Опљачкана Централна банка БиХ

Сарајево – Колико је новца украдено из трезора Централне банке БиХ у Сарајеву и ко је све упетљан у ту пљачку, да ли су и по чијем налогу обављане тек рутинске и површне провере „стања у трезору”, показаће истрага због које би, судећи по најавама из Тужилаштва БиХ, многе могла заболети глава.

Засад је познато само то да је ухапшен службеник Централне банке Неџад Бајрактаревић због сумње да је из трезора, у периоду од 2012. до 2014. године, украо око 300.000 евра, што је он и признао у Суду БиХ који је одлучио да му се одреди једномесечни притвор.

„Немам шта крити. У старту сам све рекао. Одмах сам био спреман вратити новац, челници у банци били су спремни да се договоримо, али онда су, из мени непознатих разлога, све збрзали и пријавили”, рекао је Бајрактаревић у судници, затраживши да га пусте на слободу „како би вратио део украденог новца”.

Међутим, његову жељу, као и покушаје његове одбране да докаже да „нема разлога” да он иде иза решетака, обесмислили су наводи тужиоца Исмета Шушкића који је рекао да Тужилаштво БиХ сумња да је из трезора украдено много више од 300.000 евра, можда чак и близу 800.000 евра.

„Он јесте признао да је узео око 300.000 евра, али тужилаштво не зна какво је стање у трезору и немамо увид. Сумњам да је штета много већа. То желимо утврдити истрагом”, казао је Шушкић, наглашавајући да тужилаштво намерава идентификовати и као осумњичене саслушати и Бајрактаревићеве саучеснике.

Према његовим наводима, већ су саслушани многи сведоци, међу којима је и гувернер Централне банке Кемал Козарић, Садик Кадрић, директор Главне јединице банке у којој је Бајрактаревић радио, те његове колеге из трезора које су крађу откриле и пријавиле. Тужилаштво, како је објаснио Шушкић, има намеру да саслуша и чланове комисија за контролу трезора који су у својим извештајима редовно констатовали „како је све регуларно и да нема мањка”.

Према неким неслужбеним информацијама, камере видео-надзора биле су искључене у просторијама банке у којима је Бајрактаревић у неколико наврата новчанице у апоенима од 200 конвертибилних марака (око 400 евра) узимао за себе, а на место где би тај новац требало да стоји, остављао је обичан папир, стиропор и пластифициране фолије преко којих је, како то процедура налаже, стављао врпце и свој потпис.

И док јавност бруји о „пљачки столећа”, политичари у БиХ се не оглашавају. Запањујући је и мук одговорних у Централној банци, на телефонске позиве не одговара ни гувернер Козарић, а увелико се спекулише да је руководство банке потплатило сарајевске и још неке друге медије како не би превише „чачкали” у скандал који је откривен након две године.

Након што је пљачкаш откривен и предат надлежним органима, Козарић је суспендовао девет запослених међу којима је, како незванично сазнајемо, и један млади службеник који је први сигнализирао да стање у трезору није регуларно.

Медији које менаџмент Централне банке није успео или није стигао да поткупи извештавају како се „клупко тек почело одмотавати” и да су у заблуди они који мисле да ће „ћутањем нешто заташкати”, јер је истрага почела. Гувернеру Козарићу и комплетној управи банке сугеришу да, уколико су им руке чисте, из моралних разлога поднесу оставке.

Д. Станишић