Kosovska „uspešna priča“ je bajka NATO alijanse

Kada bi kojim slučajem od količine cinizma u nečijem saopštenju zavisio ratni ishod, onda bi verovatno nedavna izjava američkog generala da je „Kosovo – uspešna priča“, imala veći efekat od svih krstarećih raketa na kojima je zasnovana kosovska kvazidržavnost.

Naime, radi se o tome da je šef NATO snaga za Evropu Filip Bridlov tokom svoje posete Prištini doslovno ocenio, kako se izrazio, da je „Kosovo – uspešna priča“, te da kosovsko društvo „svakog dana napreduje“, čime je na prilično ubedljiv način potvrdio da se po zapadnom shvatanju stvari - državolika forma neke pokrajine dobija putem višemesečnog bombardovanja suverene države, protivno svim istorijskim razlozima i normama međunarodnog prava, a da je navodna „uspešnost“ takvog novostvorenog protektorata - proporcionalna količini američkih i evropskih geopolitičkih interesa.

U svakom slučaju, da ne može biti ni govora o bilo kakvoj „kosovskoj uspešnoj priči“, nego samo o „tragičnoj farsi“, najbolje govore činjenice o ogromnom broju ubijenih i proteranih Srba, porušenih kuća, oskrnavljenih crkava, uništenih pravoslavnih grobalja i srednjovekovnih spomenika, ali takođe o tome svedoče i one činjenice o stanju u pokrajini koje se jednako tiču i Albanaca, i to prvenstveno na polju ekonomije, koja takoreći i ne postoji u pravom smislu reči.

Štaviše, čak i kada bi se uz puno mašte južna srbska pokrajina zaista posmatrala kao državolika struktura, onda bi joj pre svega odgovarao epitet koji Zapad vrlo rado dodeljuje nekim drugim zemljama, koji glasi „propala država“ ili na engleskom „failed state“, pod čime se podrazumeva država koja pored ostalog nije sposobna da garantuje svojim građanima elementarnu fizičku sigurnost, u kojoj je ekonomija u kolapsu, gde su široko rasprostranjeni kriminal i korupcija, i gde postoji veliki broj izbeglica. To su sve simptomi „propale države“ po zapadnoj definiciji, koju na Kosovu vide svi objektivni posmatrači, ali to na žalost ne primećuje jedino glavnokomandujući NATO za Evropu.

Naposletku, ako je takvo Kosovo za generala Bridlova „uspešna priča“, onda je teško razumeti otkuda toliko uznemirenje i zabrinutost Zapada zbog vraćanja Krima u sastav Ruske Federacije, ako su pogotovo u tom slučaju postojali apsolutno svi razlozi – od istorijskih, pa do slobodno izražene volje tamošnjeg naroda koja je bila potvrđena na demokratskom referendumu, a da ne pominjemo ekonomsku i svaku drugu situaciju koja je tamo odlična. Drugim rečima, ako je problematično Kosovo u vizuri NATO komandanta za Evropu ovenčano hvalospevom o napretku i epitetom „uspešne priče“, da li je onda istina da bi se pogotovo za Krim moglo reći da je tek to vrlo uspešna priča, a njegov napredak meteorski?

I na samom kraju, ako bi Srbija jednog dana, protivno većinskom raspoloženju građana, zvanično ili u nekoj drugoj nezvaničnoj formi postala deo zapadnog vojnog saveza, čini se da bi po elementarnoj logici - i ona morala da odjednom prepozna navodnu „uspešnu priču“ u svojoj južnoj pokrajini. Pa makar ta priča bila i očigledna bajka.

Ratko Paić,