KAKO SU HITLER, HRUŠČOV I JELJCIN POKLANJALI RUSKI KRIM UKRAJINI (Dio 1)

 . Desilo se čudo u koje teško poverovati: izgubivši sve ratove na početku xx  veka, tokom kratkotrajnog posotojanja kao nezavisna država ( ali samo povremeno), Ukrajina je u svojstvu savezne države SSSR-a“okupirana jadna od Moskalja „, zadobila takve teritorije  o kojima ni batko Hmelj ni sva njegova posthumna“ poslovna pratanja sa majadana „  nisu nikad smeli ni sanjati.

 H

. Pre skoro  60  godina,   19. aprila  1954. poluostrvo Krim  je po ukazu Vrhovnog  Sovjeta SSSR-a, a po naredbi N. S. Hruščova  oduzto iz sasstava  Rusije  i poklonjeno Ukrajini.

. Početo 4., a završeno 19. februra  1954., za svega 15 dana Krim je „isporučen „ Ukrajinii time su stvreni ozbiljni probemi  u budućnosti, postavljene  mine u oerspektive  rusko-ukrajinskih odnosa.

 Kako je tada isticiano u sovjetskim zvaničnim dokumentima to je učienjeno zbog, “poštovanja teritorijane želje Krimske oblasti prema Ukrajinskoj SSR“, a takođe  i kao “svdočanstvo bezgraničnog poverenja  velikog ruskog naroda u  ukarjinski narod „ .

. Hitler  je prvi došao na ideju da otme Krim od Rusije i da ga preda Ukrajini.Firer je smatrao da je to genijalno razrađen  način  kako bi  dve velike  slovenske zemlje zauvek  učinio smrtnim neprijateljima.

Ukrajini Krim u suštini nije potreban, ali iz halapljivosti  i inata ona ga „Moskalima „ neće   dati

A Rusiji će Krim  uvek  biti neophodno potreban i ona ga nikad neće prepustiti Ukrajini.  (Iz knjige „Nirnbernški proces „).

.Ukaz „ O predaji  Krimske oblasti iz sastava RSFSR(Ruske  Sovjetske  Federativne Socijalističke Repubike) u  sastav USSR (Ukrajinske Sovjetske Socijalstičke Republike) doneo je pod tačkom 11., a po  naređelju Nikite Sergejeviča Hruščova, tadašnjeg prvog sekeratra CK KPSS(b) dana  25. januara 1954.g. Prezidijum Vrhovnog  Sovjeta SSSR-a posle rasprave koja je trajala svega 15 minuta!

. Kada su se   tri sovjetska rukovdioca 1990.u Belovežskoj Puši, (Belorusija) dogovarali da se Sovjetski Savez raspadne, ukraijnski lider Leonid  Kravčuk je upitao: “A šta  ćemo s Krimom ?, na šta  je Boris Jeljcin, predsednik Rusije blagonaklono odgovrio : “Ščepajte ga!“(Sergej Hruščovm sin Nikite Hruščova  u intervjuu novinama „ Sjevodnja.ua“ 18. 6 2009.)

Poklon ruskog Krima Ukrajini pod tačkom 11., rasprava na Prezidijumu CK KPSS trajala svega  15 minuta

 Nije  bila prošla ni godina  od  Staljinove  smrti, kad je 25. januara 1954.g.pitanje o „Izuzimanju Krimske oblati  iz sastava RSFSR i njegovo premnošenje u sastav USSR „ bilo uvršteno u dnevni red   sednice Prezidijuma  CK KPSS, istina tek pod 11. tačkom, čak nije spadala   ni među najglavnijim.Rsprava je trajala svega 15. minuta!  

Hruščov odlučio da Krim pokloni Ukrajini još kad je bio presdednik Vlade u Kijevu

Po sećanju savremenika rešenje o predaji Krima Ukrajini kod prvog sekretara KPSS Nikite Hruščova sazrevalo je  još od onog vremana kad se on nalazio na čelu  Saveta  ministsra USSR.

