NATO ide u Srednju Aziju

Ove godine operacija NATO snaga u Avganistanu obeležiće 13. godišnjicu. Podvodeći preliminarne rezultate ove kampanje, eksperti priznaju da je u celini ona pretrpela fijasko. Zapadne trupe u avgnistanskoj topografiji nisu postale adekvatno sredstvo borbe protiv partizanske tehnike protivnika.

Talibani ne samo da nisu razbijeni, već još i jačaju. U vezi sa tim postavlja se pitanje: kakvi su bili realni ciljevi početka vojne kampanje trupa koalicije na avganistanskoj teritoriji, ako opasnosti ne samo da nije postalo manje, već su još pridodate i nove.

Analitičari u Dušanbeu, razmišljajući o rezultatima vojne kampanje NATO-a u susednom Avganistanu, kažu: za 13 godina oni nisu uspeli da postignu osetne rezultate. Šta više, izgubili su stratešku inicijativu, koja je prešla lokalnim snagama, uključujući pokret Taliban, smatra tadžički politikolog Abdulvahid Šamolov:

- Talibani spoznaju svoj prioritet: poznavanje terena i stanovništva. Šta više, njima idu ljudi. Taj oblik rata koji vodi koalicija postaje uzrok da ih narod vidi kao okupatore.

U maju predstavnici NATO-a u saopštili da razrađuju planove za svoju narednu misiju u Avganistanu. O bojevim dejstvima se više ne govori. Govori se samo o namerama da se pomogne pripremi avganistanskih nacionalnih trupa. De-jure one odlaze iz Avganistana, de-fakto, ostaju. To je trebalo očekivati. Kako je istakao poslanik parlamenta Tadžikistana Šodi Šabdolov, za NATO rat u Avganistanu je bio samo izgovor da se uđe u Centralnu Aziju:

- Ako čizma NATO vojnika prođe kroz neka vrata, nazad više ne izlazi. Oni nisu planirali da odu iz Avganistana. Stvara se samo privid povlačenja. Njihov cilj je agresija. Sada već prema zemljama Centralne Azije, Kini i Indiji. Evo šta je NATO.

O tome da alijansa ne planira da potpuno povlači svoj kontigent iz Avganistana govori i orijentalista, doktor istorije Aleksandar Knjazev. On skreće pažnju na dejstva SAD — glavnog učesnika vojne kampanje.

- Koliko mi je poznato, sada se radi na preformatiranju američkog vojnog prisustva u Avganistanu. Između ostalog, pretpostavlja se deo vojnog kontigenta koji se još nalazi tamo da se uvede na teritoriju zemalja Centralne Azije, da se ojača vojno prisustvo u Kirgiziji, da se proširi prisustvo na Tadžikistan i Uzbekistan. Takvi pregovori u zatvorenom režimu se vode sa rukovodstvom svih navedenih zemalja. Mogu se navesti konkretni objekti koji zanimaju Amerikance. Mislim da će ovaj pravac jačati, a pritisak na rukovodstvo Tadžikistana, Uzbekistana i Kirgizije će samo rasti.

Otvaranje regionalnog predstavništva NATO-a u Taškentu u maju ove godine deo eksperata je primio sa zabrinutošću. Planira se da predstavništvo pomaće južnim postsovjetskim zemljama po pitanjima odbrambenog planiranja. Posmatrače, na primer, u istom tom Tadžikistanu, brine pitanje moguće predaje NATO naoružanja nekim zemljama regiona. U ekspertskim krugovima o tom pitanju govore da su takvi planovi zapadne koalicije put ka daljoj militarizaciji i tako militarizovanog regiona Centralne Azije.

Galim Fasthudinov,