Nikoli Tesli se ne bi dopalo

Prema tvrdnjama njegovih najekscentričnijih sledbenika i istraživača, Tesla je predvideo mogućnost putovanja vremeplovom. Da se on našao u Beogradu 2014. godine, verovatno mu se tu ne bi dopalo.

Veliki naučnik srbskog porekla Nikola Tesla je postao pionir u onim tehnologijama, bez kojih se današnji svet ne može zamisliti, bilo da se radi o robototehnici ili bežičnim komunikacijama. Prema tvrdnjama njegovih najekscentričnijih sledbenika i istraživača, Tesla je predvideo i mogućnost putovanja vremeplovom.

Krajem februara predstavnici srpske vlade, privremene vlasti Beograda i sprski patrijarh Irinej dogovorli su se da prenesu posmrtne ostatke naučnika u portu hrama Svetog Save u Beogradu. Danas se, međutim, oni nalaze u muzeju «Tesla». Rukovodstvo glavnog grada je izjavilo da će konačno rešenje biti doneto posle izbora u martu, kada bude formirana skupština Beograda, a pre toga će biti održana ozbiljna društvena diskusija. Reč je o tome da ideja premeštanja posmrtnih ostataka ima mnogo protivnika. Dakle, naučnik je postao objekat sporova, koji prevazilaze ličnost Tesle, koji je, nažalost, pogrešio, kada je predvideo da će novine u 21. veku pisati uglavnom o naučnim otkrićima, dok će političke svađe i zločini biti sporedni.

Teslu, najpoznatijeg Srbina na svetu, lako je učiniti adutom u predizbornoj kampanji i antiklerikalnih liberala i konzervativnih stranki, naročito sada kada njegov muzej zbog procesa restitucije, koji se odvija u Srbiji, može da ostane bez zgrade. Zanimljivo je da prema videoanketiranju na ulicama Beograda, svaki građanin ima mišljenje gde se moraju nalaziti posmrtni ostaci, ali retko ko može da bar uopšteno kaže, u čemu se sastoji doprinos Nikole Tesle nauci.

Još jedan predmet večnih borbi je religioznost Nikole Tesle. Njegov je otac bio pravoslavni sveštenik, sam Nikola je kazao da se «od malih nogu, sve do starosti molio Bogu klečeći». Šta više, pripisuje mu se rečenica, gde je Tesla uporedio Boga sa strujom: niko je nije video, ali svi znaju da postoji. S druge strane, u koncepciju «pravoslavnog Tesle» se teško uklapaju njegovi pokušaji da nađe odgovor na pitanje, šta treba da se učini da bi se svako u vasioni rađao kao «Hristos, Buda i Zaratustra».

Najzad, još se jedan paradoks, sastoji se u tome, što on nikada nije zaveštao da se njegovo telo kremira, ali je polaganje njegovih posmrtnih ostataka u muzeju bilo volja njegovih naslednika.

Predsednik društva «Sveti Sava» Dušan Zupan u intervju u Glasu Rusije podseća da je SPC inicirala sahranu posmrtnih ostataka oko hrama Svetog Save 2006. godine, a društvo, čiji je on predsednik, 2011. godine. Sve to nije povezano s političkmi kampanjama, to je moralni potez, jer je apsurdno, što se posmrtni ostaci nalaze iza muzejskog stakla, - smatra Dušan Zupan.

- Smatramo da Nikola Tesla mora obavezno da bude sahranjen, a postoji naravno više rešenja gde bi mogao da bude sahranjen. Nama se čini da je predlog da bude sahranjen u porti hrama Svetog Save vrlo dobar i podržavamo ga. Ne sahranjuju se samo sveci pored hrama, imamo mnogo primera u svetu a i u Srbiji da su ugledni ljudi sahranjivani u portama. To je jedno civilizacijsko pravilo koje važi za celo čovečanstvo, da se ljudi koji umru sahrane na jedan ili na drugi način. Nema sumnje da je Tesla bio pravoslavac i koliko ja znam u hrišćanskim društvima- Crkva je ta koja sahranjuje. Kao što sam napisao u jednom članku, Vladimir Lenjin je ipak sahranjen u mauzoleju, i to je nešto bolje nego biti sahranjen u muzeju.

Protivnici prenosa posmrtnih ostataka Tesle 8. marta su krenuli na miting u centru Beograda. Grupa u Fejsbuku, koja se zove «Ostavite Teslu na miru», sada broji više od 30 hiljada ljudi. Jedan od osnivača grupe Zoran Knežević u intervjuu Glasu Rusije je istakao:

- Beograd ima Aleju velikana. Ako je prioritet sahrana, ako ne treba urna da bude eksponat, ok, ali može da postoji javna rasprava da li je onda ispravnije mesto Aleja velikana, nego što je to porta oko Hrama. Ne postoji sukob religije protiv nauke, postoji protivljenje trenutnoj odluci koja nije pravna i nije ispravna. Ta priča koja je pomenuta od strane Privremenog veća Beograd, kako bi to moglo povećati turistički potencijal hrama je suluda. A sa druge strane Srbija je veoma mešana sredina, nisu samo pravoslavci u Beogradu, nisu samo pravoslavci poštovaoci lika Nikole Tesle. I u tom smislu ne mislim da je pravilno da se veže strogo za Srpsku Pravoslavnu Crkvu, ili za bilo koju. Tom logikom njegova urna može da bude premeštena u dvorište američke ambasade, jer Tesla je živeo u Americi.

Gde će se nalaziti posmrtni ostaci Tesle - saznaćemo sredinom proleća. Međutim, postoji zanimljivi detalj. Prilikom ceremonije opraštanja od naučnika, u januaru 1943. godine njegovo telo je bilo pokriveno američkom zastavom, gradonačelnik Nju Jorka je čitao oproštajni govor, koji je napisao slovenački pisac, a srpsku rodoljubivu pesmu «Tamo daleko» je svirao hrvatski muzičar. Kao i svaki genije, Nikola Tesla je bio pre svega svetski čovek, koga je – a to se ne sme zaboraviti – poklonio svetu upravo srbski narod.

Timur Blohin,