Odgovor povernika za ravnopravnost građanima na Vračaru povodom Ciganskog terora

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je Vaše elektronsko pismo, u kojem navodite da ste primetili kontinuiran i dramatičan rast izvršenja krivičnih dela čiji su izvršioci pripadnici romske nacionalne manjine. Smatrate da institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti snosi veliki deo odgovornosti za širenje nasilja koje vrše Romi, odnosno, smatrate da svojim politički usmerenim delovanjem i medijskim pritiscima podstičemo nekažnjavanje pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine kada vrše krivična dela.

Ističete da naša institucija ovakva krivična dela predstavlja kao posledicu diskriminacije ove manjinske grupe, da za ovakvo stanje optužujemo Republiku Srbiju i građane Srbije,te da na taj način vršimo „destruktivnu diskriminaciju domaćeg većinskog stanovništva“.

U daljem tekstu pojašnjavate južnoazijsko poreklo Roma, najniže kastinsko stanje u kojem su dospeli i na naše prostore, loše egsticencijalne navike i „antisocijalnu tradiciju“ koju su doneli u naše krajeve, te smatrate inkluziju obavezom većine da materijalno obezbedi i egzistencijalno zbrine „potencijalno neograničenu invaziju ovakvih kategorija“.

Želite da naša institucija više ne narušava kolektivni nacionalni identitet građana i građanki kojim se održava kontinuitet postojanja Srbije, bez obzira na neiskrenu i veštačku korektnost, kao i podobnost političkih diktata koji su nam nametnuti, već smatrate da treba da pomognemo građanima i građankama koje predstavljamo da ponovo pronađu ravnotežu.

Kao što verovatno znate, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan i nezavisan državni organ koji ima ovlašćenje da postupa u svim slučajevima kada je načelo jednakosti povređeno, odnosno kada je prekršena opšta zabrana diskriminacije.

Akt diskriminacije označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima1. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

U ostvarivanju svoje preventivne funkcije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ovlašćen i dužan da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije, što čini na osnovu saznanja iz podnetih pritužbi, priloga u medijima i drugih izvora. Koristimo ovu priliku da vas informišemo da pripadnici i pripadnice romske nacionalne manjine jesu građani i građanke Republike Srbije, jednako kao i pripadnici i pripadnice većinskog stanovništva ili bilo koje druge nacionalne manjine. S tim u vezi, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ima jednaku obavezu da postupa po pritužbama svih građana, bez obzira na njihovu nacionalu pripadnost i etničko poreklo, te da nakon sprovedenog postupka donosi mišljenja i preporuke u slučajevima kada se utvrdi da su podnosioci pritužbe bili ili su i dalje izloženi diskriminatornom postupanju.

Ujedno vam ukazujemo da u dosadašnjem radu Poverenika, izvršenje krivičnih dela ni jedne grupe stanovništva nikada nije podržavano, odnosno, nikada se nismo izjašnjavali o uzrocima vršenja krivičnih dela niti branili izvršioce krivičnih dela. Gonjenjem učinilaca krivičnih dela, izricanjem i odmeravanjem kazni učiniocima krivičnih dela, kao i sprovođenjem kaznene politike bave se drugi državni organi i institucije, a ne Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Napominjemo vam, takođe, da Poverenica za zaštitu ravnopravnosti postupa isključivo na osnovu Zakona o zabani diskriminacije, a ne na osnovu bilo čijeg političkog diktata, te da svojim postupanjem ni na koji način ne utiče na gubljenje nacionalnog identiteta većinskog stanovništva, već zapravo usmerava svoje delovanje na zaštitu ravnopravnosti i unapređenje zaštite ravnopravnosti svih građana i građanki bez obzira na njihove različitosti.

Dakle, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da postupa u svim slučajevima diskriminacije, bez obzira na nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost podnosioca pritužbe, kao i lično svojstvo lica protiv koga je pritužba podneta. U prilog tome govori činjenica da najveći broj pritužbi ovom državnom organu upravo podnose pripadnici i pripadnice većinskog stanovništa koji smatraju da su diskriminisani po različitim osnovama diskriminacije i u različitim oblastima društvenog života. Pripadnici i pripadnice romske nacionalne manjine, zapravo, veoma retko podnose pritužbe Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, te je tako, primera radi, tokom prethodne godine samo 4,75% pritužbi podneto zbog diskriminacije na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, takođe, svaku pritužbu razmatra temeljno, poštujući zakonom propisani postupak, te činjenica da je podnosilac pritužbe pripadnik bilo koje manjinske grupe ne znači da će se postupak završiti u njegovu korist, već se odluka donosi na osnovu svih prikupljenih činjenica i temeljne analize pravnih propisa.

