Velikani – duševni bolesnici koji su darivali ideje svetu

PACIJENT 3.:  ERNEST HEMINGVEJ,  ( američki pisac,  1899-1961)

Dijagnoza: oštra depersija,  umno rastrojstvo

Simptomi: Suisidne sklonosti,  manija gonjenja,   nervi slomovi

Istorija bolesti:  godine 1960.  Hemingvej se vratio s Kube u SAD. Patio je od česte depresije,   mučilo ga je stalno osećanja straha i nedostatak samopouzdanja. Praktično nije mogao da piše i zbog toga  je pristao da dobrovoljno pođe na lečenje u psihijatrijsku kliniku,  gde je bio podvrgnut tretmanima  elektro-  šokova ( ukupno 20 tretmana).

O tom tretmanu  autor romana „Za kim zvono zvoni „   kaže:
„Lekari koji su mi dali elektro-šokove,   ne razumeju pisce:  kakavog je smila  imalo   razaranje  mozga  i brisanje  pamćenja koji predstavljaju moj kapital,   i da me izbace u običan život.

To je bilo sjajno lečenje,   samo što su pacijenta izgubili. “

Po izlasku sa klinike,   Hemingvej je bio ubeđen da ne može više pisati kao pre i  prvi put je pokušao samoubustvo,   ali,   su ga,   na sreću,   bliski prijatelji  u tome sprečili. Na ženinu molbu ,  pristao je da  nastavi  sa lečenjem,   ali od svojih samoubilačkih  namera nije odustao.  Kroz nekoliko dana  pucao je sebi u glavu iz omiljene dvocevke napunivši prethodno obe cevi.

Ideje  koje je darivao svetu.  Tu je najpre ideja o „izgubljenom pokoljenju „. 

Hemingvej kao i njegov drug po peru iz iste epohe Remark,    imao je u vidu konkretno pokoljenje  samljeveno žrvnjem  konkretnog rata.  Međutim,   sam termin je zvučao  više    udobno-od tog doba svako  pokoljenje  nalazi uzroke  zbog kojih bi sebe mogao smatrati  izgubljenim.

Novi književni oblik,   „metod ajsberga „ kad  dargoceni,   sažeti tekst podrazumeva štedri,   duševno razdirući podtekst. 

„Mačizam „ novog obrasca  ovaploćen i u stavralaštvu i u životu.

Junak Hemingveja je surovi  i ne suviše pričljiv  borac,   koji shvata da je borba nekorisna,  ali se treba boriti do kraja.

Najbeskompromisni hemingvejski mačo je postao  ribar Santjago    („Starac i more „) u čija usta je Veliki Hem je „ubacio „ rečenicu:

„Čovek  nije sazdan za to da bi trpeo poraze. Čovek se može uništiti,   ali ga je nemoguće pobediti. “

Sam Hemingvej,   -lovac,   vojnik,  sportista,   mornar,   ribar,  putnik,   nobelovac,   čije telo su pokrivali duboki ožiljci,    na ogromno razočaranje mnogih,   nije se do kraja borio.

Svoje pak ideale pisac nije izmenio:

„Muškarac nema pravo da umre u postelji.  Ili u boju,  - ili metkom u čelo „.

Branko Rakočević