ZAŠTO NAŠA BUDUĆNOST ZAVISI OD ČITANJA DELA UMETNIČKE KNJIŽEVNOSTI

.Čitanje radi zadovovoljstva spada u najvažnije aktivnosti u životu čoveka.

.Ajnštajn:“Ako želite  da vam deca budu pametna, čitajte im bajke.Ako želite da vam budu još pametnija-čitajte im još više bajki. „

.Istina nije ono što se stvarno desilo, nego  ono što nam otkriva ko smo mi ustavri.

.Biblioteka-to je sloboda.Sloboda čitanja.Sloboda komiuniciranja.

.Biblioteke su vrata budućnosti.

.Ako ne cenite biblioteke, znači da ne cenite informaciju,kulturu i mudrost.

.I nikad  ne smemo,ni pod kakvim okolnostima,nizašto na svetu, pisati za decu ono što sami ne bismo želeli   da pročitamo.

. Dužni smo svi,  pisci i čitaoci,da maštamo i izmišljamo.

Ugledni engleski pisac Nil Gejmen ( Neil Richard  Gaiman, 1960) održao je ovih dana predavanje „Zašto naša budućnost   zavisi pod čitanja knjiga  umetničke književnosti „ koje je  imalo velikog odjeka u svetskoj kulturnoj javnosti i prevdeno na više jezika.

Donosimo  osnovne  stavove iz tog predavanja koje je već postalo čuveno i značajano.

Svojevrsna dekalracija interesa

Važno je objanisti ljudima na čijoj su  strani i zašto su tako pristrasni.Reč je je o svojevrsnoj deklaraciji interesa.

I tako , spreman sam da s vama razgovram o čitanju. O tome da čitanje umetničke književnosti, čitanje radi zadovoljstva,spada u najavžnije aktivnosti u životu  čoveka.

Tu sam ja očigledno pristrasan, jer sam autor   umetničkih tekstova.Pišem i za decu i za odrasle.Već 30 godina zarađujem sebi za život  pomoću reči i u većini  slučajeva smišljajući priče

  i zapisujući ih. Nema sumnje da sam zainteresovan  da ljudi čitaju, da ljudi čitaju umetničku  književnost, da postoje biblioteka i bibliotekarke  kako bi  razvijali  ljubav prema čitanju i postojanju mesta gde se može čitati.

Pristrasan sam , dakle, kao pisac. Ali, ja sam više pristrasan kao čitalac.

Izgradnja privatnih zatvora-rzvojna šanse Amerike

Jdnom dok  sam bio u Njujorku   prisustvovao sam razgovoru o izgradnji privatnih zatvora-to je razvojna šansa  nove   industrijalizacije  Amerike.

Zatvorska industrija   planira  svoj budući rast-koliko ćelija će biti poterbno.Koji će biti broj zatvorenika kroz 15 godina? I oni su našli način da sve to predsakžu vrlo lako  koristeći najprostije algoritme koji se oslanjaju na ankete čiji rezultati ne mogu biti dostupni sadašnjim desetogodišnjacima. Ili ih pak ne mogu čitati radi svog zadovoljstva.

U tome nema direktne zavisnosti, ne može se  reći da u obrazovnom društvu nema zločina.Ali je uzajmana veza među faktorima očigledna.

Mislim da najprostije  među tim vezama proizilazi iz očiglednog.   

Pismeni ljudi čitaju  umetički književnost.

Umetnička književnost stavara  dve posledice

1.    Najpre vam ona otkriva zavisnost od čitanja.Žeđ da se sazna šta se  dalje desilo, izgaranje od želje da se što pre prevrne stranica,čak i  ako bude teško,zato što je neko dopao muka, desila mu se nesreća,i ti moraš znati čime će se sve to završiti, u tome i jeste  istinsko uživanje.To podstiče želju da se nauče nove reči, da se počne misliti na drugi način,da se produži kretanje napred.

