Šagal i Maljevič kao antipodi

Sa velikim uspehom  u ruskom bioskopima je od početka aprila počeo da se prikazuje igrani „Šagal –Maljevič“ Aleksandra  Naumoviča Mite ( 1933),   , poznatog ruskog reditelja , teoretičara i profesora  filma.

Film je snimljen sredstvim iz privatnih  fondova.

U ovoj klasičnoj melodrami  sa elemntima fantazije pokazan je period  Šagalovog života od 1914 .do  1920. :njegov povratak u rodni Vitebsk  posle studija u Parizu, imenovanje za  komesara  umetnosti  Vitbskog umetičkog učilišta, kao i njgov sukob sa Kazimirom Maljevičem,  koga je pozvao da predaje u učilištu.

U filmu su  pomešani žanrovskii elemneti -drama,melodrama, biografija, groteska i komedija ,kako bi se  neposrednije izrazila glavna ideja-„Borba ideja u klupku strasti“.

Rusija doživela neverovatan procvat umetnosti dvadesetih godina prošlog veka

 Reditelj Mita objašnjava :

„Rusija  je dvadesetih godina prošlog veeka  doživela neverovatni provcvat umetnosti. Prvi ut u svojoj istoriji na nju je naišao talas novatorstva: Majakovski, Tatlin,konstruktivisti,“amazonke avavngarde“.

Kad  čitam knjige o njima, shvatam koliko su oni bili neveroatno radosni , u vreme kad su tu odmah pored njih od ujutro do uveče,a posebno noću,ubijani ljudi,pošto je to bila norma života.“

Šagal i Maljevič kao antipodi

Mita ističe da je pošao od ideje kako  je Rusija u svetu poznata uparvo po radovima Marka Šagala i Kazimira Maljeviča što se potvrdilo i na nedavnoj  ceremoniji otvaranja i zatvaranja Olimpijskih igara u Sočiju. Na otvaranju je Maljevič predstavljao celu epohu,   a  Šagal na zatvaranju.

Šagal je   slikar  tananaih osećanja, poetičan,moralan, vernik. Njegovi radovi su i o Bogu, i  o porodici i o duši. On je čovek visoke kulture.

S druge strane Maljevič  je revolucionar u umetnosti  ,onaj koji je otvorio nove  horizonte.On u svetu ima status genija, dok u Rusiji smatraju da osim „Crnog kvadrata „ nije  ništa značajno stvorio. A u stavri je celo apstraktno slikarstvo            počelo upravo s njim.

Režiser Mita je izjavio  da je odavno bio spreman d snimi film o ovoj dvojici likovnoih velikana Rusije i sveta, ali tek su se   sad  našla sredstva i to  u privatnim izvorima.

Glavna tema filma :odnos majstora i šegrta

Pošto je želeo da snimi film  koji bi privukao mlade gledaoce, reditelj je postavio temu koja će biti interesanta tom uzrasnom auditorijumu:odnos majstora i šegrta .

Šagal i Maljevič su u ovom filmu predstavljeni kao antipodi.

 Dok Šagal svakog podstiče, rešava probleme, izbavlja od kompleksa,izvlači iz krize, dotle Maljevič stvara sebi armiju  sledbenika, kojom osvaja  svet.Njegovo životno načelo je: verujte u mene  i idite za mnom, sledite me!

I otuda je sasvim prirodno što su učenici Šagalovi pošli za Maljevičem.

 U filmu je upečatljivo prikazano  kako   ideja    na očigled  prelazi u ideologiju.

Pedstavljajući svoj film u ruskim medijima i na portaliam, reditelj Mita nije propustio da istakne kako se na filmskom platnu  otvara  mašta slikara. Na ekranu se u bukvalnom smislu rađaju Maljevičeva  suprematistika platna   i  ostvaruje mašta Šagalova.

Važnu ulogu u filmu igra i rakurs  snimanja  što  omogućava gledaocu da  vidi oživljavanje slika.

Zamenjena bskonfliktnost  kao princip  Šagalvog života

Beskonfliktnpost  kao princip života Marka Šagala  je bio  glavni razlog što  su propali svi dosadašnji pokušaji njegovih biografa i nekoliko režisera  da snime uspešne igrane gfilmove o njemu.

Takva pozicija  je nepodobna za film koji se mora zasnivati na sukobu i napetosti,- to je dobro znao veliki poznavalac filmske estetike Aleksandr Mita, pa zato nije ponovio istu grešku svojih ,istina dobronamernih, ali neuspešnh prethodnka  koji su  se bavili ovom temom.

U filmu je razrađena priča u kojoj Šagal poziva u  svoju školu Vitebsk  Maljeviča koji je pritajivši se brže-bolje  najurio Šagala iz nje  da bi od škole stvorio svoj institut suprematizma.Šagal  je pobegao  iz Vitbeska, a njegova unuka se u upomenama seća kako je njen deda uvek   govorio o Kazimiru kao o  u najvišem stepenu talentovanom čoveku.

