Педесет фестивала у Кули

Навршило се пола века откад је први пут  Републички фестивал драмскоих аматера Србије  одржан у Кули, па је  тако  овај  57. по реду који се одржава од 19. до 27. јуна 2015.  јубиларни,  50. Фестивал који се одржава у престоници свеколиког   србског  позоришног аматризма.
 
Решили су и решавају

Тако је  Савез аматерских позоришних друштава Србије  на   заједничкој пленарној седници  одржаној у граду Светозара Марковића у пролеће 1966. са  делегатима  скупштине општине Кула,  решавао и решава:

да престони град позоришних аматера Србије,  од сад па  за увек,  буде и остане варош на северу Бачке,  Кула,  који се има прогалсити за град-тетатр.

Тако нека буде и остане  и никако друкчије - и  Позоришна    комуна  Кула  доби  статус без ограничења рока трајања,  па је самим  тим и било који покушај  ограничење мандата  за   њу неприменљив.

И би тако

Од  18. до 26. јуна 1966. у Кули се одржа Осми  Републички,  а Први њен,  Кулски и Републички, фестивал аматерских позоришта Србије.

И тако сваког јуна већ пола века.

Њима дајемо  спомен ову.

Васпостављена стваралачка  радост аматера (љубитеља)

У позоришној естетици  Кулског фетивала циљ је  био  постављен,  успешно се и доследно оставрује на свакој од педесет сценских сеанси   колико их  је  досад протекло:  представе треба новом  енергијом коју васпоставља  стваралачка  радост ентузијаста  подићи до оних висина на којој јој као  сценској игри више нема места.

Зато што је већ неприметно преображена у колективну радњу,  мистерију и литиргију која служи новој религији,  Позоришном колкетивитету (који је привремено запосео и Публику),  општој идеји  ослобођеног духа  као врховном вођи у потаји.

Аматерска позоришта која су своју сценску  дуговечност  проживела на 50. Кулских фетивала прохујалих с аплауизма,   одрастала су на попришту колективне  радње  чија је игра сламала рампу,  склањала завесу.

Уздизање гледаоца на естетски пиједестал којег успевају да се домогну само аутентични творци представе

Она су гледаоца уздигли  на  онај естетски пиједестал  на коме му је било и тешко и   тесно да буде  само учесник игре, него је желео да узлети до неслућених висина којих  успевају да се домогну једино аутентични творци  представе.

И многи су   их се на ових 50 фестивала у Кули прохујалих с аплауизма  у граду тетару,  и домгли.

Гледалац - главни актер сценског привиђења

На сваком од ових 50 Кулских позоришних светковина   прохујалих с аплаузима са сцене  су непрестано допирале искрице  из запретаног огња авантуре   чији је континуитет увек изнова  васпостављан: гледалац,  главни актер сценског привиђења, као изгнаник из Еденовг врта  наде, иза којих  младожења  пирује „с мудрим девама“ илузије,    спрема се да их поново отвори смелом деснцом.

Аматерски глумачки колективи –доборовоњни сакупљачи и дародаваоци снова

Аматерски глумачки колекитиви  су на сцени Културног центра у протекла пола века Кулског фестивала који  је прохујао с аплаузима,  интуицијом слутили  да песник у драми просипа сне на позорници,  па су глумци  тако постајали   доборовољни и сакупљачи и дародаваоци снова  истовремено.
Зато драмски аматери  никад не треба да гуше оспенара у себи  ако се икад у њима помоли на њиховим   путевим осањаним маштом.

Рођени драмски писац је само либретиста за своје глумце

Гледаоци  су се на сваком  од 50  Кулских фестивала  које  је замела радост гледалаца,  поготово  на најсупешнијим сценским сновђењима,  могли осведочити  да се најбољи глумци  никад нису дали да их опсени писац комада.

Јер и глумци,  поготово они најбољи,  као уосталом,   и гледаоци, они најприљежнији,  су убеђени да је рођени драмски писац био и остао само либретиста  за своје глумце.

Зато што најснажнији  сценски ефекат увек пре настаје  као повлађивање глумчевом  инстикту  у погледу језичког ритма,  него што се постиже било какавом  сценском  рутином  и архитетонском рафинираношћу  укупног сценског исказа са текстом као  равноправном компонентом. 

(Наставиће се)

У наставку следи:
Шта би уопште било  позориште ако  не би значило промену  постојећег стања?



Бранко Ракочевић