ЗАШТО НАША БУДУЋНОСТ ЗАВИСИ ОД ЧИТАЊА ДЕЛА УМЕТНИЧКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

.Читање ради задововољства спада у најважније активности у животу човека.

.Ајнштајн:“Ако желите  да вам деца буду паметна, читајте им бајке.Ако желите да вам буду још паметнија-читајте им још више бајки. „

.Истина није оно што се стварно десило, него  оно што нам открива ко смо ми уставри.

.Библиотека-то је слобода.Слобода читања.Слобода комиуницирања.

.Библиотеке су врата будућности.

.Ако не цените библиотеке, значи да не цените информацију,културу и мудрост.

.И никад  не смемо,ни под каквим околностима,низашто на свету, писати за децу оно што сами не бисмо желели   да прочитамо.

. Дужни смо сви,  писци и читаоци,да маштамо и измишљамо.

Угледни енглески писац Нил Гејмен ( Neil Richard  Gaiman, 1960) одржао је ових дана предавање „Зашто наша будућност   зависи под читања књига  уметничке књижевности „ које је  имало великог одјека у светској културној јавности и превдено на више језика.

Доносимо  основне  ставове из тог предавања које је већ постало чувено и значајано.

Својеврсна декалрација интереса

Важно је објанисти људима на чијој су  страни и зашто су тако пристрасни.Реч је је о својеврсној декларацији интереса.

И тако , спреман сам да с вама разговрам о читању. О томе да читање уметничке књижевности, читање ради задовољства,спада у најавжније активности у животу  човека.

Ту сам ја очигледно пристрасан, јер сам аутор   уметничких текстова.Пишем и за децу и за одрасле.Већ 30 година зарађујем себи за живот  помоћу речи и у већини  случајева смишљајући приче

  и записујући их. Нема сумње да сам заинтересован  да људи читају, да људи читају уметничку  књижевност, да постоје библиотека и библиотекарке  како би  развијали  љубав према читању и постојању места где се може читати.

Пристрасан сам , дакле, као писац. Али, ја сам више пристрасан као читалац.

Изградња приватних затвора-рзвојна шансе Америке

Јдном док  сам био у Њујорку   присуствовао сам разговору о изградњи приватних затвора-то је развојна шанса  нове   индустријализације  Америке.

Затворска индустрија   планира  свој будући раст-колико ћелија ће бити потербно.Који ће бити број затвореника кроз 15 година? И они су нашли начин да све то предсакжу врло лако  користећи најпростије алгоритме који се ослањају на анкете чији резултати не могу бити доступни садашњим десетогодишњацима. Или их пак не могу читати ради свог задовољства.

У томе нема директне зависности, не може се  рећи да у образовном друштву нема злочина.Али је узајмана веза међу факторима очигледна.

Мислим да најпростије  међу тим везама произилази из очигледног.   

Писмени људи читају  уметички књижевност.

Уметничка књижевност ставара  две последице

1.    Најпре вам она открива зависност од читања.Жеђ да се сазна шта се  даље десило, изгарање од жеље да се што пре преврне страница,чак и  ако буде тешко,зато што је неко допао мука, десила му се несрећа,и ти мораш знати чиме ће се све то завршити, у томе и јесте  истинско уживање.То подстиче жељу да се науче нове речи, да се почне мислити на други начин,да се продужи кретање напред.

Откривање   да је читање само по себи наслада.Кад  једном то осетите,нико вас не може зауставити на путу сталног читања.

Најпростији начин да се повећа писменост деце је  да  их научимо да чиатју  и да им покажемо да је чиатње пријатна забва.

 Најпростије  је да нађете књиге  која ће им се свидети, омогућите им да дођу до  тих  књига и дозволите им да их прочитају.

Нема лоших дечјих писаца ако их деца читају

Нема лоших аутора за децу, ако деца хоће  да их читају и ако  траже њихове књиге, зато што су сва деца различита.Она налазе потребне им приче,  улазе унутар тих прича.Отрцана , банална  идеја  за њих није отрцана и банална.Зато што је дете први пут открива.

Немојте  одвраћати дете од читања зато што оно шо вашем мишљењу чита  нешто што  не терба.

Уметничка књижевност рађа емпатију

2.    Друга  ствар коју доноси уметмичка књижевност је  та што рађа емпатију.Кад гледате телевизисјку емисију или филм, ви гледате   оно   што  се дешава другим људима.