Za Maljevičev karakter nije bila ništa čudno što je oteo školu Šagalu, pošto je  bio isuviše zanet svojim kosmičkim idejama suprematizma

Siže filma se zasniva na istoriji  međusobnih odnosa dva  ruska slikarska genija,Šagala i Maljeviča,o kojoj se opširno pisalo u novinama Vitbeska tog vremena. Takođe je veliki brj autentičnih podataka o  odnosu  dva slikara reditelj uzeo iz zbornika „Kultura Vitbeska“.

Dosada istoričari nisu pridavali važnosti  tome kako je   Šagal   izgubio školu koju je sam stvorio  i kako je ona dopala u ruke Maljeviču, a to je ustvari  siže  ovog Mitinog filma.

Melodramska linija- ljubavni trougao Šagala ,njegove žene  Bele i  „uljeza „ Maljeiča

Reditelj Mita   objašnjava da se radi upravljanja emocijama gledalca  odlučio da u film  uvede melodramsku liniju  tako što je  izmislio  ljubavni trougao kojeh u realnom životu Šagala i njegove supruge nije bilo.Poznato je inače da je Bela, prva Šagalova žena bila besprekornog ponašanja, nikakvih avantura nije imala.Radi napregnutosti filmske radnje  izmišljena je epizoda u kojoj je u nju strasno  zaljubljen  komesar reolucije naočitog izgleda i njen prijatelj iz detinjstva, Kazimir Maljvič.Pošto je imao svu vlast u gradu , jedina šansa da dobije Belu je bila u tome da ubije njenog muža, Šagala.Takav obrt  stavara emocionanu napregnutost.Otuda je u filmu prikazan odnos Šagala sa svojom muzom,  prvom ženom Belom, ne manje značajna liniija od one kojom  teče borba ideja.

Režiser se žali što nije mogao  snimiti  potpuniju priču o slikaru  i ispričati  nešto više od perioda otvaranja  učilišta:

„Šagalov fond  zarađuje na slikaru sve  što je mogućei za svako prikazovanje slike u kadru  uzimali su po 2000 evra.Pošto  smo budžetom bili ograničeni, mogli smo da prikažemo samo 12 slika i to samo onih nastalih  u periodu   koji se obrađuje u filmu.

Fond nam nije poslao čak ni kopije,a o orginalima   i da ne  govorimo, nego  samo  dobili samo  digitalne reprodukcije  na hartiji što je dovelo do gubitka oštrine pri  uveličavanju“, žali se reditenj.

Zamisao o snimanju filma o Šagalu nastala pre  45 godina

Na ideju  o snimanju filma o Marku Šagalu  redtelj  Aleksandr Naumovič Mita  je došao  pre 45 goidna. Prvi pokušaj da se ispriča filmska priča o jednom od najpozantzijih delatnika ruske slikarske avangarde HH veka   bila je komična igra „Gori, gori, moja zvezdo !„  nastala 1968.Lik iz tog filma, seoski slikar Fjodor,koga je igrao Oljeg Jefremov,po rečima Aleksandra Naumoviča, bio je „metaforički Šagal“, a njegova sudbina na filmu bila je „ neko rasuđivanje  o tome  šta bi se desilo sa Šgalom da je ostao u Rusiji“.

Posle toga  je   Mita  uporno nastojao da ostvari svoju zamisao   i snimi  film o  slikaru iza to dugo vreme nejednom  bio svedok kako su njegove kolege koje su nastojale da snime film o Šagalu, jedan za drugim dožiljavale   neuspeh .

„Hteo sam  da dopre do gledaoca  kako  je  važno da obrati pažnju ne na ono što  umenik slika, nego na ono šta iza toga stoji.Ja inače veoma volim slikarstvo, zntno više nego film.Prosto nisam uspeo da postanem slikar.Broj mojih omiljenih slikara prelazi stotinu.Među njima su i Šagal koga volim i Maljevič kome se divim“, kaže reditelj Alesnandr  Mita.

Kratak siže filma:
Godine 1917.Mark Šagal  ( Leonid Bičevin ) se vratio u svoj rodni Vitbesk po ovlašćenju  „Opunomoćenog kolegijuma za poslove  umetnosti,“ i kroz dve godine, 1919. on otvara  Prvo  visoko umetničko učilište u kojemu je   polaznike obučavao avangardnom  slikarstvu.Uskoro u Vitbesk stiže i Kazimir Maljevič koga  je  zajedno sa drugim slikarima pozvao Šagal da predaju avangardnu  umtnost u  njegovom učilištu.

Vremenom  najbolji drugovi po umetnosti, Šagal i Maljevič, postaju krvni  neprijatelji: principi koje je zastupao jedan od njih protivurečili su pogledima drugog, pa je  nepomirljivih stavova   Šagal  najpre podneo ostavku na funkciju rukovodioca učilišta prepuštajući je Maljeviču  ,a zatim napustio  Vitbesk.