Завршава се летње рачунање времена

Летње рачунање времена почеће поново 28. марта 2010. године, а завршиће се последње недеље октобра. Циљ померања времена углавном је уштеда електричне енергије.
Летње рачунање времена је код нас први пут уведено 27. марта 1983. године. Од 1995. године казаљке на сатовима су померане у последњој седмици септембра, на основу одлука које је доносила влада, а 2006. године је донет нови закон у тој области и летње рачунање времена усклађено је са Европском унијом.

"Службено време" у свету помера се унапред у позну зиму или рано пролеће, а враћа уназад у јесен, најчешће за један сат, али тачан број сати и датуми измена одређују се на локалном нивоу и подложни су променама. Померање казаљки у западној Европи уведено је почетком седамдесетих година, уз образложење да се тиме "продужава" дан, омогућују уштеде у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.

Све европске земље користе летње време, а датум померања казаљки различит је од државе до државе, тако да на северној хемисфери летње време почиње последње недеље марта или прве недеље у априлу. На јужној хемисфери почетак и крај летњег времена обрнут у односу на северну. Већина модерних рачунарских оперативних система има могућност аутоматског преласка на летње рачунање времена. Међутим, Израел је до пре неколико година мењао летње време различито од остатка света, због посебног лунарног календара, па већина рачунарских система није могла да прелази на израелско летње време.
Поједини астрономи су, међутим, против померања казаљки и вештачког "продужења" дана, јер сматрају да природу не треба "мучити", макар се то правдало и економском рачуницом.