Лавров: Кијев да се договори са ДНР и ЛНР о мировњацима
Русија је спремна да размотри било који предлог који би побољшао ситуацију у источној Украјини, али је потребно о томе разговарати и са сукобљеним странама, рекао је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.
Лавров је, комантаришући иницијативу Кијева да од Савета безбедности УН и Савета ЕУ тражи спровођење међународне мировне операције на територији Украјине, рекао да је о томе потребно разговарати с обема странама у сукобу — украјинским властима и устаницима Луганска и Доњецка.
„Немамо ништа против тога да разматримо било који предлог, али потребно је разговарати са странама које учествују у конфликту — украјинским властима и устаницима Луганска и Доњецка“, изјавио је Лавров у интервјуу за Русију севодња.
Према његовим речима, то је зацртано и у минском пакету мера од 12. фебруара, где се наводи да обе стране треба да почну са повлачењем тешког наоружања, а надаље да се баве хуманитарним питањима, разменом заробљеника, ослобађањем незаконито ухапшених особа, хуманитарном помоћи, амнестијом, политичким процесом, успостављањем социјално-економских веза, исплатом социјалне помоћи, пензија и, наравно, уставном реформом.
Коментаришући интервју свог украјинског колеге Павела Климкина листу Комерсант, који је изјавио да је захтев за довођење мировне мисије у Донбас већ упућен Савету безбедности УН, Сергеј Лавров је рекао да та идеја на преговорима у Минску није била споменута.
Павел Климкин тврди да је питање мировне мисије на сусрету „Нормандијске четворке“ било постављено.
„Ја, као и сви остали, укључујући лидере држава, провео сам у Минску на ногама и без сна готово 17 сати и не сећам се да је то питање постављено“, рекао је Лавров.
Одговарајући на питање због чега се у документима из Минска та идеја никако не спомиње, Климкин је рекао да тамо нису били сви који би требало да донесу одлуку.
У Минску исто тако нису били ни сви који би требало да одлучују о ОЕБС-у, јер ОЕБС чини 57 држава. У сваком случају, то је било формулисано као иницијатива лидера 'Нормандијске четворке' и она је предата ОЕБС-у“, објаснио је Лавров и додао да у преговорима у Минску такође нису учествовали ни сви чланови Савета безбедности УН, што није спречило да то међународно тело усвоји нацрт резолуције коју су у Минску саставили представници Русије, Немачке и Француске.
„Заиста је некоректно говорити да у Минску нису били сви који треба да донесу одлуку о мировној операцији“, закључио је шеф руске дипломатије.
Лавров је, између осталог, указао на то да је мировна операција УН дуготрајан процес који подразумева сагласност Савета безбедности, формирање мисије, опремање, одлучивање о мандату и правилима понашања.
„Све то захтева време. Али најважнија у политичком процесу јесте сагласност обеју страна. Колико ми је познато, Луганск и Доњецк изричито се залажу за строго поштовање Минског споразума, а пре свега о проширењу и додатно, опремању специјалне посматрачке мисије ОЕБС-а“, изјавио је Лавров.
„За то су се заложили лидери Русије, Украјине, Француске и Немачке 12. фебруара у Минску, о томе су говорили и 2. марта током телефонске конференције. У контактима министара иностраних послова 'Нормандијске четворке' ми недвосмислено подвлачимо важност појачавања напора да се испуни оно што је постављено као услов у Минску“.
Лавров је такође прокоментарисао могућност испоруке америчког наоружања Украјини.
„Полазимо од тога да већина Европљана ипак сличне планове сматра веома опасним, мада у Европској унији има оних који буквално подстичу све које могу да подстакну на испоруку наоружања. То је једнозначна линија која води слому минских договора, њихово директно нарушавање, с обзиром на то се да у документу, насупрот овоме, говори о повлачењу свег иностраног наоружања из Украјине“, нагласио је министар.
Лавров је такође подсетио да је још 21. фебруара 2014. у договору који су потписали Јанукович, Кличко, Јацењук и Тјагнибок, у присуству и уз гаранције министара иностраних послова Француске, Немачке и Пољске, било речи о разоружавању свих незаконитих војних формација.
„То није учињено. Као и раније, такве структуре, попут 'Десног сектора', просто одбијају да разговарају о томе коме треба да се потчине — они се потчињавају само себи. То се односи и на добровољачке батаљоне које су формирали и плаћају их украјински олигарси. Њихова потчињеност и спремност да испуњавају наредбе врховног главнокомандујућег изазивају огромна питања. Намеће се сумња да монопол на примену силе који у свакој нормалној земљи треба да има врховни командант оружаних снага, почиње да се губи. Данас се тај принцип, кључан за сваку демократију, у Украјини не примењује“, подвукао је Сергеј Лавров.
- Извор
- / vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Глобални гигант Глово напушта БиХ, а домаћа апликација Ордера преузима тржиште доставе хране. Ресторани и купци масовно прелазе на поуздано домаће рјешење — које своју мрежу већ шири и...
Savremena astronomija već dugo nije vezana samo za optičko posmatranje neba teleskopima, već je ona postala i nauka o ogromnin bazama podataka. Teleskopi nove generacije svake noći generišu terabajte...
Вашингтонска асоцијација бициклиста (WABA) по први пут је организовала дипломатску бициклистичку вожњу поводом Светског дана бицикла, окупивши представнике више од 40 дипломатских мисија у Вашингтону. Организатори су нај...
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
Остале новости из рубрике »
