Otkrivanje   da je čitanje samo po sebi naslada.Kad  jednom to osetite,niko vas ne može zaustaviti na putu stalnog čitanja.

Najprostiji način da se poveća pismenost dece je  da  ih naučimo da čiatju  i da im pokažemo da je čiatnje prijatna zabva.

 Najprostije  je da nađete knjige  koja će im se svideti, omogućite im da dođu do  tih  knjiga i dozvolite im da ih pročitaju.

Nema loših dečjih pisaca ako ih deca čitaju

Nema loših autora za decu, ako deca hoće  da ih čitaju i ako  traže njihove knjige, zato što su sva deca različita.Ona nalaze potrebne im priče,  ulaze unutar tih priča.Otrcana , banalna  ideja  za njih nije otrcana i banalna.Zato što je dete prvi put otkriva.

Nemojte  odvraćati dete od čitanja zato što ono šo vašem mišljenju čita  nešto što  ne terba.

Umetnička književnost rađa empatiju

2.    Druga  stvar koju donosi umetmička književnost je  ta što rađa empatiju.Kad gledate televizisjku emisiju ili film, vi gledate   ono   što  se dešava drugim ljudima.

Umetnička proza  je ono što vi stvarate  sa 30 slova  i pregrštem znaka interpunkcije, a vi  sami,  jedini,koristeći  se svojom maštom stvarate svet , naseljavate ga i gledate okolo tuđim očima.

Vi počinjetnj da osećate  stvari, posećujete mesta i svetove o kojima ništa niste znali. 

Vi sazanjete  da je spoljni svet –takođe vi.

Vi postajete neko rugi , i  kada se vratite u svoj svet,nešto se u vama pomalo izmenilo.

Empatija-to je instrumenat  koji okuplja  ljude  zajedno i omogućava im da se ne osećaju kao samoljubivi  pojedinci.

Vi takođe nalazite u knjigama  ponešto  životno važno za opstanak  u ovom svetu.A to je :u svetu nije obavezmo da budete bš takvi.Sve može da se promeni.

Neka kineska iskustva

Godine 2007. bio sam u Kini na prvom simpozijumu o naučnoj fantastici i fantaziji koji je Komunistička partija  odobrila .

U jednom momentu sam upitao oficijelnog predstavnika  vlasti:Zašto   u Kini naučnu fantastiku nisu odobravali  tako dugo ? Šta  se to izmenilo ?

Sve je sasvim prosto, rekli su mi.Kinezi su stvarali veličanstevene  stvari samo kad bi im doneli šeme.Ali ništa nisu poboljšali ni izmislili  sami.On nisu izumitelji.Zato su poslali delegaciju  u SAD , u Apple, Microsoft, Google  i  raspitivali se kod  ljudi  koji su izmišljali budućnost , o njima samima, Kinezima.I otkrili su da su ti ljudi pre nego su postali izumitelji  čitali naučno-fantastične knjige kad su bili  dečaci i devojčice.

Književnost vam          može pokazati drugi svet

Može vas povesti tamo gde nikad niste bili.Posetivši jednom druge svetove  kao onaj koji                 je jednom okusio  čarobne plodove , vi nikad nećete moći biti potpuno  zadovoljni      svetom  u kojemu ste odrasli.

Nezadovoljstvo, to je dobra reč

Nezadovoljni ljudi mogu izmeniti i poboljšati  svoj svet,učiniti  ga boljim, drugačijim.

Drugi način da se uruši dečja ljubav prema čitanju je da se konačno ubedi da blizu njega nema knjiga.I nema mesta  gde bi ih deca mogla pročitati.Meni se posrećilo pa sam to mesto našao. Kad sam rastao  ,blizu moga doma je bila velika  rejonska  biblioteka.

Biblioteka-to je sloboda .Sloboda čitanja, sloboda komuniciranja

Biblioteka je sloboda. Sloboda   čitanja,  sloboda komuciranja.