Sam ukaz o izdavajanju  Krimske oblasti iz sastava RSFSR i njegov ulazak u sasatv  USSR Prezidijum Vrhovnog Sovjeta SSSR-a je doneo 19. aprila 1954.  

Sednica Vrhovnog Sovjeta  RSFSR bez kvoruma dala istorijsku saglasnost

Razumljivo, u to vreme sličan istorijski akt u okviru  „nerazrušivog „ Sovjetskog Saveza  bio je čista formalnost.
Kad je  na primer, pre toga održana sednica Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta  RSFSR koja je prethodno raspravljala o  ovom pitanju, njoj je od ukupno 27 članova prisustvovalo sam 13. Iako  nije bilo kvoruma  za odlučivanje, “ jendoglasno“ je doneta nezakonita odluka da se Krim pokloni  Ukrajini.

Ko pita narod?

Suvišno je navoditi da narod uopšte nije bio pitan ovim povodom.Premda, saglasno saveznom Ustavu SSSR-a, ovo pitanje je treblo u početku postaviti na dnevni red  otvorene sednice Vrhovnog Sovjeta  RSFSR, izneti na referndum građana obeju republika, -obavezno i Krimskoj oblasti u sastavu  RSFSR  kao i u USSR, a zatim sprovesti opšti referndum.Tek nakon toga mogla je biti doneta odluka. Mogla, ali nije. Doneta je prečice. Jer   niko od partijskh „ bosova  „ nije ni spomenuo takvo rešenje.

Deklaracija Vrhovnog Sovjeta USSR od 16. jula 1990.g. o nezavisnoti Ukrajine

 Od  tada su prošle godine i 16.jula 1990. Vrhovni Sovjet   USSR usvojio je Deklaraciju o državnom suvereitetu Ukrajine,   a kroz godinu dana Ukrajina je postala „suverena“ i izašla iz  sastava SSSR-a, narvno, sa Krimom.

Sin Sregej skida odgvornost  sa oca Nikite Hruščova i prenosi je na Borisa Jeljcina

Ovim povodom je Sergej Niktovič Hruščov, odavno vež državljanin SAD, sin Nikite Sergejeviča Hruščova, u intervjuju   koji je dao listu „Segodnя.  ua„  18.6. 2009. pokušao da odgovrost otimanja Krima   od Rusije i njegovo darivanje Ukrajini skine sa svog oca i prenese je   na teret novim „demokratskim „ vadarima, konktreno na  Borisa Jeljcin.On je podsetio na  odluke o raspadu Sovjetskog Saveza  donete 8. decembra  1991. U beloruskom mestu Belovežska Puša.

 Smrtnu presudu svojoj otadžbini, Sovjetskom Savezu i njegovom raspadu  tada su u beloruskoj banji potpisali: Stanislav  Šunikovič, predsednik Vrhovnog  Sovjeta  Belorusije, Leonod Kravčuk, predsednik Ukrajine i Boris Jeljcin, predsednik Rusije.

Kako navodi Segej Hruščov u pomenutom intervjuju, pošto su se „velika „ trojica dogovorila o raspadu SSSR-a, Leonod Kravčuk umalo da zaborvi, pa iznenada upita: “A Krim, šta ćemo sa Krimom?“, na što mu je Jeljci blagonaklono odgovrio: „Ščepaj ga „!.

Ukrajina dobila Krim na poklon povodom obeležavanja 300. godišnjice njenog prisajedinjenja Rusiji!

Prema jednoj verziji Ukrajina je dobila na poklon Krim upravo  povodom 300.godišnjicnj  prisajednjenja Ukrajine Rusiji!

Premda  ni ta “darovna „ verzija, kao ni druge  nisu potvrđene dokumentima.

Iz istorijskog  ugla

Zato je dobro poznata  istorijska činjenica  da je priključenju Krima u sastav Ruske imperije prethodio  Kujučuk-Kajnarddžijski  mirovni ugovor  1774.g. kojim je zvršen  rusko-turski  rat 1768-1774.Shodno tom ugovru, Krimsko  hamstvo je steklo nezavisnot od Turske, a 8. aprila  1783.g. progalašen je Manifest Velike carice Jekatarine II  o prisajedinjenju Krima, Tamana i Kubana   k Rusiji, da bi  u junu te iste, (1873.) bio osnovan grad Sevastopolj.

