Злочин у Добровољачкој: 23 године од масакра војника ЈНА у Сарајеву

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој улици, која се 3. маја 1992. године мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН, на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан (крњег) Предсјдништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње такозване Републике БиХ.

Иако је за безбедност младих војника гарантовао тадашњи председавајући Председништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбедно изашла из Сарајева, већ је прекинута оружаним нападом.

Први напад је извршен 2. маја на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључиле струју, воду и телефоне.

Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два Муслимана и два Албанца, од тога 10 официра, 28 војника и четири грађанска лица која су радила у ЈНА.

Током 2. и 3. маја 1992. године над припадницима ЈНА у Сарајеву почињени су тешки злочини: напад на колону војника у Добровољачкој улици и отимање чланова њихових породица, које су паравојне мислиманске формације користиле за уцењивање и размену.

Припадници „Зелених беретки“, „Патриотске лиге“, „Бисера“ и других озлоглашених паравојних муслиманских јединица отимали су децу и супруге припадника ЈНА да би их потом размењивали, с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима почетком рата у Сарајеву.

Правосудне институције БиХ, упркос тврдњама да „раде“ на том случају, ни након 23 године од крвавог злочина у Добровољачкој улици нису учиниле ништа на процесуирању криваца, а породице жртава нису добиле одговоре на питања ко је наредио, а ко поубијао недужне младиће.

Према бројним сведочењима и пресретнутим разговорима тадашњих муслиманских лидера, злочин у Добровољачкој почетком маја 1992. године над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби починили су припадници тзв. Армије РБиХ и Територијалне одбране РБиХ.

У злочинима су се посебно „истакли“ припадници паравојних муслиманских фаланги, којима су командовали осведочени предратни криминалци.

Јавност у Србској све ове године огорчена је због спорости и неефикасног процесуирања злочина у Доборовољачкој улици, иако су у истрагама најчешће помињана имена била: Јован Дивјак, Ејуп Ганић, Јусуф Пушина, Хасан Ефендић, Заим Бацковић – Заги, Драган Викић, Јовица Беровић, Емин Швракић, Дамир Долан, Јусуф Кецман, Ибрахим Хоџић, Џевад Топић звани Топа, Фикрет Муслимовић, Решад Јусуповић, као и неизоставни Исмет Бајрамовић – Ћело…

Погледајте документарац Срна филма о овом монструозном злочину муслиманских екстремиста у Сарајеву 1992.