Шест величанствених

Поводом 65 година од оснивања, Железнички музеј из архива је изнео униформе, оригиналне капе, возне карте и уметничке слике које причају „Шест величанствених“, највећим железничким станицама Југославије воде у време када је путовање возом било више од путовања.

Поред тога што публика може да се упозна са најважнијим моментима развоја свих шест железничких станица бивше заједничке државе — обухваћен је период од 1849. године, када је изграђена станица у Љубљани, до данас — већину експоната моћи ће да види први пут.  

„Наиме, поједини предмети никада нису били приказани јавности у Србији. Припремајући изложбу откриле смо велико благо музеја за које нисмо ни знале, међу њима су и импозантни станични фењери“, каже за Спутњик једна од ауторки, Јелена Миљевић

„Сматрамо да потичу са загребачке и београдске железничке станице, вероватно из двадесетих година прошлог века. Врло су интересантни, то су гасни фењери. Мислимо да их препознајемо на неким фотографијама, али су већ престаре да бисмо могли да видимо све детаље. Ни уз коришћење најсавременије опреме то са сигурношћу не можемо да тврдимо“, каже Јелена Миљевић. Специјално за ову изложбу шивене су реплике униформи железничара, које красе оригиналне значке.

Посебну пажњу посетилаца привлаче капе радника са железнице, печати из времена када је Љубљана била Лајбах и они из Независне Државе Хрватске, када је саобраћао воз за Босну. Ипак, чини се да је најзанимљивији мач који је, мало је познато, коришћен на србским државним железницама.Отворена је у „Ноћи музеја“,  јер су ауторке желеле да деци, која  углавном никада нису путовала возом, приближе развој железница у великој држави. Старији посетиоци неочекивано бурно реагују, каже Јелена Миљевић. „Прејаке емоције изазива, посебно код тих генерација из 50-их и 60-их година, који памте железницу у најсјајнијем светлу, тако да су људи дефинитивно ганути. Вратили су се у детињство и сви су се подсетили живота у заједници, како је то некада изгледало, то путовање из главних градова бивших република“, каже ауторка.

„То су били официрски мачеви. Занимање железничара је било јако важно, железничари су били важне личности и као такви морали су носити сву потребну опрему, као официри“, каже Јелена Миљевић.

Део изложбе су акварели и цртежи са железничким мотивима, уметничке слике које никада нису излагане, дела Николе Граовца, Гордане Јовановић, Станета Кумара… Поставку чине и експонати из бивших југословенских република, старе и нове фотографије и предмети из фондова Хрватског музеја, Железничког музеја у Љубљани и Градског музеја у Скопљу. Изложба води у време када су људи у возовима комуницирали, када су били место сусрета, где се јела пилетина.

Железнички музеј успео је да појасни и зашто је временом долазило до промене значаја појединих станица, што је на Балкану било у тесној вези са бурним историјским променама које су се дешавале на овом поднебљу.

Иначе, Железнички музеј један је од најпосећенијих у Београду, захваљујући близини железничке и аутобуске станице, најчешћи гости су му страни туристи.

Изложба „Шест величанствених“ повлачи сјајну паралелу између времена у коме се на пут полазило возом и стизало на одредиште брзином примереној савременом добу. Српске железнице данас су далеко од тог комодитета и савремености.