Sibirskom stegosauru dali ime

Skelet stegosaura postao je glavni eksponat izložbe Krasnojarskog zavičajnog muzeja. Drevnog guštera starog preko 160 miliona godina našli su lokalni paleontolozi i predali na dar muzeju.

To je najbolji poklon povodom 125-godišnjice muzeja, smatraju njegovi saradnici. Retkom stegosauru oni su dali ime Juraška.

U konkursu imena koje su nudili stanovnici Krasnojarska ime Juraška bilo je favorit. Stegosaur je stanovnik Jurskog perioda. Odatle i prva slova njegovog imena. A nađen je u Paripovskom rejonu Krasnojarske pokrajine, odatle drugi deo. Jedinstvenost pronalaska je u tome što su to jedini ostaci stegosaura u Rusiji i najstariji u svetu, rekla je za Glas Rusije zamenik direktora Krasnojarskog zavičajnog muzeja Tatjana Zikova:

- Kod njega nisu nađene kosti lobanje, zato se ne može odrediti u koji takson spada. Ali to je sasvim novi rod i sasvim novi vid. Bili su nađeni zubi, nekoliko kostiju noge, kičma u potpunosti, rebra. Sve stegosaure odlikuje kost koja se nalazi na leđima. Ako se govori o dinosaurisima to je najprepoznatiljiviji od onih koji postoje.

Naučnicima je pošlo za rukom da dosta saznaju o drevnim reptilima po fragmentima skeleta. Juraška je doživeo duboku starost; imao je nekoliko povreda – na rebrima su nađeni koštani žuljevi koji se pojavljuju prilikom srastanja slomljenih kostiju. Bio je relativno mali – tri metra u dužinu i metar i po u visinu, bio je biljojed a ne grabljivac. Prema rečima saradnice muzeja, Jurašku su pronašli zahvaljujući srećnom slučaju. On je pronađen u rudniku uglja, pri tome samo zato što se tamo radovi više nisu vodili u punoj meri:

- Nije bilo eksplozija, vađen je samo onaj ugalj koji je već bio otovren. Zato se pojavila mogućnost istraživanja onih preseka u kojima su nađeni ovi fosili. Oni su crne boje, i na prvi pogled može da se kaže da je to prosto ugalj. Samo stručnjaci su mogli da odrede da su to kosti, tim pre iz tako drevnog perioda. Naučnici su skloni tome da je on star 165 miliona godina, ne manje.

Ukupno je na svetu pronađeno oko 10 skeleta stegosaura. Uglavnom na američkom kontinentu. U Rusiji ih ranije nikada nisu nalazili. za razliku od SAD, Kanade i Kine, Rusija nema ogromne pustinjske regione ispresecane klisurama i kanjonima. Sve sačuvane kosti ruskih dinosaurusa leže duboko pod zemljom, vrlo ih je teško naći. Retko ostaci dospevaju u kopove, rudnike, mogu se naći na obalama reka i potoka. Velika je sreća ako ih primete i predaju naučnicima. Upravo zahvaljujući takvoj sreći pojavio se sibirski stegosaur. On je bio težak šest puta manje od svojih američkih rođaka. Mada sibirac je mnogo stariji. A zato, očigledno je „amerikancima“ pradoditelj. Jedinstveni eksponat je zauzeo počasno mesto pod staklom vitrine Krasnojarskog zavičajnog muzeja. Posetioci izložbe videće prave fosile dinosaurusa, a ne plastični duplikati, kako se to obično radi u stranim muzejima, podvukla je Tatjana Zikova, gde origniale obično čuvaju daleko od ljudskih očiju.

Jelena Kovačić,