jejo, kravu da prodamo, / da prodamo , Jejo, samo da igramo...“
Kao učitelj dobar, a kao čovek osrednji
Školski nadzornik iz Boljevaca , pop Stojan Marković, svedoči da je učitelj u ovom sremskom selu ,Pavle Stefanović, kao pedagog dobar, ali je zato kao čovek tek „osrednji“, pa je tako nastala hamletovska dilema da li je uča zasluživao tih 60 forinti godišnje, a uz to i 6 hvati ogrevnog drveta u naturi .
Jednu od retkih negativnih karaktersitika , ali bez bojazni da dobije otkaz ili da mu se oduzme licenca, dobio je Petar Veselinović iz Batajnice koji je „isuviše mlad i nepodoban za svoj poziv“. Sa ovom drakonskom ocenom se saglasio, ako je nije i sam izrekao , potporučnik Pantelić u svojstvu školskog nadzornika.
Ko se soli, taj se voli
Učitelj Sofronije Kalajtić, u sremskom selu Grku , u vreme inspekcijskog pregleda, koji je obavio školski nadzornik potporučnik Stojčević, svoje đake nije mogao ni učiti, a još manje naučiti ničemu osim bukvaru , pošto je škola sa radom počela kad joj čak ni u tadašenjem dobu vreme nije, 20.jul (178O.) , pa zbog nestanka na tržištu klima- uređaja do kojeg je došlo enormnom potražnjom, učionica nije bila klimatizovna čak ni za sabiranje, a kamo li za oduzimnje , ili za psaltir.
Ipak je uči iz humanitarne seoske pomoći uvek nevladinog sektorra ,dodeljeno na ime dodataka plaći od 40 forinti godišnje i 300 oka brašna,jedno debelo svinjče i četiri funte sveća za kuću i uličnu rasvetu oko kuće, a nije se zaboravilo ni najpotrebniji začin iz ukrštenica , pa mu je pripalo i 4 funte soli.
Ko se soli, taj se voli !
(Kulturno leto, 2008., Stara Pazova )
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Danas je konačno počelo emitovanje kanala RT Balkan na platformi MTel u svim gradovima Republike Srpske....
Poseta je organizovana uz podršku Centra za međunarodnu saradnju „Rusko-balkanski dijalog“ i «Rusko-balkanskog centra za poslovnu saradnju i kulturu»....
U aprilu u Rafineriji nafte Pančevo prerađeno 336 hiljada tona sirove nafte...
NIS investirao 4,9 milijardi dinara u istraživanje nafte i gasa...
U Srbiji je 9. maja 2026. godine na TV «Belle amie» prikazana premijera filma «Mariupolj: Ruski grad». Ovaj unikalni događaj planski se poklopio sa 81. godišnjicom pobede u Drugom...
Skoro 60 odsto Evropljana više ne smatra Vašington pouzdanim partnerom, pokazuje nova anketa fondacije Bertelsman...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
