Тактичке србско-руске војне вежбе и сарадња под сумњом Запада

У Београду су представници руског ратног ваздухопловства разговарали са својим србским колегама о унапређењу сарадње, а прошлог месеца су договорене и тактичке вежбе Војске Србије и Војске Руске Федерације, што је судећи по разним изјавама, изазвало прилично негодовање на Западу, што уосталом није необично, с обзиром да је и читав низ недавних руских војних вежби такође био пропраћен њиховом јасно израженом сумњом.

Наиме, ради се о томе да је ових дана петочлана руска делегација, на челу са генерал-мајором Виктором Гуменијом, боравила у вишедневној посети ваздухопловству и противаздухопловној одбрани Војске Србије, при чему су вођени разговори о досадашњим резултатима и унапређењу србско-руске војне сарадње, а поменута посета је предвиђала и њихов обилазак 250. ракетне бригаде за противваздухопловна дејства и Другог ракетног дивизиона у Јакову, да би се упознали са искуствима у обуци србских ракеташа.

Међутим, чини се да је још конкретнија сарадња договорена крајем марта, када је у Београду боравила делегација ваздушно-падобранских снага Русије предвођена пуковником Дмитријем Глушенковим, која је тада учествовала на конференцији на којој су утврђене појединости и време одржавања заједничких батаљонских тактичких вежби оружаних снага Србије и Ваздушно-падобранских снага Русије.

Тим поводом су се прилично очекивано огласили западни аналитичари са изразима забринутости, који су на сличан начин са скепсом посматрали и читав низ протеклих руских војних вежби, као на пример ону у којој је недавно по наредби руског председника Путина, по званичним подацима, учествовало 150 хиљада војника, око 900 тенкова и преко 200 авиона и хеликоптера, уз истовремену проверу јединица Падобранско-десантних снага у три различите области Руске Федерације.

Дакле, међу неким западним оценама се каже и то да јачање војне сарадње са Русијом треба тражити у србској фрустрираности због НАТО бомбардовања. Међутим, без обзира да ли је баш то разлог за поменуту сарадњу или се једноставно ради о традиционалном србско-руском пријатељству, ипак је тачно да за такву фрустрираност постоји реална основа, с обзиром да је по речима србскогпредседника Томислава Николића са централне прославе Дана Војске Србије у Ужицу - НАТО бомбардовање Србије 1999. године представљало нецивилизацијски преседан „за вјеки вјеков”, и како је још рекао, „нешто чега би се постидели и варварски народи из предхришћанског периода“.

Иначе, таква његова оцена је утолико утемељенија, ако се узме у обзир чињеница да је недавно и сама Северноатлантска алијанса јавно признала да је бомбардовање Србије извршено без дозволе Савета безбедности Уједињених нација. Отуда је логично што је председник Николић у истом говору поставио питање надокнаде штете која је том приликом учињена Србији, а која се поред непроцењивих људских жртава, у материјалном смислу мери десетинама милијарди долара. Стога, пре би се могло рећи да је управо то право питање за разматрање, а не који је разлог за одржавање предстојеће србско-руске војне вежбе и за ширење сарадње.

Ратко Паић,