Dušan Janjić: Uticaj Beograda u Parlamentu Kosova će biti oslabljen

Vanredne parlamentarne izbore na Kosovu je za Glas Rusije ekskluzivno prokomentarisao osnivač Foruma za etničke odnose, politički analitičar Dušan Janjić.

Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu, koji će biti održani 8. juna 2014 godine su rezultat dogovora između vodećih albanskih političkih stranaka (PDK – Hašima Tači, LDK – Isa Mustafa i AK – Ramuš Haradinaj), s jedne i diplomatskih predstavnika SAD i EU na Kosovu, sa druge strane. Načelni dogovor da će biti održani vanredni izbori postignut je još u septembru 2013, ali je do pomerenja dolazilo zbog pritiska SAD i EU da se što više postigne u Briselskim pregovorima o „normalizaciji odnosa“ Kosova i Srbije. Nakon toga, usledili su neplanirani vanredni izbori u Srbiji, koji su od marta do maja 2014 godine usporili pregovore i primenu dogovorenog. S druge strane, na samom Kosovu, SAD i EU su očekivale da će lokalni izbori iz oktobra 2013. godine značajnije promeniti unutrašnju dinamiku kao i da sagledaju da li će doći do slabljenja njihovog „lojalnog partnera“ – Tačija.

Sam datum je određen u nameri da se onemogući da čitava 2014 godina bude izgubljena na „normalizaciji“ kao i da se stvore uslovi za postizbornu koaliciju koja će podržati Tačija u nastavku „dijaloga s Beogradom“, kao i u zaoštravanju borbe protiv organizovanog kriminala, počinalaca ratnih zločina i korupcije. U diplomatskim krugovima se najavljuje da će biti otvoreno oko 200 slučajeva u kojima su uključeni i mnogi najuticajniji članovi PDK, AK i LDK. Zbog toga se očekuje da će, posle izbora, ove tri stranke činiti vladajuću koaliciju u parlamentu Kosova, a da će Tači imati svoj treći mandat kao premijer. U skladu sa ovim procenama skraćeni su i rokovi za izborne radnje, a i Vlada funkcioniše bez zastoja iako se nalazi „u tehničkom mandatu“. Ili, kako reče ovih dana jedan blizak sradnik Tačija: Imaćemo treći mandat od 4 godine i ova tri meseca koliko traju pripreme za izbore, sami izbori i formiranje vlade.

Dakle, za razliku od lokalnih izbora, oktobra 2013, u ovom slučaju izlazak Srba nije nešto što izaziva posebnu pažnju albanskih stranaka i Zapada. Oktobarski izbori su trebali da dovedu do širenja suvereniteta Kosova i na teritoriju Severa Kosova, kao i da sve Srbe uvedu u kosovske lokalne institucije i pod dejstvo kosovskih zakona i ustava. Taj zadatak je umnogome ostvaren, mada se Srbi sa Kosova, inidirektno podržani Beogradom, koriste taktikom „jedan korak napred, tri nazad“, te objektivno traje opstrukcija uspostavljanja lokalnih institucija. No, kako ovakav tok stvari umnogome pogađa i same Srbe sa Kosova, albanske stranke i kosovska vlada ne pokazuju veći interes da se u to mešaju, osim što svu odgovornost prenose na Beograd.

Zapad je posle ujeda zmije u Ukrajini, počeo da se i guštera plaši. U strahu da bi veliki ugled i uticaj koji Rusija ima u očima Srba na Kosovu, a i u samom Beogradu, mogao da bude iskorišćen za eventualni bojkot izbora, potom za zaustavljanje procesa „normalizacije“, čak i da bi nedavne izjave predsednika Srbije Nikolića o „konačnom rešenju“ pitanja Kosova koje bi odgovarale promenjenim geopolitičkim okolnostima mogle da se pretvore u zahteve za podelu Kosova na reci Ibar i priključenja ili ostanka Severa Kosova u Srbiji, Zapad nastoji da se ne meša previše u otvorena pitanja povodom vanrednih izbora ne bili sačuvao svoj kredibiltet za kasnije aktivnosti – masovna finansijska podrška razvoju posla i infrastrukture na Severu.

To što tera PDK, LDK i AK da se ujedine je loša ekonomska situacija i visoka nezaposlenost, kao i odluka SAD da zaustavi rast Pokreta samopredeljenja koji predvodi Arbin Kurti i koji zagovara ujedinjenje svih albanskih zemalja i privremeno slabljenje interesa za položaj Srba na Kosovu. Uz to, SNS i njegovi saveznici u vladi Srbije nemaju produktivnu strategiju rada sa Srbima na Kosovu, a srbska opozicija je u rasulu i bavi se sopstvenim opstankom. Na sve to i velike poplave su pokazale da Vlada Srbije nema dovoljno kapaciteta da se, u isto vreme s ovom prirodnom i ekonomskom nepogodom, bavi i Srbima na Kosovu. Zapravo, primenjen je „stari miloševićev model“ - rad s „lojalnim Srbima“ odnosno s onima koji su plaćani iz budžeta Srbije. S tim u vezi, o ko Građanske inicijative Srbskaformirana je lista koja je pod kontrolom Vlade u Beogradu. Ovoj listi su pridodati i neki političari koji su vodili tzv. Tačijeve stranke (najpoznatiji je bivši podpredsednik Vlade Kosova i predsednik SLS – Slobodan Petrović, dr Rada Trajković i Saša Đokić – članovi nekoliko saziva kosovskog parlamenta i poslednje Vlade Kosova). Međutim, ovi političari i nisu imali nikakve izglede da samostalno izbore mesta u Parlamentu, a i izgubili su podršku Tačija – kao i Zapada. No, za Beograd i Srbe to je početni dobitak jer napušta podelu na „Tačijeve“ i „lojalne Srbe“, na kojoj je insistirao bivši premijer Srbije i vođa SPS Ivica Dačić. Međutim, „staro“ u ovoj novoj situaciji je sledeće: Vlada iz Beograda nije podstakla Srbe da razviju svoju političku platformu, nije ništa učinila da se napravi kompromis s onim Srbima koji nisu na njenoj listi, a nije preduzela ni značjanije korake u domaćoj javnosti i međunarodnoj komunikaciji da razreši pitanja koja opterećuju Srbe i budući uticaj Srbije na Kosovu. Nasuprot tome, Beograd podržava Srbe u kratkoročnim reakcijama „bojkota izborne kampanje“ a istovremeno najavljuje da to nije i bojkot glasanja. To, pak, jača uticaj onih političkih grupacija među Srbima na Kosovu (pre svega DSS i Srbsko nacionalno veće) koje su za bojkot Briselskih dogovora i protiv izlaska na izbore.

Zbog svega toga može se predvideti da će:

- Izlaznost Srba na izbore biti mala, posebno na Severu Kosova;

- dve srspke liste – GI Srbska i Progresivna demokratska stranka Nenada Rašića sigurno ući u Kosovski parlament i da će biti Srba u Parlamentu;

- biće i Srba u Vladi Kosova i biće Srbin podpresednik, jer je to garantovano Ustavom Kosova, ali to najverovatnije neće biti niko povezan s listom Srbska i pod kontrolom Beograda;

- kosovske vlasti će Zapad ohrabrivati u insistiranju na daljoj primeni Briselskih dogovora;

- uticaj Beograda u Parlamentu i vladi Kosova će biti veoma ograničen i ukupno oslabljen.

Šta će biti odgovor Beograda na ovakve okolnosti, za sada je nemoguće sa izvesnošću predvideti.

Konstantin Kačalin,