Поводом 75. годишњице рођења Јосифа Бродског (III)

Пре 75.   година (Лењингрд, 1940)  рођен  је  песник,  есејиста,  драмски писац,  добитник Нобелове награде за књижевност(1987. ) Јосиф  Александрович Бродски  (умро у  Њујорку 1996. ).

Годишњици  рођења  великог светског песника који је писао на руском (поезију)   и  енглеском језику  (есеје)  посвећујемо фрагменте из његове поезије у преводу Бранка Ракочевића.

Бесмртност од смрти не молим

Бесмртност од смрти  не молим / овако уплашен,  зањубљен и ничији /-Али сваким даном  ја
све више дишем/  Прожет вером и чистији  док ово пишем.

У те ширине сви прозори гледе /на Север,  где пијеш све више и више / што ти силе све јаче бледе.

Како је лепо што те никад у предела таме / Ничија рука  пратила није /,  Како  је добро што сам на свету/Одлазиш пешке   са станице препуне галаме /.

Живот,  вероватно није тако дуг/Да би могао стати у неки ружни и дугачки  од претинца круг,

Једино што се са светом догодити може-то је да ће постати већи,  т. ј.  многољуднији,  али се у размерама повећати  неће.

Од свих делова тела,  највише пазите на кажипрст свој,   јер он жуди  ка разобличавању.

Настојете да уважавати живот не само због његове лепоте,  него и због тешкоћа које собом носи.

Ако председници то не могу да раде са својим женама,  они то чине са својим земљама.

Средина у којој се ја налазим,   је рај / Јер рај-то је место немоћи. Јер,  то је једна од таквих планета,  / Где нема перспективе.

Живети у епохи  покоровања,  оном ко има узвишену нарав,  / Нажалост,   није лако.

Љубав је јача од растнака,  али растанк дуже траје од љубави

Оно због чега ће  нестати све династије –је мањак  престола  у односу на број  наследника.  

Љубав је јача до растанака,  али  растанак  дуже траје од љубави.

Зашто на свету нема завода/ Где  би се правила слобода?

Изгубити независност је много горе,  него изгубити невиност.

Живот - онакав какав је – није борба између Зла  и Добра,  него између  Зла и Ужаса.

Слобода је – кад заборавиш име код тиранина.

Ја нисам солиста,  али сам туђин у ансамблу

Бол учи не смрти,  него животу.

Смрт је оно што се дешава  другима.

Нема у Русији џелата који се не боји да ће једног дана постати жртва,  и то не обична жртва него најнесрећнија,  која не  би признала  (макар себи)  да поседује моралну способност да буде џелат.

Тужна истина се сатоји у томе што речи капитулирају пред стварношћу.

Суштина живота се не састоји у оном што он садржи,  него у  вери у то,  што он мора  имати.

Тамница – то је недостатак простора  који се надокнађује преобиљем времена.

Страшни суд – човека који је проживео живот у Русији,  требало би без икаквог разговора  сместити у рај.

Сви ћи бити у гробу једнаки/Макар колико се у животу разликовали.

Нико не  зна шта ће бити у будућности. А најмање од свих  то знају они који верују у истоијски детерминизам. После њих долазе   шпијуни и новинари.

За разлику од жвотиња/Човек је спсобан да  оде од оног што  воли.

Само време,  сукобљено са сећањем,  може сазанти о својојм беспрвности.

Ја нисам солиста,  али сам туђин у ансамблу.


Избор и превод: Бранко Ракочевић