Великани – душевни болесници који су даривали идеје свету

ПАЦИЈЕНТ 3.:  ЕРНЕСТ ХЕМИНГВЕЈ,  ( амерички писац,  1899-1961)

Дијагноза: оштра деперсија,  умно растројство

Симптоми: Суисидне склоности,  манија гоњења,   нерви сломови

Историја болести:  године 1960.  Хемингвеј се вратио с Кубе у САД. Патио је од честе депресије,   мучило га је стално осећања страха и недостатак самопоуздања. Практично није могао да пише и због тога  је пристао да добровољно пође на лечење у психијатријску клинику,  где је био подвргнут третманима  електро-  шокова ( укупно 20 третмана).

О том третману  аутор романа „За ким звоно звони „   каже:
„Лекари који су ми дали електро-шокове,   не разумеју писце:  какавог је смила  имало   разарање  мозга  и брисање  памћења који представљају мој капитал,   и да ме избаце у обичан живот.

То је било сјајно лечење,   само што су пацијента изгубили. “

По изласку са клинике,   Хемингвеј је био убеђен да не може више писати као пре и  први пут је покушао самоубуство,   али,   су га,   на срећу,   блиски пријатељи  у томе спречили. На женину молбу ,  пристао је да  настави  са лечењем,   али од својих самоубилачких  намера није одустао.  Кроз неколико дана  пуцао је себи у главу из омиљене двоцевке напунивши претходно обе цеви.

Идеје  које је даривао свету.  Ту је најпре идеја о „изгубљеном покољењу „. 

Хемингвеј као и његов друг по перу из исте епохе Ремарк,    имао је у виду конкретно покољење  самљевено жрвњем  конкретног рата.  Међутим,   сам термин је звучао  више    удобно-од тог доба свако  покољење  налази узроке  због којих би себе могао сматрати  изгубљеним.

Нови књижевни облик,   „метод ајсберга „ кад  даргоцени,   сажети текст подразумева штедри,   душевно раздирући подтекст. 

„Мачизам „ новог обрасца  оваплоћен и у ставралаштву и у животу.

Јунак Хемингвеја је сурови  и не сувише причљив  борац,   који схвата да је борба некорисна,  али се треба борити до краја.

Најбескомпромисни хемингвејски мачо је постао  рибар Сантјаго    („Старац и море „) у чија уста је Велики Хем је „убацио „ реченицу:

„Човек  није саздан за то да би трпео поразе. Човек се може уништити,   али га је немогуће победити. “

Сам Хемингвеј,   -ловац,   војник,  спортиста,   морнар,   рибар,  путник,   нобеловац,   чије тело су покривали дубоки ожиљци,    на огромно разочарање многих,   није се до краја борио.

Своје пак идеале писац није изменио:

„Мушкарац нема право да умре у постељи.  Или у боју,  - или метком у чело „.

Бранко Ракочевић