 Veliki manifest carice Jekatarine II iz 1873. O prisajedinjenju Rusiji Krima, Tamana i Kubana

Nije prošla ni godina dana od  obelodanjenja Manifesta  carice Jekatarine II, a već  njenim ukazom od 2.februara 1784.g.bila je utvrđena Tavričeska oblast  koja je 1802. postala   gubernija.

Sada nije suvuišno podsetiti da posle ulaska Krima u  sastav Rusije  pre više od 230 godina  mesnim stanovicima poluostrva date su i garantovane određene slobode, pored ostalog sloboda veroispovesti, slboda kretanja, a bili su oslobođeni od baveze vojne službe.

Prava i slobode Tatara  zagarantovne imepratorskim ukazom od 1874.

Imperatorskim ukazom od februara 1874.tatarsko feudalno plemstvo je  u pogledu prava, sloboda i privilegija u potpupsti izjednačeno  sa ruskim plemstvom.Pripadnici muslimanske duhovnosti  bili su oslobođeni plaćanja poreza.

Nizom zakonskih akata tatarska i nogajska nasenja bila su pravno izjednačena  sa različitim kategorijama  seljaka u Ruskoj imperiji.

Godine 1827., tatarsko stanovništzvo je dobilo pravo da  raspolaže  svojinom u sopstevnom vlasništvu.  Mesni zemljoradnici su mogli slobodno  da prodaju i kupuju zemlju. Od momenta  prisajedinjavanja Krima  Rusiji, poloožaj stanovništva poluostrva bio je znatno bolji u poređenju sa  drugim gubernijama imperije.

Početkom XIX veka formirana su  četiri tatarska puka dobrovoljaca koja  su bila anagažovana u službi zaštite  poretka.

Tavričanska gubernija po prirodnom priraštaju staovništva na trećem mestu u Rusiji

Po prirodnom priraštaju  stanovništva  Tavričeska gubernija  je u periodu 50-90-ih godina XIX veka  bila na trećem mestu u Rusiji.

Godine 1897. udeo ruskog stanovništva  na poluostrvu  iznosio je 33, 1% i bio je skoro izjednačen broju Tatara, Ukrajinaca (Malorusa ).

Krim -poslednji teritorijalni dobitak Ukrajine

Krim je poslednje terirtorijalno proširenje Ukrajine.Desilo se čudo u koje je trško poverovati: izgubivši sve ratove na početku HH veka  tokom kratkog perioda postojanja kao  nezavisna država (ali samo povremeno), Ukrjina u svojstvu savezne republike, „okupirana Moskaljama“ od vremena Bogdana Hmeljnjickog (1595-1687), kako viču na svim  „majdanima „ oranž –političari, je „zadobila „ takve teritorije o kojima ni „batko Hmelj . ni njegova „independistička poslovna pratnja „ nisu smeli  ni da maštaju!

Sovejtska vlast koju duže od dve decenije  proklinju u savremenoj  Ukrajinu  je stvorila  tu istu Ukrajinu  u njenim današnjim državnim granicama.

Kako su boljševici stvarali Ukrajinu

Boljševički savet odbrane je 17.februara 1919. zaknjučio: “... zamoliti druga Staljina da kroz Biro CK sprovede  uništenje  Krivdonbasa“.  A Donjecko-Krivorška  republiku  boljševici  su  još 1918.  „preremonovali „ u  Ukrajinu.

 U sastav  novostvorene republike ušle su Harkovska i Jekateinoslsvska gubernija. Danas su to  Donjecka,   Luganska, Dnjepropetrovska i Zaporoška oblast, kao i delimično  Harkovska, Sunska, Hersonska, Nikolajevska  i Ruska Rostovska.

Galičinu i Volinj  su oteli od Poljske 1939. i takođe pripojili Ukrajini.

