Osnovni poziv ovog praznika:za lepotu i znanje

U  utorak, 15. aprila  u mnogim zemljama sveta  obeležava se Međunarodni dan kulture u znak sećanja na 15. april 1935. g. kad je u Vašingtonu potpisan sporazum  „O očuvanju  umetničkih i naučnih tvorevina  i istorisjkih  spomenika“,koji će u međunarodnoj pravnoj praksi biti poznat kao Rerihov pakt.

Inicijativu da se  dan potpisivanja Rerihovog pakta obeležava kao Međunrodni dan kulture koju je  pokrenula  1988.g. društvena organizacija Međunrodna liga  zaštite kulture, počeo   je da  realzuje    1996. g. Međunarodni centar „Rerih“.
Od tada se u mnogim gradovima celog  sveta 15. april svečano proslavlja  kao Dan kulture sa podignutom Zastavom  sveta.

U decembru 2008.g. na inicijativu društvenih organizacija Rusije,Italije,Španije,Argentine,Meksika, Kube,Litvanije,Letonije, osnovan je pokret  čiji je cilj da se 15. april obeležava kao Svetski  dan kulture pod Zastavom sveta.

Svetski dan kulture  se slavi po Rerihovom predlogu

Predlog da se ustanovi  Svetski dan kulture izneo je  1931. g. slikar Nikolaj Rerih  u begijskom gradu Brižu na konferenciji posvećenoj postizanju međunarodnog sporazuma o očuvanju kulturnih  dobara.

Rerih je smatrao da je kultura glvana pokretačka snaga  na putu usavršavanja ljudskog društva, video je u njoj osnovu za  zajedništvo ljudi  raznih nacionalnosti i veroispovesti.Tada je i postavljen osnovni  zadatak Dana kulture :široki poziv lepoti i znanju.

Nikolaj Rerih je pisao:
„Odredićemo i Svetski Dan Kulture , kada će u svim hramovima,u svim školama i obrazovnim društvima i asocijacijama na prosvećen način  biti  skrenuta pažnja  na istinske riznice  čovečanstva , na tvorce  herojskog entuzijazma , na usvaršavanje i prolepšavanje života. „

Prvi međunarodni pravni akt o čuvanju i zaštiti  umetničkih i naučnih dobara i istorisjkih  spomenika takođe je predložio  Rerih.

 Na ideju o stvaranju organizacije za zaštitu i čuvanje  kulturnih vrednosti   Rerih je došao  na samom početku veka dok je proučavao spomenike svoje otdžbine, Rusije.Međutim, Rusko-japanski rat 1904. g. nagnao je slikara da se ozbiljno  zamisli nad opasnošću  za spomenike kulture koja se skrivala u tehničkom usavršavanju  vojnih sredstava  za rzaranje. Godine 1914. Nikolaj Rerih se obratio vladi Rusije i vladama drugih zemalja sa predlogom da se obezbedi zaštita  kulturnih vrednosti putem zaključivanja odgovarajućeg međunarodnog sporazuma. Na žalost, njegovo obraćanje je tada ostalo bez odgovora.

Projekat sporazuma  na različitim svetskim jezicima

Godine 1929. Rerih je pripremio i objavio na različitim svetskim  jezicima projekat sporazuma o  zaštiti  kulturnih vrednosti i poslao ga  vladama i narodima zvih zemalja sveta.

Projekt Sporazuma  dobio je ogroman publicitet i naišao  na širok   odjek  u svetskoj  javnosti.

 Podršku Rerihovom  projektu  su dali svetski velikani kao što su  Albert  Ajnštajn, Romen Rolan, Bernar Šo,  Rabindrant Tagore, Herbert Vels,Tomas Man,Moris Metrelink i drugi. U mnogim zemljama su formirani  komiteti  za podršku Paktu Reriha.

Poptisivanje Pakta Reriha

 I na dan 15.aprila 1935.g. u Vašngtonu su rukovodioci 21  države američkog kontinenta prihvatile  međunarodni sportazum „ O čuvnju i zaštiti umetničkih i naučnih objekata i spomenika kulture“, poznat kao Pakt Reriha.

U okviru  tog sporazuma prihvaćen je  zaštitni znak koji je sam Rerih predložio koji je  trebalo da nose zaštićeni objekti  kulture.Taj znak je bila zastava svata na kojoj su bile nacrtana tri kruga koja se dodiruju  i simbolizuju prošla, sadašnja i buduća dostugnuća čovečanstva okružena točkom Večnosti.

U Paktu su sadržani opšti principi o značaju zaštite kulturnih dobara  i poštovanje koje im treba ukazivati. Uredba o zaštiti  kulturnih objekata  ima  u Paktu  Reriha  obavezujući karakter i ne može biti oslabljena  razlozima  o vojnoj neophodnosti koja snižava  efikasnost  očuvanja  kulturnih dobara  u uslovima ratnih sukoba.

Pakt Reruha je bio iskorišćen kao osnov  mnogih dokumenata  o savremenoj međunarodnoj saradnji u oblasti očuvanja i zaštite kultirnog nasleđa .Među njima su i akti UNESKA  : “ Konvencija  o zaštiti kultunih dobara u slučaju oružanog konflikta „, usvojena u Hagu 14. maja 1954.,  „Konvencija o merama usmerenim ka  zabrani i predupređenju nezakonitog  uvoza, izvoza ili prenošenja prava svojine  na kulturnim dobrima „ doneta  u Parizu 14. novembr 1970.g. , zatim „Konvencija  o očuvanju  svetskog kulturnog  i prirodnog nasleđa“ , doneta u Parizu 6. novembra 1972.g.

Kasnije su ideje Pakta preuzete u „Opštoj deklaraciji o kulturnoj raznoobraznosti ( 2001), „Deklarciji o sprečavanju namernog rušenja kulturnog nasleđa „ koju je  (2003) usvojio UNESKO,“Konvenciji o očuvanju i podsticanju  raznovrsnih formi  kulturnog samoizražavanja „ OUN ( 20059) i mnoga druga međunarodna dokumenta.

Nikolaj Rerih je rođen 9.oktobra 1874. U Sankt –Peterburgu, a umro 13. decembra 1947. g.  (Kulu , Himačal, Pradeš, Indija ) .

Bio  je slikar, filosof, pisac  društveni radnik.Stvorio je ok 7000 slika od koje se mnoge nalaze u poznatim galerijama i muzejima širom sveta, napisao oko 30 književnih radova, više puta je nominovan za Nobelvu nagradu.

Nosilac je više svetskih odlikovanja i priznanja među kojima i Jugoslovenskog oredena svetog  Save , a  vitez je ruskog ordena svetog Svetislava, svete  Ane i svetog Vladimira, vitez Fracukse Legije  časti, vitez švedskog kranjevskog ordena Polarne zvezde).