To je obrazovanje  koje  ne prestaje  onog dana kad   završavamo  školu ili univerzitet) ,to je dokolica, slobodno vreme , to je pribežište, inforamcija.

Mislim da se sve i sastoji u samoj prirodi informacije.

Informacija ima cenu ,a potpuna infomacija  je  nema .

Tokom cele istorije čovečanstva mi smo živeli u vreme nedostatka informacija.

Posednjih godina  smo sa nedostaka informacija prešli na prezasićenost  njima.

Saglasno Eriku Šmitu sa Gugla, sada svaka dva dana ljudska  rasa stvara toliko informacija  koliko smo ih  proizvodili od nastanka naše civiliacije do 2003.g.

Sada se zadatak sastoji u tome da se nađe retki cvet  u pustinji  na osnovu kojeg bismo mogli potražiti  konkretno rastinje u džunglama.

Neophpdna nam je pomoć u navigaciji da nađemo među tolikim informacijama ono što nam je  zaista potrebno.

Biblioteke su mesta gde  ljudi dolaze po informacije

Biblioteke su mesta gde  ljudi  dolaze po informacije.

Knjige –to je samo vrhunac infomacionog   ledenog  brega,one leže tamo i bibliotekari mogu slobodno i legalno da vas snabdevaju knjigama.

Danas  više dece uzima knjige iz biblioteke nego ikad ranije, a to su različite  knjige –štamapne, elektronske, audioknjige.

Ali, biblioteke su još, na primer, mesta , da posetioci koji nemaju računare, mogu osigurati dostup k internetu,mogu  ići u mrežu. To je užasno  važno u vreme  kad  tražimo posao , šaljemo prijave na konkurse, sređujemo penziju koristeći intrenet.

Bibliotekari mogu pomoći tim ljudima da se se orijentišu  u svetu.

Bibliteke  kao vrata   u budućnost

Bibliteke su vrata u budućnost. Otuda sa velikom žalošću posmatramo kako  lokalne vlasti razmatraju  zatvaranje bibloteka kao   najlakši način da  se sačuva novac, ne shavatajući da oni potkradaju budućnost  da bi platili za sadašnjost.

Oni  zatvaraju vrata koja bi morala biti otvorena.

Knjige su način opštenja s mrtvima

Knjige su način opštenja s mrtvima .One su metod učenja    od onih kojih više nema među nama. Čovečanstvo  je stvorilo sebe , razvijalo se , porodilo tip znanja  koje možemo da unapređujemo, a ne samo da ga stalno  pamtimo.

To su bajke koje su starije od  mnogih zemalja, bajke koje su  nadživele kulture i zidove u kojima su bile prvi put ispričane.

Treba da podržimo bibliteke.

Koristiti bibiloteke, podsticati  druge da ih koriste,protestvovati protiv njihovog  zatvaranja.

Ako ne cenite  biblioteke     , znači da vi ne cenite informaciju,kulturu ili mudrost                         !

Onda vi gušite glasove prošlosti i  nanosite štetu budućnosti.

Deci treba čitati  naglas

Mi treba našoj deci da čitamo naglas.Čitati im ono što ih raduje.Čitati im  priče  od kojih smo mi  već umorni.Govoriti raznim glasovima , zainteresovati ih  i ne prestati da  im čitamao na glas zato što su oni  već naučili da to sami rade .Učiniti  čitanje naglas momentom  sjedinjavanja kad   niko ne gleda u telefon, kad su sablazni sveta gurnuti ustranu.

Treba da se koristimo jezikom

Treba da se koristimo jezikom.Razvijati se , saznavati šta znače nove reči  i kako ih  pojmiti,opštiti razumljivo,govoriti ono šta mi imamo u vidu .Ne treba da pokušavamo da  zamrznemo   jezik  pretvarajući se da je to mrtva stvar,koju je nepohodno   štititi. Treba da koristimo jezik kao živo biće koja se kreće, koje nosi reči,koja dozvoljava da se njihov izgovor i značenje menja  s vremenom.

