15 godina od bombardovanja Jugoslavije

Pre petnaest godina na karti Evrope pojavilo se krizno žarište – 24. marta 1999. godine avijacija SAD i NATO-a počela je da bombarduje Jugoslaviju, bombardovanja su trajala više od dva meseca. Zapadna agresija odnela je skoro dve hiljade civilnih žrtava.

Agresija Severnoatlantske alijanse protiv Jugoslavije predposlednje godine 20. veka bila je jedan od finalnih aktova dugogodišnje kampanje Zapada protiv ove snažne balkanske države. Bombe i rakete koje su padale sa noćnog neba na Beograd, Prištinu i druge srpske gradove, završile su formatiranje nove karte Istočne Evrope, rekao je za Glas Rusije ekspert centra za konzervativna istraživanja sociološkog fakultata Moskovskog državnog univerziteta Aleksandar Bovdunov.

- Stvoreno je žarište napetosti u Evropi, što joj je smetalo da se izdvoji kao samostalni geopolitički centar, a kao drugo maksimalno su gušene i uništavane snage koje su mogle da postanu ruski saveznici. U prvom redu Srbija i Srbi. Nisu slučajno u tom konfliktu SAD i Evropa pod njihovom kontrolom podržavali prvo Hrvate, a zatim doneli odluku da unište srpsku državu i maksimalno umanje njen uticaj na Balkanu putem razbuktavanja konflikta oko Kosova.



Jedan od glavnih ciljeva SAD tada je bilo da pokažu čitavom svetu da mogu da nameću svoju volji i da imaju pravo da raspolažu teritorijom svake tačke u Evropi. Tako se uz podršku Vašingtona pojavila kvazidržava Kosovo, čija je uloga faktički svedena na jedno – da bude nova platforma SAD, smatra stariji naučni sradnik Ruskog instituta za strateška istraživanja Vasilij Kaširin:

- To je pouzdan i veran satelit Zapada. Tamo se nalazi najveća američka baza na čitavom evropskom kontinentu. Amerikanci su tamo izgradili pravi vojni grad-tvrđavu. Oni su došli tamo na decenije i ne planiraju da odu. Sa tačke gledišta trijumfa grube američke vojne sile, američkog iperijalizma to je bio nesumnjivi uspeh.

Razbivši jugoslovensku državu na nekoliko malih republika i enklava, Zapad se nije zaustavio. Svojom krilatom demokratijom on je posejao haos u Iraku, Avganistanu, Libiji. I već je bio spreman da se obračuna i sa nepokornom Sirijom, kad je mehanizam jednopolarnog uticaja odjednom zakazao – na putu evroatlantske politike pojavila se Rusija, kaže Vasilij Kaširin.

- Promenjen je globalni raspored snaga u svetu. Rusija više nije tako slaba kao 1999. godine, i Rusija je to jasno pokazala prošle godine u toku sirijske krize, kada je Moskva svojom razumnom diplomatijom i principijalnom pozicijom omela Zapad da započne vojnu agresiju protiv Sirije.

Naredni promašaj evratlantizma postao je Krim. Sasvim zakonomernu i objašnjivu sa ljudske tačke gledišta želju Moskve da zaštiti ruskofonsko stanovništvo poluostrva od ukrajinskih ultranacionalista zapadna zajednica predstavlja kao vojnu agresiju protiv Ukrajine. A rezultat slobodnog izražavanja volje Krimljana povodom pridruživanja Rusiji u Evropi smatraju kršenjem teritorijalne celovitosti ukrajinske države. Kako je istakao Vasilij Kaširin, takva reakcija Zapadne Evrope i SAD je refleks politike dvosturkih standarda. Samo što su se vremena izmenila i ova politika neće biti tako efikasna kao ranije. Previše je očigledna postala za čitav svet.

Grigorij Milenin,