Taktičke srbsko-ruske vojne vežbe i saradnja pod sumnjom Zapada

U Beogradu su predstavnici ruskog ratnog vazduhoplovstva razgovarali sa svojim srbskim kolegama o unapređenju saradnje, a prošlog meseca su dogovorene i taktičke vežbe Vojske Srbije i Vojske Ruske Federacije, što je sudeći po raznim izjavama, izazvalo prilično negodovanje na Zapadu, što uostalom nije neobično, s obzirom da je i čitav niz nedavnih ruskih vojnih vežbi takođe bio propraćen njihovom jasno izraženom sumnjom.

Naime, radi se o tome da je ovih dana petočlana ruska delegacija, na čelu sa general-majorom Viktorom Gumenijom, boravila u višednevnoj poseti vazduhoplovstvu i protivazduhoplovnoj odbrani Vojske Srbije, pri čemu su vođeni razgovori o dosadašnjim rezultatima i unapređenju srbsko-ruske vojne saradnje, a pomenuta poseta je predviđala i njihov obilazak 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva i Drugog raketnog diviziona u Jakovu, da bi se upoznali sa iskustvima u obuci srbskih raketaša.

Međutim, čini se da je još konkretnija saradnja dogovorena krajem marta, kada je u Beogradu boravila delegacija vazdušno-padobranskih snaga Rusije predvođena pukovnikom Dmitrijem Glušenkovim, koja je tada učestvovala na konferenciji na kojoj su utvrđene pojedinosti i vreme održavanja zajedničkih bataljonskih taktičkih vežbi oružanih snaga Srbije i Vazdušno-padobranskih snaga Rusije.

Tim povodom su se prilično očekivano oglasili zapadni analitičari sa izrazima zabrinutosti, koji su na sličan način sa skepsom posmatrali i čitav niz proteklih ruskih vojnih vežbi, kao na primer onu u kojoj je nedavno po naredbi ruskog predsednika Putina, po zvaničnim podacima, učestvovalo 150 hiljada vojnika, oko 900 tenkova i preko 200 aviona i helikoptera, uz istovremenu proveru jedinica Padobransko-desantnih snaga u tri različite oblasti Ruske Federacije.

Dakle, među nekim zapadnim ocenama se kaže i to da jačanje vojne saradnje sa Rusijom treba tražiti u srbskoj frustriranosti zbog NATO bombardovanja. Međutim, bez obzira da li je baš to razlog za pomenutu saradnju ili se jednostavno radi o tradicionalnom srbsko-ruskom prijateljstvu, ipak je tačno da za takvu frustriranost postoji realna osnova, s obzirom da je po rečima srbskogpredsednika Tomislava Nikolića sa centralne proslave Dana Vojske Srbije u Užicu - NATO bombardovanje Srbije 1999. godine predstavljalo necivilizacijski presedan „za vjeki vjekov”, i kako je još rekao, „nešto čega bi se postideli i varvarski narodi iz predhrišćanskog perioda“.

Inače, takva njegova ocena je utoliko utemeljenija, ako se uzme u obzir činjenica da je nedavno i sama Severnoatlantska alijansa javno priznala da je bombardovanje Srbije izvršeno bez dozvole Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Otuda je logično što je predsednik Nikolić u istom govoru postavio pitanje nadoknade štete koja je tom prilikom učinjena Srbiji, a koja se pored neprocenjivih ljudskih žrtava, u materijalnom smislu meri desetinama milijardi dolara. Stoga, pre bi se moglo reći da je upravo to pravo pitanje za razmatranje, a ne koji je razlog za održavanje predstojeće srbsko-ruske vojne vežbe i za širenje saradnje.

Ratko Paić,