Pisci su dužni da pišu istinite stvari

 Mi pisci, posebno dečiji pisci –imamo   obaveze pred čitaocima. Dužni smo  da pišemo istinite stavri,što je osobito važno kad  stvaramo priče o ljudima  koji nisu postojali ili mesta u kojima   nismo  bili , treba shvatiti da  istina nije to što se ustavri desilo, nego ono što nam otkriva ko smo mi ustavri.

Na kraju krajeva ,književnost nije ništa drugo nego istinita laž,pored svega ostalog.

 Ne  smemo zamarati naše čiatoce , nego  da  pišemo   tako  da oni sami zažele da prevrnu  sledeću stranicu.

Jedno od najboljih sredstava za one koji nerado čitaju je priča od koje se  čiatoci ne mogu rastati.

Za decu ne smemo  nikad pisati ono što sami ne bismo hteli da pročiatmo

 Obavezni da našim čitaocima govorimo istinu, da  ih ohrabrujemo,  da ih štitimo,i da im prenosimo onu mudrost koju smo uspeli da steknemo za vreme našeg  nedugog prebivališta u najboljem od svih svetova .

Ne treba da propovedamao, da držimo predavanja, da im serviramo  gotove istine kao što to rade ptice koje hrane svoje ptičiće tako što im u kljunove ubacuju crviće.

I nikad ne smemo, ni pod kakvim okolnostima,   nizašto na svetu ,za decu pisati ono što sami ne  bismo želeli  da pročitamo.

Dužni smo svi, pisci i čitaoci , da maštamao i izmišljamo

Svi mi , odrasli i  deca,pisci i čitaoci, moramo da maštamao.Moramo da  izmišljamo.

Lako se pretvarati da niko  ništa  ne može da promeni, da mi živimo u svetu  gde je društvo ogromno,a ličnost manja  od ičega, niko i ništa, atom , zrnce na pirinačnom polju.

Ali istina se  sastoji u tome  da ličnsti menjaju svet uvek iznova,da ličnosti  stvaraju budućnost, i oni to čine verujući da  stvari mogu biti drugačije.

Osvrnite se oko sebe. Govorim ozbiljno.Zaustavite se na tren i pogledajte  obitavalište u kojemu se nalazite. Hoću da vam pokažem  nešto tako očigledno, što ste već zaboravili.  A to je :sve što vidite, uključujući i zidove ,bilo je nekad izumljeno.Neko je nekad  smislio da je mnogo udobnije sedeti na  na stolici nego na zemlji,i izumio stolicu.Neko je pak smislio način  kako se ja mogu svima vama obratiti u Londonu upravo u ovom času, bez rizika da promuknem. Ova soba i sve stvari u njoj služe da bi ponovo i opet ponovo ljudi nešto izumljivali.

Treba da stvari učiniom prelepim

Obavezni smo da stvari učinimo prelepim.Ne treba svet činiti ružnijim nego što  je bio pre nas,ne treba pustošiti okeane ,ne predavati naše probleme sledećim pokoljenjima.

Treba da pospremimo za sobom i ne smemo  ostavljati  našu  decu u   svetu  koji smo tako isprljali , urušili i unakazali.

Ajnšatjn:Ako hoćete da vam deca budu pametna, čitajte im bajke

Jednom su Alberta Ajnštajna  molili  da savetuje kako da našu decu učinimo pametnijom .Njegov odgovor je bio prost i mudar.

„Ako hoćete da vam deca budu  pametna ,“ rekao je on, „čitajte im bajke.

Ako pak hoćete da budu još pametnija,čitajte im još više bajki.“

Ajnštajn je shavtio značaj čitanja i  mašte.

Nadam se da mi možemo ostaviti našoj deci svet  u kme će oni moći čitati, i da će ona čitati ; svet u kome će  maštati i razumevati.