И Устав мењамо највише због Европе

Већи део најављених промена Устава изискују европске интеграције и усклађивање србског са европским законодавством. Један од разлога може да буде и жеља да на мала врата буде промењена преамбула која се тиче Косова.

До краја недеље би према најави Зоранa Бабића, шефа посланичке групе СНС-а, требало да буде формиран Акциони тим Скупштине Србије који ће почети разговоре о промени политичког система, изменама изборног закона и Устава Србије.

Како је најавио Бабић, за две недеље би требало да јавност буде упозната са тим шта би све требало мењати у Уставу. Готово у исто време са најавом формирања овог тима, поједини дневници пласирају причу како председник Србије Томислав Николић такође жели промену Устава како би преко те промене повећао овлашћења председника Републике, тако да може да бира премијера и саставља владу.

Шта ће бити са преамбулом

За професора Слободана Орловића са Правног факултета у Новом Саду најава формирања акционог тима је само наставак најаве премијера Вучића да би требало мењати Устав. Међутим, он каже да је за њега као неког ко се бави уставним правом загонетка шта то треба мењати у Уставу.

Орловић каже да претпоставља да је сметња будућим европским интеграцијама територијални интегритет Србије, односно Косово и Метохија, што се налази и у преамбули и у нормативном делу Устава.

„Сигурно да Устав у неком смислу смета даљим европским интеграцијама, јер се оне одигравају у некаквој дволичној атмосфери. Најављује се, с једне стране, да је Србија радо виђена у ЕУ, а с друге стране, исто то се најављује и за такозвану Републику Косово, што су две неспојиве ствари“, тврди Орловић за Спутњик.

Он даље најављује да Србију на путу будућих европских интеграција чека пренос дела суверености, тачније прихватање уговора ЕУ и њених директива, то јест њеног секундарног права као дела правног система Србије.

Аналитичар Драгомир Анђелковић подсећа да су све земље које су приступале ЕУ кориговале свој Устав и мењале политички систем.

„Проблем би био ако је ово само мимикрија да се статус Косова редефинише, односно на мала врата избаци преамбула. Она врло јасно дефинише да је Косово део Србије, али и обавезу свих политичких структура да се боре за очување територијалног интегритета“, наглашава Анђелковић за Спутњик.

Николић и медијске спекулације о овлашћењима

Медијским најавама према којима председник Николић жели да променом Устава сам себи повећа овлашћења, аналитичари са којима је Спутњик разговарао не придају велику пажњу.

„Мени се чини да су то некакве полужуте медијске спекулације. Наиме, председник Републике је према Уставу један од овлашћених предлагача промене, односно доношења новог устава, и према томе не видим зашто би он, било како да се зове, стајао иза нечега или иза некога, него би сам то саопштио“, тврди Орловић.

Он каже да око питања — да ли променама Устава оставити председнику Републике несразмеру између непосредног избора и великог легитимитета који из тога црпи, и малих, готово украсних овлашћења која има — ни струка не може да се сагласи.

„Заговарам тезу да треба оставити непосредан избор председника јер он на тај начин представља одређену противежу влади. Јер није добро ни у једном демократском систему када једна личност ужива изузетно велику власт. У том смислу сам пре за то да он добије један део овлашћења извршне власти, а да се легитимитет који добија непосредним избором задржи“, закључује Орловић.

С друге стране, Драгомир Анђелковић сматра да није реално да било ко од србских политичара сада има превелику улогу у отпочињању процедуре промене Устава.

Он каже да су србски политичари свесни да Србија има преча посла од промене Устава, попут консолидације економије.

„Николић сигурно није тај који покреће промену Устава да би добио већа овлашћења, јер он већа овлашћења и неће добити. Како год се та процедура завршила“, додаје Анђелковић.

Зоран Бабић је најављујући формирање Акционог тима изразио наду да ће тим до краја године завршити посао око припреме предлога за промену политичког система, али није желео да лицитира хоће ли наредне године уследити ванредни парламентарни избори, према новим изборним правилима.

Критичари важећег Устава посебно истичу статус аутономних покрајина, потребу за децентрализацијом, недостатке изборног система, овлашћења председника државе, неадекватно регулисана људска права, заштиту података.

Стручњаци напомињу важност и неопходност широког консензуса приликом евентуалног доношења новог највишег правног акта.

Ненад Зорић,