Кудрјавцева: Руски језик допушта игру речи и рађање подтекста
Руководилац пројекта BILIU Института за стране језике и медијске технологије Универзитета Грајфсвлад Јекатерина Кудрјавцева испричала је дописнику РИА Новости Јулији Осиповој у каквом се положају налази руски језик у иностранству и како се у језику испољава национални карактер.
Јекатерина Љвовна, како процењујете ситуацију са руским језиком у иностранству?
- Све зависи од тога ко је носилац руског језика, који аспект се реализује у конкретној комуникативној ситуацији и методичком прилазу њеног решавања. Тренутно бројност носилаца руског као страног пада, између осталог зато што се смањује број студената који бирају да уче руски као страни језик.
Тим поводом велики значај добијају државни програми за подршку руског језика, проучавања историје и културе Русије као предмета јединственог циклуса, у чему учествују вишепрофилни педагози. И желимо да се надамо да ће се финансирати управо оно што тражи потенцијална циљана публика, узимајући у обзир услове земље и насталу геополитичку ситуацију.
Да ли руски језик одражава национални карактер не у филозофском, већ у филолошком смислу?
За руски језик је мало карактеристичан јасно прописан ред речи у реченици; за разлику од немачког. Приликом превода руског дијалога на немачки, како би се угодило правилима немачке граматике, редослед се крши, мада има битан значај за дешифровање подтекста реченог. На пример, „доћи ћу за једно 15 минута“... Немац ће то превести као „доћи ћу за 15 минута“ и чекаће вечност. Руски језик дозвољава да се растегне просторно-временски континуум, да се он учини мање одређеним. Немачки језик је конкретнији, у њему нема граматичког система који допушта игру речи на нивоу подтекста. Немци не схватају руски хумор исто као ни руске алузије, не умеју да читају између редова.
Са лингвистичке тачке гледишта у савременој књижевности постоје узорни аутори?
Према мени то је Борис Акуњин у прози. Он доказује да чак сада може да се пише величанственим руским књижевним језиком у разним жанровима и стиловима, не прелазећи границе потпуно писмене касичне форме. У поезији је више промена, али на прво месту то су Олга Седакова и Ина Љвовна Лисњанска.
- Извор
- Глас Русије, фото: © Flickr.com/quinn.anya/сс-by-sa 3.0/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Глобални гигант Глово напушта БиХ, а домаћа апликација Ордера преузима тржиште доставе хране. Ресторани и купци масовно прелазе на поуздано домаће рјешење — које своју мрежу већ шири и...
Savremena astronomija već dugo nije vezana samo za optičko posmatranje neba teleskopima, već je ona postala i nauka o ogromnin bazama podataka. Teleskopi nove generacije svake noći generišu terabajte...
Вашингтонска асоцијација бициклиста (WABA) по први пут је организовала дипломатску бициклистичку вожњу поводом Светског дана бицикла, окупивши представнике више од 40 дипломатских мисија у Вашингтону. Организатори су нај...
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
Остале новости из рубрике »
