Na našem internet sajtu https://www.ravnopravnost.gov.rs/ možete se upoznati sa svim mišljenjima i preporukama donetim u postupku po pritužbama, dok u našim redovnim godišnjem izveštajima možete pročitati kakav je položaj romske nacionalne manjine u Republici Srbiji, te sa kakvim se problemima, stereotipima, predrasudama i diskriminacijom sreću, odnosno, zbog čega su se pripadnici ove manjinske grupe obraćali Poverenici za zaštitu ravnopravnosti.

Na kraju, napominjemo Vam da stavovi koji su zasnovani na predrasudama, stereotipima i neutemeljenim tvrdnjama, kojima se kao krivci za određenu društvenu pojavu (krađe, nasilje, gubljenje nacionalnog identiteta) označavaju isključivo pripadnici jedne nacionalne manjine, predstavljaju uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, u konkretnom slučaju, na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini. Takvim postupanjem upućuje se poruka da je romska nacionalna manjina nepoželjna u društvu, što je u direktnoj suprotnosti sa Ustavom RS i antidiskriminacionim propisima.

————————————————————————

Odgovor stanara:

Poštovani/e

Uz veliku zahvalanost Vašoj cenjenoj Kancelariji za ljubazan i opsežan odgovor i bez želje da Vas previše opterećujemo preopširnom prepiskom, molimo samo za još malo pažnje:

Naime, Vi kažete-cit:

„Gonjenjem učinilaca krivičnih dela, izricanjem i odmeravanjem kazni učiniocima krivičnih dela, kao i sprovođenjem kaznene politike bave sedrugi državni organi i institucije, a ne Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.“(6)

To niko ne dovodi u pitanje.

Vi takođe navodite: Da pripadnici romske populacije veoma retko iznose pritužbe – cit-“Pripadnici i pripadnice romske nacionalne manjine, zapravo, veoma retko podnose pritužbe Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, te je tako, primera radi, tokom prethodne godine samo 4,75% pritužbi podneto zbog diskriminacije na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.“

Ipak, Vaši izveštaji kojima se oglašavate u javnosti ujedno govore suprotno, odnosno govore o velikom stepenu izloženosti diskriminaciji i poniženju romske populacije od strane našeg „netolerantnog“ srbskog društva, što naročito potvrđujete izjavama u prilozima i emisijama koje se bave romskom političkom tematikom, kao npr. emisija „Kulturako“ na rts-u.

Na kraju postavljate upozorenje kojim ukazujete na Vaše tumačenje naše molbe upućene Vama, kao na : naše poruke (kako ih Vi ili neko drugi može shvatiti), o krivcima, društvenim pojavama, romskoj

populaciji, nepoželjnosti, kao i suprotnosti takvih poruka sa Ustavom RS i antidiskriminatorinim propisima:

cit:

„Na kraju, napominjemo Vam da stavovi koji su zasnovani na predrasudama, stereotipima i neutemeljenim tvrdnjama, kojima se kao krivci (2) za određenu društvenu pojavu (1) (krađe, nasilje, gubljenje nacionalnog identiteta) označavaju isključivo pripadnici jedne nacionalne manjine, predstavljaju uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, u konkretnom slučaju, na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini. Takvim postupanjem upućuje se poruka(7) da je romska(3) nacionalna manjina nepoželjna(1/a) u društvu, što je u direktnoj suprotnosti sa Ustavom RS i antidiskriminacionim propisima.“

S obzirom da je reč o eventualnom nesporazumu, želimo da Vam napomenemo da je pre svega neophodno da zastupamo stavove koji ne isključuju bilo koga kao nepoželjnog u društvu, jer ovo društvo takvo nije ni bilo.

Ali pođimo redom po Vašem tumačenju naših „poruka“ i razjasnimo ih našim stvarnim stavovima:

1.Pojave/nepoželjne (1/a)

Umesto isključivanja lica i grupa, kao nepoželjnih u društvu, kao takva (tj. nepoželjna) mora biti označena upravo neka društveno politička pojava ( a ne lica), pre svega ona koju nazivamo pozitivnom diskriminacijom na osnovu posebnih ličnih svojstava, pa i svako ko takvu pojavu podstiče i politički zloupotrebljava na račun ostalih građana.