Уметничка проза  је оно што ви стварате  са 30 слова  и прегрштем знака интерпункције, а ви  сами,  једини,користећи  се својом маштом стварате свет , насељавате га и гледате около туђим очима.

Ви почињетњ да осећате  ствари, посећујете места и светове о којима ништа нисте знали. 

Ви сазанјете  да је спољни свет –такође ви.

Ви постајете неко руги , и  када се вратите у свој свет,нешто се у вама помало изменило.

Емпатија-то је инструменат  који окупља  људе  заједно и омогућава им да се не осећају као самољубиви  појединци.

Ви такође налазите у књигама  понешто  животно важно за опстанак  у овом свету.А то је :у свету није обавезмо да будете бш такви.Све може да се промени.

Нека кинеска искуства

Године 2007. био сам у Кини на првом симпозијуму о научној фантастици и фантазији који је Комунистичка партија  одобрила .

У једном моменту сам упитао официјелног представника  власти:Зашто   у Кини научну фантастику нису одобравали  тако дуго ? Шта  се то изменило ?

Све је сасвим просто, рекли су ми.Кинези су стварали величанстевене  ствари само кад би им донели шеме.Али ништа нису побољшали ни измислили  сами.Он нису изумитељи.Зато су послали делегацију  у САД , у Apple, Microsoft, Google  и  распитивали се код  људи  који су измишљали будућност , о њима самима, Кинезима.И открили су да су ти људи пре него су постали изумитељи  читали научно-фантастичне књиге кад су били  дечаци и девојчице.

Књижевност вам          може показати други свет

Може вас повести тамо где никад нисте били.Посетивши једном друге светове  као онај који                 је једном окусио  чаробне плодове , ви никад нећете моћи бити потпуно  задовољни      светом  у којему сте одрасли.

Незадовољство, то је добра реч

Незадовољни људи могу изменити и побољшати  свој свет,учинити  га бољим, другачијим.

Други начин да се уруши дечја љубав према читању је да се коначно убеди да близу њега нема књига.И нема места  где би их деца могла прочитати.Мени се посрећило па сам то место нашао. Кад сам растао  ,близу мога дома је била велика  рејонска  библиотека.

Библиотека-то је слобода .Слобода читања, слобода комуницирања

Библиотека је слобода. Слобода   читања,  слобода комуцирања.

То је образовање  које  не престаје  оног дана кад   завршавамо  школу или универзитет) ,то је доколица, слободно време , то је прибежиште, инфорамција.

Мислим да се све и састоји у самој природи информације.

Информација има цену ,а потпуна инфомација  је  нема .

Током целе историје човечанства ми смо живели у време недостатка информација.

Поседњих година  смо са недостака информација прешли на презасићеност  њима.

Сагласно Ерику Шмиту са Гугла, сада свака два дана људска  раса ствара толико информација  колико смо их  производили од настанка наше цивилиације до 2003.г.

Сада се задатак састоји у томе да се нађе ретки цвет  у пустињи  на основу којег бисмо могли потражити  конкретно растиње у џунглама.

Неопхпдна нам је помоћ у навигацији да нађемо међу толиким информацијама оно што нам је  заиста потребно.

Библиотеке су места где  људи долазе по информације

Библиотеке су места где  људи  долазе по информације.

Књиге –то је само врхунац инфомационог   леденог  брега,оне леже тамо и библиотекари могу слободно и легално да вас снабдевају књигама.

Данас  више деце узима књиге из библиотеке него икад раније, а то су различите  књиге –штамапне, електронске, аудиокњиге.

Али, библиотеке су још, на пример, места , да посетиоци који немају рачунаре, могу осигурати доступ к интернету,могу  ићи у мрежу. То је ужасно  важно у време  кад  тражимо посао , шаљемо пријаве на конкурсе, сређујемо пензију користећи интренет.

Библиотекари могу помоћи тим људима да се се оријентишу  у свету.

Библитеке  као врата   у будућност

Библитеке су врата у будућност. Отуда са великом жалошћу посматрамо како  локалне власти разматрају  затварање библотека као   најлакши начин да  се сачува новац, не схаватајући да они поткрадају будућност  да би платили за садашњост.

Они  затварају врата која би морала бити отворена.

Књиге су начин општења с мртвима

Књиге су начин општења с мртвима .Оне су метод учења    од оних којих више нема међу нама. Човечанство  је створило себе , развијало се , породило тип знања  које можемо да унапређујемо, а не само да га стално  памтимо.

То су бајке које су старије од  многих земаља, бајке које су  надживеле културе и зидове у којима су биле први пут испричане.

