Како је Путин надмудрио Обаму

Обамина теорија да је руска економија „поцепана на комаде“ ових дана се – разбила у парампарчад! Агенција Блумберг објавила је да је „за прва три месеца 2015. године руска валута, по свим показатељима, прешла из категорије најгорих у најбоље у свету“.

Неинформисани читалац могао би да помисли да су западне санкције укинуте и да је Русији „дозвољено" да подигне главу и избегне економску катастрофу, и то након што је амерички председник Обама „руску економију покидао на комаде".

Шта се заправо догодило?

Увођење санкција било је заиста срачунато на то да уништи руску економију како би се изазвало незадовољство грађана који би, по веровању инспиратора ове економске мере, реаговали тако да „одувају" са власти Владимира Путина, главног кривца за све западне невоље.

Мере које су предузете, пажљиво су биране — да не оштете превише економију западних земаља, која се последњих деценија толико испреплетала са руском, да то и није било баш лако извести.

Како не би и себе казнио драстичном мером забране увоза руских енергената, Запад се одлучио за већ једном испробану меру — драстично обарање цена нафте и гаса, уверен да ће тако нанети озбиљан ударац руском буџету, који се углавном и пунио доларима од извоза енергената. Тако се једним ударцем убијају две муве — Запад добија јевтину нафту и гас, пуни своје резерве, а Русија пропада.

Логично би било да и Русија у тој ситуацији смањи извоз и сачека нека боља времена, али она, зачудо, чини управо супротно — појачава производњу и извоз. Рубља драстично пада, а руски буџет, који се планира у рубљама — енормно се пуни.

Како то изгледа, покушаћемо да објаснимо на примеру 100 хиљада долара.

У тренутку када су уведене санкције, долар је вредео око 34 рубље, што износи 3.400.000 долара. Кад је пала цена нафте, америчка валута је у једном тренутку вредела готово 70 долара, што ће рећи, да је на сваких 100 хиљада „буџетских" долара, у државну касу стизало седам милиона рубаља! Компаније извозници нафте и гаса нису никад живеле боље — зарађују у доларима, а обавезе плаћају у рубљама. За њих, заправо, барел нафте вреди двоструко више.

Али, Русија није само велики извозник енергената, него и велики увозник хране и високих технологија, што се, наравно, плаћа доларима. Рампу на извоз високих технологија, одмах су ставили сами произвођачи.

Чинило се да Путину не преостаје ништа друго, осим да цену увезене хране превали на народ, што ће рећи, да дозволи да се цене дуплирају, пратећи раст долара, и да се тако реализује прокламовани циљ санкција. Уместо тога, он мимо свих очекивања, забрањује увоз хране са Запада, надмудривши још једном главног инспиратра кажњавања Русије.