2. Krivci:

Što se tiče određivanja krivaca za određenu lošu društvenu pojavu, kao npr. pomenutu pozitivnu diskriminaciju kao pojavu, sasvim je dovoljno označiti novonastale političke projekte i njihove podstrekače i finansijere kao krivce za kreiranje diskriminacije pozitivne / negativne, svejedno. (readmisija, inkluzija, strategije za poboljšanje položaja koje vrše odvajanje po nacionalnoj i rasnoj osnovi, ispravljanje jedne nepravde stvaranjem i nanošenjem drugih širih i većih nepravdi, novokomponovano diskriminatorsko zakonodavstvo, itd…)

3. Romi/Cigani:

Što se tiče Romske/Ciganske populacije, nju ne treba navoditi kao krivca, već kao posledicu i medijum, odnosno kao posrednike između s jedne strane inostranog kastinskog sistema indijske tradicije iz koje Romi/Cigani potiču, i s druge strane Srbije, na koju nailaze u svojim seobama, bez obzira da li se u njoj nastane ili ne.

Romi, odnosno Cigani su samo posledica i posrednici između Indijske tradicije i Srbije, a ne krivci. Njihovo ponašanje je samo manifestacija (pojavni oblik) tog posredovanja i interakcije između indijskog kastinskog sistema i našeg društva, a ne nekakva njihova romska/ciganska kolektivna krivica, ili posledica diskriminacije.

4. Žrtve:

Romska populacija je žrtva hinduističke tradicije, a ne žrtva srbskog društva, niti diskriminacije od srpske sredine. Krivac za njihovo stanje je kultura Indije sa svojom izuzetno dubokom i dugom kontinuiranom tradicijom i nasleđenim kastinskim običajnim pravom.

A srbska populacija i srbsko društvo su žrtve političkih manipulacija na osnovu različitih diskriminatorskih pojava (npr. prednost koja se neopravdano daje Romima/Ciganima: u školovanju, zapošljavanju, lečenju, stanovanju, prevozu, saobraćaju, finansiranju, pravnoj zaštiti, socijalnoj zaštiti, prikrivenom krivičnom imunitetu, upisu u matične knjige, dobijanju ličnih dokumenata, ekonomskim i imovinsko pravnim privilegijama, političkom organizovanju itd. a sve na štetu ostalih građana, i to samo na osnovu rasnog svojstva). Ako ovo nije diskriminacija po samoj datoj definiciji, onda šta jeste?

5. Ravnopravnost:

Međutim, ako postoji ravnopravnost koju Vi štitie, tada krivac za svako pojedino krivično delo (pa i romsko) mora biti svaki pojedinac (sve sa svojim identitetom) koji je krivično delo dokazano izvršio, pa tek onda i nakon toga i društvo koje je za njega odgovorno, odnosno sistem, i za to svaki počinilac i odgovorno lice mora po zakonu ogovarati.

Vaša uloga kao državnih službenika od poverenja bi bila u tome da i srpsku i romsku populaciju kao i sve građane oslobodite kolektivnih optužbi i krivica, a da umesto njih optužite šire društvene i silom nametnute političke pojave za koje građani nisu odgovorni.

6. Zaštita ravnopravnosti:

Ukoliko ograni gonjenja izbegavaju da vrše svoju dužnost onda kada su u pitanju izvršioci krivičnih dela koji su pripadnici određene rasne ili koje druge kategorije zasnovane na osnovu ličnih svojstava izvršioca, onda to predstavlja grubo kršenje ravnopravnosti ostalih građana u odnosu na zakon i Ustav Republike Srbije.

To je upravo ono mesto gde Vaša cenjena kancelarija kao zaštitnik ravnopravnosti mora odgovorno da reaguje, i da zaštiti sve ove građane koje organi gonjenja diskriminatorno odbijaju da uzmu u zaštitu, pod izgovorom da su dobili takve političke instrukcije, a pogotovu ako ih jesu dobili. Zato budite ljubazni pa se javno oglasite po tom pitanju kako Vaša dužnost nalaže.

7. Poruke koje se šalju

Poruke koje bilo ko ovim ili onim postupkom šalje, ili neko iste tumači, moraju biti zasnovane isključivo na činjenicama, pravu i pravdi, a ne na političkoj korektnosti. Činjenice, pravo i pravda, a ne politički diktati, moraju biti merilo i tumač poruka. Politički diktati se ne mogu smatrati pravim vrednostima, a koje se onda silom nameću društvu, na štetu skoro svih građana.

Očekivanje i poverenje:

Osim Vaše kancelarije građani nemaju gotovo nikakvih drugih opcija kojima bi mogli da se povere državnim organima tražeći pomoć u najozbiljnijim situacijama i da očekuju podršku pa i zaštitu.

Hvala na razumevanju i pruženoj nadi da će se povratiti ravnoteža u društvu.

S poštovanjem.

Stanari ulice Desanke Maksimović u Beogradu, u ime naše komšinice profesorke Univerziteta u penziji M.P. Štorh.

P.S. I da ironija i nepravda bude veća profesorka Štorh je rođena baš 8. aprila koji je međunarodni dan Roma.

Vaseljenska TV