Треба да подржимо библитеке.

Користити бибилотеке, подстицати  друге да их користе,протествовати против њиховог  затварања.

Ако не цените  библиотеке     , значи да ви не цените информацију,културу или мудрост                         !

Онда ви гушите гласове прошлости и  наносите штету будућности.

Деци треба читати  наглас

Ми треба нашој деци да читамо наглас.Читати им оно што их радује.Читати им  приче  од којих смо ми  већ уморни.Говорити разним гласовима , заинтересовати их  и не престати да  им читамао на глас зато што су они  већ научили да то сами раде .Учинити  читање наглас моментом  сједињавања кад   нико не гледа у телефон, кад су саблазни света гурнути устрану.

Треба да се користимо језиком

Треба да се користимо језиком.Развијати се , сазнавати шта значе нове речи  и како их  појмити,општити разумљиво,говорити оно шта ми имамо у виду .Не треба да покушавамо да  замрзнемо   језик  претварајући се да је то мртва ствар,коју је непоходно   штитити. Треба да користимо језик као живо биће која се креће, које носи речи,која дозвољава да се њихов изговор и значење мења  с временом.

Писци су дужни да пишу истините ствари

 Ми писци, посебно дечији писци –имамо   обавезе пред читаоцима. Дужни смо  да пишемо истините ставри,што је особито важно кад  стварамо приче о људима  који нису постојали или места у којима   нисмо  били , треба схватити да  истина није то што се уставри десило, него оно што нам открива ко смо ми уставри.

На крају крајева ,књижевност није ништа друго него истинита лаж,поред свега осталог.

 Не  смемо замарати наше чиатоце , него  да  пишемо   тако  да они сами зажеле да преврну  следећу страницу.

Једно од најбољих средстава за оне који нерадо читају је прича од које се  чиатоци не могу растати.

За децу не смемо  никад писати оно што сами не бисмо хтели да прочиатмо

 Обавезни да нашим читаоцима говоримо истину, да  их охрабрујемо,  да их штитимо,и да им преносимо ону мудрост коју смо успели да стекнемо за време нашег  недугог пребивалишта у најбољем од свих светова .

Не треба да проповедамао, да држимо предавања, да им сервирамо  готове истине као што то раде птице које хране своје птичиће тако што им у кљунове убацују црвиће.

И никад не смемо, ни под каквим околностима,   низашто на свету ,за децу писати оно што сами не  бисмо желели  да прочитамо.

Дужни смо сви, писци и читаоци , да маштамао и измишљамо

Сви ми , одрасли и  деца,писци и читаоци, морамо да маштамао.Морамо да  измишљамо.

Лако се претварати да нико  ништа  не може да промени, да ми живимо у свету  где је друштво огромно,а личност мања  од ичега, нико и ништа, атом , зрнце на пириначном пољу.

Али истина се  састоји у томе  да личнсти мењају свет увек изнова,да личности  стварају будућност, и они то чине верујући да  ствари могу бити другачије.

Осврните се око себе. Говорим озбиљно.Зауставите се на трен и погледајте  обитавалиште у којему се налазите. Хоћу да вам покажем  нешто тако очигледно, што сте већ заборавили.  А то је :све што видите, укључујући и зидове ,било је некад изумљено.Неко је некад  смислио да је много удобније седети на  на столици него на земљи,и изумио столицу.Неко је пак смислио начин  како се ја могу свима вама обратити у Лондону управо у овом часу, без ризика да промукнем. Ова соба и све ствари у њој служе да би поново и опет поново људи нешто изумљивали.

Треба да ствари учиниом прелепим

Обавезни смо да ствари учинимо прелепим.Не треба свет чинити ружнијим него што  је био пре нас,не треба пустошити океане ,не предавати наше проблеме следећим покољењима.

Треба да поспремимо за собом и не смемо  остављати  нашу  децу у   свету  који смо тако испрљали , урушили и унаказали.

Ајншатјн:Ако хоћете да вам деца буду паметна, читајте им бајке

Једном су Алберта Ајнштајна  молили  да саветује како да нашу децу учинимо паметнијом .Његов одговор је био прост и мудар.

„Ако хоћете да вам деца буду  паметна ,“ рекао је он, „читајте им бајке.

Ако пак хоћете да буду још паметнија,читајте им још више бајки.“

Ајнштајн је схавтио значај читања и  маште.

Надам се да ми можемо оставити нашој деци свет  у кме ће они моћи читати, и да ће она читати ; свет у коме ће  маштати и разумевати.