Umesto ribe Krimu je potrebna udica

Neosnovana ucena – tako je prokomentarisao odluku Kijeva o smanjenju isporuka električne energije Krimu prvi zamenik predsednika vlade republike Rustam Temirgalijev. Juče je zbog akcija samoproglašene vlasti bez struje ostala trećina poluostrva. Ali, kako je izjavio potpredsednik vlade, čak u slučaju potpunog isključenja elektrosnabdevanja sa kopna, osnovni problemi mogu da budu rešeni za mesec i po.

Stiče nezavisnost i finansijski sistem Krima. Danas je u opticaj na poluostrvu ušla rublja, i narednu platu građani Krima će dobiti već u ruskoj valuti. Danas na poluostrvu započinje paralelni opticaj rublje i grivne, koji će postojati do naredne, 2015. godine. Ranije su stizala saopšenja da Kijev može da ograniči stizanje grivne u republiku, što bi u prvom redu štetilo upravo Ukrajini, uveren je direktor analitičkog departmana investicione grupe Nord-Kapital Vladimir Rožankovski.

- To može još negativnije da se odrazi na kurs ukrajinske valute. Zato Kijev treba na sve načine da podržava ideju da ljudi na Krimu ne odustaju od operacija u grivnama. Problem je u tome što će oni odustajati. Ljudi aktivno menjaju grivnu za rublje. Problem je u tome što ljudi koji su imali ušteđevinu u grivnama mogu komforno da zamene grivne za rublje, kako to ne bi nosilo haotični karakter.

Osim reformi u finansijskoj i socijalnoj sferi, jedan od prioritetnih zadataka je osiguranje saobraćaja na poluostrvu sa ostalim delom Rusije. Planira se da će do kraja ove godine biti izabran optimalni projekat izgradnje mosta preko Kerčenskog zaliva. Predsednik Rusije Vladimir Putin je poručio da se razradi projekat u dve varijante – automobilskoj i železničkoj. Osim toga, u ruskoj vladi se čuju predlozi da se na Krimu formira posebna ekonomska zona. Pretpostavlja se da će to osloboditi investitore od uplate poreza. A u perspektivi potreban je razvoj sopstvene proizvodnje, istina, uzimajući u obzir ekološke uslove na poluostrvu, smatra Vladimir Rožankovski.

- Krim je zelena zona i tamo ne mogu da se grade prljava preduzeća. Izbor nije velik. Mislim da on treba da se razvija putem prerade ribe, mlevenja žitarica. To ne zahteva velika ulaganja i dugotrajne periode isplativosti. Treba razraditi zakon koji bi oslobađao od poreza preduzeća od regionalnog značaja.

A u Ukrajini, nadahnuti primerom Krima, nastavljaju da istupaju protiv samoproglašene vlasti stanovnici Harkova, Donjecka, Luganska i Odese. Glavni zahtevi su referendum o federalizaciji zemlje i priznanje nezakonitosti sporazuma o asocijaciji Kijeva sa EU. Ne ostaju po strani ni iseljenici iz Rusije i Ukrajine u drugim zemljama. Tako je u Njujorku održan antifašistički miting ispred štaba UN. A stanovnici Češke su izašli na demonstracije sa zahtevom prema zapadnim, između ostalog i češkim medijima da objektivno ocenjuju situaciju u Ukrajini.

Marija Baljabina,