Srbski recept za Ukrajinu

Događaji u Ukrajini dosta podsećaju na 5. oktobar u Srbiji. Nesreća predsednika Ukrajine i Srbije Viktora Janukoviča i Slobodana Miloševića počela je onog trenutka kada su Zapadu rekli "ne". Nedugo zatim, obojica su postali zločinci. Jedan je završio svoj život u Hagu, a kakva sudbina drugoga čeka, još uvek je neizvesno.

"Ako pratite razvoj situacije u Ukrajini, videćete za koju sedmicu ili dve kako mi postupamo prema neodgovornoj političkoj eliti. To će biti poruke i za vašu političku elitu", zapretio je poslanik Evropskog parlamenta Jelko Kacin u intervjuu bosanskoj televiziji 12. februara.

Mora se priznati dobra obaveštenost ovog nama uvek "rado" viđenog gosta na našim prostorima. Nije on neki veliki faktor u tim visokim političkim krugovima, ali, s obzirom da je učestvovao u razbijanju jedne države (SFRJ), dobro je upoznat sa metodama smene vlasti.

Kada je došlo do zaoštravanja situacije u Kijevu? Upravo nedelju dana kasnije, 18 februara. Istog dana kada je Rusija najavila isplatu druge tranše pomoći Ukrajini u vrednosti od 2 milijarde dolara. To je, izgleda, bio znak da se krene u odlučnu akciju. Centralni štab "Desnog sektora" objavio je poziv za mobilizaciju preko društvene mreže „VKontakte“, a lider organizacije „Sloboda“ Oleg Tjagnjibok je pozvao u pohod na Kijev.

Kako je bilo reagovanje vojske i policije? Očigledno je vladala podeljenost u tim resorima. Osim specijalne jedinice "Berkut", koju su činili većinom ljudi sa istoka zemlje i koja je podnela najviše žrtava, sve ostale snage su ostale pasivne. Dosta je bio nejasan i stav vojske. U razgaru događaja, smenjen je bio šef Generalštaba Vladimir Zamanu. Isto to se desilo i u Srbiji. Vojska je ostala po strani. Vladan Batić je obznanio da DOS ima čvrsto obećanje da neće biti vojne intervencije i da je načelnik Gradskog SUP-a Beograd Branko Đurić obećao da policajci neće napadati narod. Naravno, opštepoznato je da je takvo isto obećanje dobio i Zoran Đinđić od Milorada Ulemeka Legije, komandanta JSO.

Nakon potpisivanja sporazuma Viktora Janukoviča sa opoziciom 22. februara, slučajno ili ne, tu odluku nije obznanio predsednik ili neko od ukrajinskih političara, već ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski. To samo pokazuje ko je, u stvari, pravi gospodar situacije u Kijevu. Iste večeri predsednik je pobegao iz Kijeva, a u njegovoj Partiji Regiona nastupilo je rasulo. Stranka se odrekla svog lidera i suočena je sa mogućom zabranom. U državnim institucijama se formiraju krizni štabovi i preti se lustracijama. Iste takve događaje smo imali i u Srbiji nakon petooktobarskog "oslobođenja".

A šta će biti sa Ukrajinom? Julija Timošenko, izašavši iz zatvora 22. februara, obratila se prisutnima na Majdanu rečima, da će Ukrajina ući u EU i da će time svi problemi biti rešeni. Srbski političari su posle 5. oktobra isto to obećavali. Špekulisalo se da će se to desiti već kroz 4 godine. Sad smo u 2014. godini a još uvek smo na početku. Istina, nešto se i menjalo u međuvremenu. Uz pomoć naših zapadnih "prijatelja" SR Jugoslavija se raspala na dve države, a sama Srbija je ostala bez 15% svoje teritorije. To bi Ukrajinci trebali da imaju na umu kad sanjaju lepe snove o Evropi. Dug je to i trnovit put.

Što se tiče finansijske pomoći Zapada, to je pitanje o kojem se mnogo priča, a malo obećava. EU i SAD nemaju nameru da izdvoje ni jedan cent za pomoć ukrajinskoj privredi koja se nalazi u predbankrotnom stanju. Kao veliko rešenje, cinično je upućuju na MMF, koji će odmah zatražiti radikalno stezanje kaiša i otpuštanje 200 000 radnika. To je već bilo ponuđeno Janukoviču, što je on odbio.

Juče su ministarstvo finansija i Narodna banka Ukrajine apelovali na međunarodne partnere, naročito na Poljsku i SAD, da u narednih nedelju ili dve odobre zemlji kredit od 35 milijardi dolara za period 2014-2015. Sadašnja ukrajinska vlast predlaže i sazivanje donatorske konferencije.

Podsetimo se donatorske konferencije za Srbiju od 29. juna 2001. godine. Jugoslavija je na njoj "dobila" oko 1,2 milijarde američkih dolara. U stvarnosti, novac je bio obećan u obliku "kredita" a ne poklona.

"Prva tranša bi trebalo da dođe u avgustu, nekih 300 miliona evra. Iznenada nam je rečeno da će 225 miliona evra biti usmereno na plaćanje starih dugova, od kojih neki potiču još iz Titovog vremena. Dve trećine te sume su kazne i kamate, pošto je Milošević deset godina odbijao da plati te zajmove. Preostalih 75 miliona evra treba da primimo najranije u novembru. Tako se to radi na zapadu, kažu nam. To znači da će pacijentu u kritičnom stanju dati lekove tek pošto umre", objasnio je tadašnji premijer Zoran Đinđić nakon komferencije.

Za 13 godina "demokratije", Srbija je sa Zapada dobila 15 milijardi dolara, dok je za isto to vreme iz nje izneseno više od 60 milijardi dolara; pola miliona ljudi je ostalo bez posla, a dužniji smo tri puta u odnosu na 2000. godinu. Za sve to vreme, mi smo ispunjavali sve što su od nas tražili. To je bilans naše proevropske politike.