Delovi Besrabije i Bukovine, oteti od Rumunije 1940. takođe su pripali Ukrajini. Podkarpatska Rus  oduzeta iz sastava Čehoslovačke preimenovana je Zakarapatsku oblast koja je ušla u sastav Ukrajine.

Ukrajina istoriski fenomen: stvorena ne  u prirodno-istorijskom procesu, nego direktvnim putem

Ukrajina predstavlja  svetski fenomen kad   nacionalna država  ne nastaje   kao rezultat priodnog - istorisjkog procesa, nego direktivnim putem i to izvan,   od strane Rusije  na osnovu koje je isknjučivo i na  njen račun   obrazovana i postojala     i sadržaval se  kako  u Ruskoj imperija  tako i  uSovjetskm  Savezu.

Šta bi ostalo od Ukrajine ako bi se lšila“ zla“ sovejtskog  nasleđa

Danas, ako bi se odrekli od „zla“ sovejtskog nasleđa, kako to traže „nacionalno-zabrinuti“ elite Ukrajine, onda bi državu  skratili i sveli je na pet  dorevolucionarnih  gubernija : Kijevske, Podoljske, Volinske, Poltavske i Čenigovske.

Upravo na takvu  teritoriju praktično je pretetndovala  Centralna Rada (CR) koja je  je ubrzo posle Oktobarskog prevrata proglasila Ukrajinsku Narodnu Republiku koja je trajala do februara  1918.

Privremena vlada je 3. juna  priznala Genralni sekretarijat Cetralne Rade  organom uprave na nabrojanim zemljama, a to su bile praktično one kojima je nekad vladao Bogdan Hmeljnicki.  Na Novorusiju  koju je Rusija  oduzela od Krimskog hanstva, „ revolucionarni zapovdenici „Ukrajine –Gruševski i Petljura  čak nisu ni pretendovali.

Posebno je interesantna pozicija petljurovske  Centralne Rade  po pitanju Krima.

U „Unverzlu“ , koji je S.Petljura potpisao 8.novembra 1917. je nedvosmisleno napisano :

„U svesti sile svoje i   vlasti, granice Ukrajine  na rodnoj zemlji  mi ćemo stati na stražu prava i revolucije  ne samo kod nas, nego i cele Rusije  i zato  objavljujemo teritorije: Ukrajinskoj Narodnoj Republici pripadaju zemlje koje su većinom naseljene Ukrajincima-Kišćevinu, Podoljiu, Volinj, Černigvošščinu Harkobščinu, Poltavščinu, Jekatarinoslavščinu, Hrrsonščinu,

Tavriju bez Krima.

Poslednji događaji pokazuju da su„očevi ukrajinske nacije „ po tom pitanju  bili realisti: Novorusi (Malorusi) su Građanskom ratu podržsvali belogardejece, baćku Mahno, boljševike, ali odnekud ne i petljurovce!

 U armiji  barona  Vrangela na Krimu, bili su , pored ostalog više od polovine Malorusi.

Lenjin i Kalinjin potpisali Dekret o  formiarnju Krimske autonomne republike  18. oktobra  1921.g.

Prvi plan o stvaranju Krimske autonomije u sasatvu RSFSR bio je obelodanjen na zajedničkom zasedanju Krimskg obloAsnog revolucionarnog komiteta (revkoma) i oblasnog koMiteta (obkoma) u januaru 1921.

Dekret o obrazoavanju  Krimske autonomne  republike  (KASSR) Vladimir  Lenjin  i M. Kalinjin  su  potpisali  18.oktobra 1921.

A formiranju Krimske ASSR  prtethodilo je iznicanje Tavričeske Republike.

U januaru  1918.g. boljševici su uspeli da uzmu vlast na Krimu , a u februaru je bio sazvan Vanredni kongres Sovjeta Tavričeske gubernije, koja je 21. marta 1918. g, progalsila stvaranje Sovejtske Rapublike Tavride, koja je kratko potrajala:   30.aprila 1918.Krim  je  okupirala nemačka vojska.

Možda je taj presedana kasnije postao svojevrsna osnova za planove 40-ih i 50-ih  i vraćanje Krimu „tavričevski naziv „.
 

Pogledajte nastavak (dio 2)