Нек буде светлост!

Мислим да би сам Нобел био задовољан нашим решењима, рекао је члан Нобеловог комитета приликом проглашавања имена добитника за физику. Као што се зна, то су тројица Јапанаца: Акасаки Исаму, Амано Хироши и Накамура Шуџи.

Према вољи Алфреда Нобела, награда треба да се додељује за научне разраде које имају максималну вредност за човечанство. Проналазак Јапанаца је омогућио да се оваплоти у живот један од аспеката теорије спректра Исака Њутна. О томе је на церемонији проглашавања победника говорио професор шведског технолошког Универзитета Чалмерс Пер Делсинг:

- Црвене и зелене светлосне диоде су постојале много година. А плаве су веома недостајале. Преда мном је лампа која се састоји од три светслосне диоде – црвене, зелене и плаве. Ако се споје ове боје, добија се бело светло. То је доказао Исак Њутн још 1671. године. Захваљујући плавој светлосној диоди сада можемо да добијемо изворе беле светлости са високом енергетском ефикасношћу и дугим периодом рада. Ова LED технологија тренутно истискује друге. Између осталог многи од вас носе ову технологију у џепу. Блицеви и чак екрани савремених паметних телефона раде уз помоћ LED технологија.

Неколико лабораторија САД, Европе и Јапана још 60-их и 70-их година покушавало је да разради ефикасну плаву светлосну диоду на основу кристала нитрида галијума. Али технологије производње су биле превише скупе. Један од водећих истраживача у тој области био је исељеник из СССР Жан Панков, који је 1973. године признао да је технологија плаве светлосне диоде на нитриду галијума далеко од реализације. Практични успех јапанског трија састоји се у томе што су они направили јефтину и квалитетну плаву светлосну диоду. У свом враду добитници су ишли против признатих истина и нису се плашили да ризикују, сами су конструисали опрему и спроводили на хиљаде експеримената, истакао је Нобелов комитет.

Једноставно сам се бавио оним чиме сам хтео да се бавим, скромно је рекао Акасаки Исаму на својој првој конференцији за штампу.

- Господин Акасаки каже да није мислио о наградама, и о оним производима у којима ће се примењивати плаве светлосне диоде. Он је једноставно радио оно што је сматрао потребним, чак онда када се чинило да је то узалудно. Акасаки је истакао да то није само његова заслуга и заслуга јапанске тројке. Пут ка том проналаску означили су научници не једне генерације из разних земаља...

Корист светлосних диода тешко је преценити. У Физичко-техничком институту Јофе РАН истакли су да ће разрада јапанских научника омогућити да се уштеди до 10% електричне енергије у свету. Само на осветљење у свету се троши до 40% све електричне енергије. Замена чак половине извора светлости светодиодним лампама омогућиће да се смањи количина потрошене енергије за око 10% у размерама читаве Земљине кугле. Плаве светлосне диоде скоро 5 пута су ефикансије од неонских лампи и 20 ол обичних лампи. Али што је важно, светлосне диоде не садрже живу. После употребе оне не штете природи, чак ако се бацају на обичне градске отпаде.

Сада су светлосне диоде постале сателит цивилизације: оне су и у телевизорима, и у авијацији, и у медицини, и у аутомобилским фаровима, екранима телефона и других гаџета. Оне мењају традиционалне прилазе осветљавању и илуминацији. Тако да проналазак за који су наградили јапанске физичаре свуда је око нас, и његова примена ће се проширивати.

Леонид Сакјан,