Брисел од Србије тражи слабије везе са Републиком Србском

Брисел спрема нову листу захтева за Србију око Косова и Метохије, али и односа са Москвом и Републиком Србском, а који би ускоро могли да буду испоручени као услови за отварање поглавља 31 о спољној о безбедносној политици - сазнају "Новости".

Према нашим информацијама, највероватније ће се тражити ревизија Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране, које су донете 2009, уз објашњење да су се околности у свету промениле, а са једним циљем - да се Србија и ту практично одрекне Косова, дистанцира од Русије, олабави везе са Бањалуком и "закуца" чланство у ЕУ као најважнији спољнополитички циљ.

Брисел ће инсистирати да се у тексту Стратегије безбедности смањи акценат који је стављен на Косово, чија је сецесија наведена као највећа безбедносна претња за Србију. ЕУ је трн у оку, и то што је наглашена опредељеност за развијањем нових димензија посебних односа са Русијом.

Такође, за ЕУ је спорно и што се у овим стратешким документима Србија опредељује и за развијање посебних односа са Републиком Србском, продубљивање веза са Кином, Индијом и Бразилом и обнављање и јачање сарадње са несврстанима.

Да се у бриселској кухињи кува нова листа захтева за Србију, потврдио нам је и шеф дипломатије Ивица Дачић:

- Поглавље 31 раније није било посебно тешко у преговарачким процесима. Али, сада се чују неки жамори у ЕК да је могуће у нашем случају да се уведу неки критеријуми.

Он наглашава да усклађивање спољне и безбедносне политике не треба сводити на тему увођења санкција Русији. И шефица нашег преговарачког тима са ЕУ Тања Мишчевић сматра да неће бити директног захтева да се прикључимо ембаргу Москви, али да се очекује напредак у усклађивању политике са Бриселом:

- Из Брисела су поручили да би извештај о поглављу 31 требало ускоро да буде готов. Засада нема информација да ли ће и измене стратегија бити мерило за његово отварање. Такође и ЕУ стратегија је у фази израде, а стара је застарела, па не видим зашто би од нас захтевали измену националних докумената у овој фази интеграција.

Игор Новаковић, из ИСАЦ фонда, каже нам да међу појединим државама ЕУ постоји страх да би Србија, када постане чланица, могла да буде "тројански коњ" Русије у Европском савету и да блокира све важне одлуке:

- Зато Унија жели да се обезбеди да се Србија, до пријема у чланство, и стратешки определи и документима обавеже да ће јој ЕУ увек бити испред Русије.

СПОРНЕ И САНКЦИЈЕ ПРИДЊЕСТРОВЉУ

ЕУ ће тражити и да Србија повећа проценат усаглашености са одлукама Брисела. Прошле године, ми смо одбили 17 од 35 резолуција и декларација ЕУ. Осим одлука о Украјини, нисмо се придружили ни санкцијама Зимбабвеу, и рестриктивним мерама против Египта и БиХ, као и вођства Придњестровља.