Саопштење за јавност Српског сабора Двери, Сребреница не сме проћи

Ко су ти посланици и која је то већина која нам спрема дефинитивно затирање националног достојанства и самопотврђује непријатељску пропаганду и медијску сатанизацију о Србима као злочиначком и геноцидном народу, узрочнику свих ратова и злодела у бившој Југославији? Зар да дозволимо да наши посланици српски народ од жртве праве џелатом? Зар да допустимо да се у нашем парламенту на највишем државном нивоу прекраја морална биографија српскога народа и излази у сусрет измонтираној непријатељској слици о нама?

Каква је правна вредност пресуде Међународног суда правде који ништа није истраживао и процесуирао већ се само позвао на пресуду Хашког трибунала? Ако је у Сребреници учињен и чињенично и правно непостојећи територијално ограничени геноцид, шта је онда учињено над српским немоћним цивилима у сребреничким селима од 1992. године и ко је и када за то одговорао? Која се резолуција бавила страдањем Срба у 20. веку? Зашто се извлачи само један и то неиспитан случај из последњег крвавог грађанског рата?

Каква је правна вредност Хашког трибунала, политичког суда за Србе, чија комплетна сребреничка конструкција стоји на сада већ у потпуности доведеном у питање сведочењу једног плаћеника и босанског Хрвата?

Каква може бити политичка вредност резолуције у Скупштини Србије коју доносе посланици који ништа не знају нити су спремни да сазнају о томе шта се заиста догодило у и око Сребренице од 1992. до 1995? На основу ког испитивања пуне историјске истине и које независне комисије која се бавила темом Сребренице ће наши посланици донети своје мишљење по овом, једном од најконтроверзнијих историјских збивања новијег доба?

О каквој демократији причамо када је читава српска јавност против доношења резолуције, а изабрани представници грађана се оглушују о сопствене бираче? На којим то изборима су рекли да ће донети резолуцију о Сребреници? Ко им је дао мандат за то?

Да ли је сваки Србин који је ратовао за своје огњиште и очување вековних српских територија - носилац сребреничке идеје злочина и геноцида, од које се одриче скупштинска резолуција? Коме се то ми правдамо и коме смо то било шта дужни?

И опет чујемо и видимо млаке реакције српске интелектуалне и политичке назовиелите. Да ли ће проћи резолуција, изнова олако као што је прошао нови статут Војводине, јер опозиција у Србији практично не постоји у овоме часу?

Шта нам остаје учинити у медијском мраку и времену интелектуалне и политичке импотенције? Једно знамо: Сребреница не сме проћи!



У Београду, 25. марта 2010.
Информативна служба Српског сабора Двери